Odlomak iz romana Neznanom junaku, koji je Mirjana Karanović pročitala na protestnom skupu u CZKD 26. januara.
U
Србији žene ustaju iz mrtvih. U srpskom jeziku nema glagola biti. U
Ustavu Србије sve je stalo u tri rečenice. U Србији putevi su na svakih
sto kilometara izorani, ali zato posuti mlevenim šećerom. U žitnim
poljima Србије, kao i u biračkom telu Србије, nema kukolja. Ima toga
još.
Na nebu Србије nijedne zvezde. Na severozapadu Србије vlada
večita zima. Na jugoistoku Србије vlada večito leto. Na celokupnoj
teritoriji Србије vlada beskrajno ushićenje. Ima toga još.
Iz
inata misliti Србију – to je naš prvi zadatak. Iz izloga u izlog uvek
ista fotografija u pozlaćenom ramu. Iz nekog razloga, deca Србије
odbijaju da se rode. Iz ruke u ruku, iz duše u dušu, iz zenice u zenicu,
iz sna u san – Србија, brale. Ima toga još.
Ka srcu vodi samo
jedan put. Ka drugim zemljama, ljudima, običajima i predelima – nijedan.
Ka moru se ne može. Daleko od mora, tamo je Србија. Ka budućnosti
Србије mi gazimo smelo, jer mož’ da bidne, al’ ne mora da znači. Ima
toga još.
U Србији samo još časovnici funkcionišu odgovorno,
principijelno, nepristrasno, pouzdano, lako i neprimetno. Ali, i oni
jedva odolevaju sveprožimajućoj entropiji sistema neprosvećenog
voluntarizma. Sistem melje i korodira temeljno kao poplava termita. Samo
je pitanje vremena kad će i časovnici pokleknuti. Samo je pitanje
vremena kad će i poslednji u svojoj vrsti konačno izneveriti plemeniti
princip sopstvenog osporenja, koji im nalaže da neprestano rade i da su
tačni. Jer ako ne bi neprestano radili i pouzdano pokazivali tačno
vreme, ne bi bili časovnici. I zaista, za satove u Србији može se još
uvek proveriti: rade neprestano i tačno. Šta još i ko još u Србији
poštuje princip sopstvenog osporenja? Samo je pitanje vremena kad će i
srpski časovnici početi tek da oponašaju prave časovnike, ili će
jednostavno dići ruke i stati. U nekim kulturama vlada princip
oponašanja, a u drugim princip učestvovanja i neposredne delotvornosti.
Po tome su satovi u Србији endemska vrsta, kulturna manjina u
izumiranju. Treba po hitnom postupku u parlamentu doneti zakon o zaštiti
časovnika, jer uskoro će biti prekasno. Dotad, ako ste neutešni i
umorni, pogledajte na sat, primaknite uvo mehanizmu i uverićete se da
još ima nade, tihe i neprimetne, ali postojane. Preporod počinje
satovima, tom poslednjom pouzdanošću koja nam je preostala. Ima toga
još.
Pogledamo u kalendar i vidimo: Nova godina nije kad i Nova
godina, Prvi maj nije kad i Prvi maj, Uskrs i Božić nisu kad i Uskrs i
Božić, Dan državnosti nije kad i Dan državnosti, Vidovdan nije kad i
Vidovdan, rečju: nijedan praznik nama nije praznik. Naš kalendar ne
beleži svečanosti, kao da nam zaslužena dostojanstva izmiču. Naš
kalendar ne beleži vreme, nego nevreme. Nekad je nesklad trinaest dana,
nekad sedam dana, nekad tri, nekad jedan, nekad nekoliko godina, nekad
nekoliko vekova, nekad je nesklad večan. Ali to nema veze ni sa
julijanskim ni sa gregorijanskim merenjem vremena. Jednostavno pogledamo
u te brojke i vidimo: ovo nisu ti dani, ovo nisu praznici.
Noću
pada cveće sa bagrema. Noću pada temperatura, kao u pustinji. Noću pada
vrednost domaće valute u rekordnim procentima. Noću pada Luda u trans,
pred Диктатором, peva mu uspavanku. Noću pada glava NjSP-a, Njegove
Svetosti Patrijarha na kolena i moli. Noću pada Србија u dubinu, da
blista. Ima toga još.
A samoubistva na mostovima su turistička
atrakcija Beograda i drugih gradova na rekama. Država je nedavno ukinula
vekovnu dozvolu vaskrsavanja (pojedine žene, doduše, ne poštuju ovakav
propis). Država je dozvolila kloniranje i ciljani uzgoj matičnih ćelija,
pa je glavni izvozni artikal fluorescentni živi zec, slučajni
kolateralni proizvod istraživanja koja izmiču naučnoj kontroli. Диктатор
odbacuje moralizatorske kritike i lažnu zabrinutost za ugroženost
ljudske vrste, koje s vremena na vreme dopiru iz inostranstva, tvrdnjom
da se u Србији ne vrše eksperimenti na ljudima, nego samo na Srbima. Ima
toga još.
Umetnost u Србији mora da sakriva svoju nevidljivost i
blagorodnost. Od začina pri spremanju hrane koristi se samo mleveni
šećer. Sve čaše i tanjiri su od pocinkovanog lima. Porodične porcije
mleka u prahu isporučuju se posle ponoći. Potres mozga proslavlja se kao
dobitak na lutriji. Tučci i prašnici poljskog cveća pamte Sarajevski
atentat. U Србији vlada hronična nestašica hartije. Ima toga još.
Anomalije
Србије žive svoj neupadljivi i smrtonosni život zaštićene kao u
rezervatu, bez rizika, bez prirodnih ili ljudskih neprijatelja, skrivene
u očiglednom. Skriveni u očiglednom, svakodnevna patnja, nepravičnost,
prizemnost, surovost i poniženje istrajavaju i šire se, širom Србије.
Šire od toga ne može. Ima toga još.
Skrivena u očiglednom, naša
nemoguća veza istrajava, Neznani moj junače, izazovnija i bestidnija iz
dana u dan, iz noći u noć, iz prkosa. Živele naše anomalije! Živela
Србија!
PEŠČANIK, 2012.
COMMENTS