Kratki govor i tri priče iz zbirke "Ludilo"



Poštovani prisutni,

ne mogu da se držim bajke o Vašim gradskim muzikantima; ne želim ništa da ispripovedam; ne želim da pevam; ne želim da propovedam; ali istina je: bajke su prošle, bajke o gradovima i državama i sve te naučne bajke – kao i filozofske; nema više sveta duh(ov)a), a ni univerzum nije više bajka; Evropa, ono najlepše, mrtvo je – to je istina i stvarnost. Stvarnost , kao ni istina, nije bajka, a istina nikada nije ni bila bajka.

Do pre samo pedeset godina Evropa je bila jedna jedina bajka, čitav svet bio je svet iz bajke. Danas ima puno onih koji u ovom svetu bajki žive, ali oni žive u jednom mrtvom svetu i radi se o mrtvima.

Ko nije mrtav, živi i to ne u bajkama; on nije bajka.

Ni ja sam nisam bajka, ni iz kakvog bajkovitog sveta; morao sam da živim u jednom dugom ratu i videh na stotine hiljada kako umiru, i druge koji su preko njih prelazili, dalje; sve je išlo dalje, u stvarnosti; sve se promenilo, u istini; u ovih pet decenija, u kojima sve revoltira i sve je se promenilo, u kojima je od hiljadama godina stare bajke postala stvarnost i istina, osećam kako mi biva sve hladnije, dok od jednog starog jedan novi svet postaje – dok od stare prirode postade nova.

Bez bajki je teže živeti – zbog toga je tako teško živeti u dvadesetom stoleću; mi samo još egzistiramo; ne živimo, niko više ne živi; ali lepo je, ipak, egzistirati u dvadestom veku; sebe unaprediti – kuda napred? Ja nisam, znam to, potekao iz bajke i neće u bajku ni uči, to je već korak napred i to je već razlika između nekad i sad.

Stojimo na najužasnijem teritoriju čitave istorije. Prestrašeni smo, i to prestrašeni kao jedan tako sabalsni materijal novog čoveka – i novog saznanja prirode i njenog obnavljanja. Svi zajedno ništa bili smo do jedan jedini bol u poslednjih pola veka. Ovaj bol danas to smo mi – taj bol sada je naše stanje duha.

Imamo sad sasvim nove sisteme, sasvim novo viđenje sveta i jedno sasvim novo , doista najviše shvatanje okoliša sveta i imamo sasvim nov moral i sasvim nove nauke i umetnosti. Hvata nas nesvestica i hladno nam je. Verovali smo – jer ipak smo mi ljudi – da ćemo izgubiti svoju ravnotežu, ali je nismo izgubili. I sve smo učinili da se ne bi morali smrznuti.

Sve se promenilo, jer smo ga mi promenili - spoljašnja geografija promenila se baš kao i unutrašnja.
Postavljamo sada visoke zahteve, i uopšte ne možemo da postavimo dovoljno visoke; niti jedno doba nije postavljalo tako visoke zahteve kao naše - već i postojimo megalomanski; kako ali znamo da se ne možemo stropoštati a ni smrznuti, usuđujemo se da činimo to što činimo.

Život je još samo nauka, nauka iz naukâ. Odjednom smo se sada pretopili u prirodu. poznali smo i navikli na elemente. Mi smo stavili realnost na probu. Realnost je stavila nas na probu. Poznajemo sada prirodne zakone, beskrajne vrhovne zakone prirode i možemo da ih proučavamo u stvarnosti i istini. Sada više nismo prepušteni (upućeni) pretpostavkama. Kada se zagledamo u prirodu ne vidimo više utvare. Mi smo napisali najodvažnije poglavlje knjige svetske povesti; i to svako od za sebe pod užasom i smrtnim strahom – niko po svojoj volji niti svojem ukusu, već prema zakonu prirode, napisali smo ovo poglavlje iza leđa naših slepih očeva i priglupih učitelja; iz naših sopstvenih leđa- nakon svih tih beskrajno dugih i otužnih , napisasmo najkraće i najbitnije.

Mi smo od bistrine, od koje je naprečac naš svet, od našeg sveta nauke preplašeni; mi se smrzavamo u ovoj bistrini; ali, tu jasnoću smo sami hteli i prizvali, i ne smemo se dakle tužiti nad hladnoćom koja sada vlada. Sa jasnoćom hladnoća se povećava. Ova jasnoća i ova hladnoća ce od sada vladati. Nauka o prirodi biće nam viša jasnoća i jedna mnogo goropadnija hladnoća nego što nam to uopšte možemo zamisliti.

Sve ce biti jasno, od jedne sve više i dublje bistrine, i sve ce biti hladno, od jedne sve više užasavajuće studeni. Mi ćemo u budućnosti imati utisak o jednom uvek bistrom i neprekidno hladnom danu.

Zahvaljujem Vam se na Vašoj pažnji. Zahvaljujem Vam se za počast, koju ste mi danas ukazali.





 NEISPUNJENA ŽELJA

Neki čovek je u Acbahu ubio svoju ženu, jer je ova, po njegovom mišljenju, iz zapaljene kuće spasla pogrešno dete. Nije spasila osmogodišnjeg sina, od kojeg je njen muž želeo da stvori nešto posebno, već kćerku, koju on nije mnogo voleo. Kada su ga pred okružnim sudom u Valzeru pitali šta je nameravao sa svojim sinom, koji je potpuno izgoreo u požaru, čovek je odgovorio da je od njega želeo da napravi anarhistu, masovnog ubicu i rušioca diktature države.



MOSPRUGEROVA GREŠKA

Profesor Mospruger rekao je da mora na železničku stanicu, po nekog svog kolegu koga je poznavao samo preko pisama, i koga nije lično sreo.
Očekivao je sasvim drugačiju osobu od one koja je stvarno doputovala. Kada sam Mosprugeru skrenuo pažnju na činjenicu da uvek dolazi neko drugi umesto osobe koju očekujemo, ustao je i otišao s namerom da prekine i raskine sve kontakte koje je tokom svog života stvorio.



DVOJNIK

Neki čovek iz Trebinja, koji je stvarno bio neverovatno sličan jugoslovenskom predsedniku, ponudio je predsedničkoj kancelariji u Beogradu da pri posebno napornim zadacima zameni predsednika Jugoslavije, priloživši i listu precizno navedenih zadataka koje bi, kako je on mislio, bez problema mogao da obavi umesto tadašnjeg predsednika koji je, kako se njemu činilo, telesno već delovao suviše slabo. Čast mu je da umesto predsednika takozvane Jugoslovenske Narodne Republike obavlja zadatke koje predsednik ne mora uvek lično da obavlja, a za svoje ponuđene usluge ne traži ništa. Pošto je čovek, koji je u Beograd poslao svoju ponudu još pre tri godine, nestao, mnogi, ne samo u Trebinju i okolini nego i u celoj Jugoslaviji veruju, da je odavno stupio u službu u jugoslovenskom glavnom gradu. Svi koji takva nagađanja javno iznose, okvalifikovani su kao klevetnici. Oni koji misle da znaju kako je čovek uhapšen ili zatvoren u ludnicu ili odavno likvidiran, takođe su okvalifikovani kao klevetnici. Sudeći po tome, svi Jugosloveni su klevetnici.



Tri kratke priče iz zbirke "Ludilo", prijevod Miloš B. Ilić

Objavi komentar Blogger

 
Top