Novica Tadić


TABAKERA

Poslužitelju dobri dođi da mi
Tabakeru otvoriš ja prstiju

Moji su prsti pretanki ja prstiju
Zaista ja prstiju nemam

Možda se žute možda se zlate
Svetački mirni iza poklopca
 




DA BI UMRO KOD SVOJE KUĆE

Da bi umro kod svoje kuće,
otpušten je sa Klinike.

Ali, kući ne ide;
sedi na klupi
u gradskom parku.

Ošišan na jedinicu, izmršaveo,
razmišlja
o nečemu što se davno dogodilo.

Kako ga je majka držala za ruku,
u šetnji pored nakostrešenih
mermernih lavova, u ovom istom

parku, nekad, kad je majka
živela, kad su mermerni lavovi
postojali, iza žbunova žutilovke.

Sa crkvenog tornja sletali su
golubovi, na stazu i travnjak.
Onaj mir i ono gukanje
kad bi sada došli, kad i smrt.



SMRT ME SPREMA

Smrt me sprema
i pakuje
u sapunsku kutiju

Oči mi mirišu
glas mi nestaje
a ruke se
na grudima sklapaju

Pored mene
sveća ne gori

Pored mene
kaplje
česma satanina



SPROVOD

Otvori prozor, još jednom.
Pogledaj još jednom, sine smrti.
Pre smaknuća, večernji žagor počuj.
Jezikom istim govore miševi i fanatici.
Poslovnu štenad vuku crne tašne.
Prodavci otrova nude pilule, pilulice.
Žene u požudnom vazduhu, suknje su šivene
Munjama. Device u šetnji čista su sečiva.
Gomile na trgu, u restoranima, u radnjama,
U prolazima, pored zidova...U svetoj
                                                         magli
To je sprovod
Tvoj.


DOLAZE PO MENE

Dolaze po mene tri ratnika pod maskama
i pružaju mi odeću
od starih vreća sašivenu

O to je tvoja nova uniforma – kažu
O to je moja nova uniforma – kažem
Svi vide tvoju novu uniformu – kažu
Svi vide moju novu uniformu – kažem

U njoj ću godinama
nepoznatoj otadžbini služiti

Boriću se, ako treba, do poslednje
kapi krvi

Biću odan



ISUS

Isus
Isus naš
Isus naš jastuče za igle




Ilustracija: Gilbert Garcin

Objavi komentar Blogger

 
Top