DVE KRATKE PRIČE


Prva crtica: SAM

U jutarnjoj šetnji prolazim pešačkom stazom pored gusto parkiranih automobila. Na jednom je poluspušteno staklo. Sa zadnjeg sedišta naizmenično proviruju kroz njega glava dečaka i njuška psa.
Dečak mi maše. I kaže: „Ćao!“
Pas ne laje.

Druga crtica: SAME

U večernjoj sam šetnji. Prolazim pored klupe na kojoj sede četiri tinejdžerke. Svaka lupka po tastaturi svog mobilnog telefona. I na deset metara od klupe vidim četiri titrava svetla u mraku.
Još razgovaraju.



TRI KRATKE PRIČE


MAJ

Stanujem u zgradi tik uz gimnaziju. Poslednji je školski dan za maturante. Jutro je  sunčano, ali su se, rano još, sa severa počeli navlačiti crni oblaci.
Svake godine ovaj dan dočekujem s radošću. Uživam u smehu, pesmi i igri razuzdane mladosti.
Oko 12h u dvorište su stigli trubači. Pa je grunulo. Na sve strane su leteli listovi iscepanih svezaka, a i poneke knjige.
Onda je opet grunulo.
Sa zida gimnazije, majski pljusak je sprao smile-je i probodena srca.


MALI MRAV

Danas sam dobila poštu. Stigla mi knjiga. Poslao mi prijatelj Zbornik radova.
Odmah sam je prelistala.
Iz knjige je išetao mrav.


VOAJER

Volim ujutro čim se probudim da gledam kroz prozor. Nasuprot mojoj zgradi je omanje brdo, obraslo gustim, kiselim drvećem. Osim njega, u mom vidokrugu je i poslednja zgrada susednog stambenog bloka.
Pogled mi se uvek zadrži koji minut duže na jednoj terasi. Jedina nema cveća. I vrata terase su čudna. Tačnije, na jednom mestu boja vrata je izguljena.
Onda sam jednog jutra na terasi videla kako belo psetance, kevćući, skače uvis bezuspešno pokušavajući da šapama, glavom, telom…dohvati kvaku i uđe u stan.
Kroz staklo na vratima terase psiću se smejao dečak.
Mahao je.




NADEŽDA


naslikaj disanje i krevete od slame, zguljene
emajle kibli što kruže, praznu policu
u vlažnom šatoru za sestre, dole. granu
napupale mušmule, nešto nestvarno što štrči
van forme, pogrbljeno nad ulazom, život da bi
bio prepoznat kao trag, boja - po čemu noću klize
duše upravo preminulih, u žbunje. poslednji
prostor iz koga iznutra nezadrživo kulja
mrak i otužni mirisi dima nevešto smotane
cigare od lišća. ili grubo platno od koga
pokretni oslobađaju one koji se neće kretati
više. proces je koji traje, odmotavanje kao
predugi noćni lavež. ti si voda. tečeš, razlivaš se.
zgusnućeš, kao loše smešana terakota. skorenjena,
dobićeš ivice. postaćeš čvrsta, tobom se može
napraviti otvor. izgleda u tebi zjapi rupa, možda je
naslikaš. oči, naprimer, dok otimaju dremež
sumraku ili dok se skupljaš u klupko. migoljiva,
kao pegavac. kao razvigorac slepom mladiću
okrenućeš drugu stranu pisma, tamo gde pišu da su
dobro i da isto njemu žele. bez-nade-žno stvari
će gubiti smisao. nestajati hitrije no što ih uspeš
slediti. pomislićeš: možda proleće ove godine
ne kasni. neodredivo i toplo, dok gladiš
čekinje k'o tek izrasle vlati trave, obema rukama
zahvatićeš april svoje glave. sklopiti kratki brevijar:
alkohol i gaza
morfij
četkica, ravna br.5
i
jedan svetlo-plavi šal, s rojtama i svilen

Objavi komentar Blogger

 
Top