Dan Pagis


NEKO (מישהו)


Neko otima iz mojih usta,
I pretvara svojima u laž.

Neko trči u mojim cipelama,
Kiti se mojim ušima,
Žvaće moj jezik.

Međutim neko mi šapuće
Sa puno samilosti:
Idi iz zemlje svoje i od roda svojega.



PORTRET (הפורטרט)

Dečak
Dok sedi nema mira
Teško mi je uhvatim liniju njegovog života.
Povlačim jednu crtu
A bore njegovog lica se množe
Bojim u plavo
A njegove se usne krive, kosa mu sedi
Modra koža bora se na kostima.Nestaje.
Starca nema a ja
Kuda stižem ja. 



NAPISANO RUKOM U ZAPEČAĆENOM VAGONU (כתוב בעפרון בקרון החתום)



Ovde u ovom transportu
Ja, EVA
Sa Aveljom sinom svojim
Ako vidite mog starijeg sina
Kaina sina čovekovog
Recite mu da sam ja.



EIN LEBEN (EIN LEBEN)

U mesecu u kom će umreti stoji na prozoru,
mlada žena kovrdžave kose, elegantna,
razmišlja, gleda napolje.
Na crvenkastoj fotografiji.


Spolja posmatra je poslepodnevni oblak
iz godine trideset i četvrte, zamućen, van fokusa,
ali njoj veran zauvek.Iznutra
posmatram je ja, četvorogodišnjak, skoro,


zaustavljam svoju loptu,
izlazim lagano iz fotografije i starim,
starim oprezno, tiho,
da je ne prepadnem.


(prepjev s hebrejskog Vladimir Arsenić)



Objavi komentar Blogger

 
Top