Mrtvo voće

 
Kruške zlatne su na tanjiru
cvetovi i dve devojke mlade
 
Na stolu je fotografija dečaka
ukrućenog pod crnim kačketom
 
Devojke imaju mekane usne
devojke imaju slatke oči
 
Kroz sobu ide sirota majka
namešta fotografije plače
 
Gasnu na stolu zlatna sunca
i mrtvo voće njenog života.




Kesten 
 
 
Najtužniji je pogled
iz doma u jesenje jutro
kad ništa ne predskazuje skori povratak
 
Kesten ispred kuće koga je otac
zasadio raste u našim očima
 
mama je mala
i može se nositi na rukama
 
na polici su tegle
u kojima je kompot
kao boginje sa slatkim usnama
sačuvao ukus
večne mladosti
 
vojska u dnu fioke
do kraja sveta će biti olovna
 
a Bog svemoćni koji je umešao
gorčinu sa slatkišima
visi na zidu besposlen
i loše naslikan
 
Detinjstvo je kao izlizano obličje
zlatne monete koja zveči
čisto.


 
Povratak 

 
Naglo se otvori prozor
i majka me poziva
da se vratim
 
rastopiće se zid
poćiću do neba u blatnjavim cipelama
 
sešću za sto i nabustito
odgovarati na pitanja
 
ništa mi nije dajte
mi spokoj. Sa glavom u dlanovima
sedim tako i sedim. Kako da im
ispričam o tom dugom
i isprepletenom putu.
 
Tu na nebu majke
zelene šalove pletu
 
zuje muve
 
otac drema kraj peći
posle šest dana posla.
 
Ne - ipak im ne mogu
reći da čovek čoveka
hvata za grlo.



prepjev  Zoran Đerić

Objavi komentar Blogger

 
Top