DUŠKO RADOVIĆ

POD VEŠALIMA


Stajao je pod vešalima. U beloj košulji, rasute kose. Širio je ruke i vikao prozuklo. Glas se cepao kao krpa. Videlo se da već odavno viče.
- Pucajte! Gadovi!
Niko nije pucao.
On je insistirao:
- Pucajte ili vešajte! Svejedno mi je!
Tada je neko opalio. Kratko i krto.
Levu ruku spustio je na srce. Desna je ostala iznad glave kao zastava.
- Još! Pucajte još!
Tu ga je presekla još jedna krta eksplozija.
- Još!
Dali su mu još. Sve dok se nije prelomio, kao perorez, kao mlado stablo sasečeno šrapnelom.
Kad je pao, pritrčala su mu deca i podigla ga na ruke.
- Tata, bio si sjajan!... Zašto ti nisi heroj?... Ti si pravi heroj!
- Biću, deco. Prvom prilikom. Dajem vam reč. Ja samo za to živim.
- Kada ćeš biti? Sada je kasno. Zašto onda nisi bio?
- Nije kasno. Nikad nisam bio bolje pripremljen.
Ustao je i napravio nekoliko čučnjeva.
- Hoćemo li još jednom?



NEVERNIK


Petar svake noći sanja da ima Boga.
Bog ne postoji ali u njegovom snu postoji. Dođe, gleda ga, razgovaraju.
Bog Petru "ti", on Bogu "vi".
Petar jedva čeka da se probudi. Da ga ne vidi više.
Ali prođe dan i dođe noć. A Bog svake noći, ne propušta.
Povade Petru sve zube. Misle, to je od zuba. Ali nije od zuba. Jer se onaj ponovo javlja.
Pošalju Petra u banju. U najzabačeniju i krišom. A Bog za Petrom, u prvi banjski san. I onda redom svake noći.
A ne postoji.
Posle izvesnog vremena Petar umre. A onaj isti Bog dođe mu i u taj poslednji san. Uze skrhanu dušu i smesti je na najlepše mesto, među same arhangele i serafime.
Petar čeka kad će se probuditi.
Ne veruje i ne veruje.



JOJA


Joju su pregazila mrtvačka kola kad je imao četiri godine i ćale je odmah digao ruke od njega.
Majku mu je raščerečila mečka i tako je Joja ostao bez majke a ćale bez mečke jer je nezgodno udario čunkom a onda sekirom i to joj je bilo dosta.
Jednom je ćale stavio sekiru u futrolu od violine i tu je futrolu Joja nosio do Čukarice i to Joja ne može da zaboravi, jer su na Mostaru jeli sladoled.
Ćale je hteo da ucmeka svog ćaleta ali kad su sa futrolom stigli na Čukaricu ćale je već bio pokriven ponjavom u travi mrtav.
Joja se vraćao sa futrolom i drhtao od straha misleći da će i on jednom morati da ucmeka svog ćaleta i da će njegov ćale ležati pod ponjavom mrtav.
Međutim Joja je naučio lepo da svira i otišao je u Paraćin i tamo je živeo dok je živeo jer ga je jedan šuster ubo šilom pod oko što Joji ne bi smetalo da nije umro.




Objavi komentar Blogger

 
Top