DVIJE PJESME



PETAR MATOVIĆ

NEĆU O AUŠVICU


Ne fotografiši, savetovali su me
pred put, pusti neka te obuzme,
ponese.

Molitveni šalovi visili su
u vitrinama, nestvarni
bez pokreta.

Priđi sa strahopoštovanjem,
slušao sam.

It was fun, rekla je studentkinja
iz Amerike na izlasku dok se
objektiv uvlačio u telo kamere.

Svetlost reflektora cvetala je na staklu:
iza su bile tone ljudske kose.

U povratku kući ljubi me djevuška, vodič
u kompleksu, tada osetim prašinu kako
silazi joj sa odeće i kože i preuzima naš stan.

Piši o tome, kaže poznanik, to je
dobar motiv. 

Pod osvetljenjem ne bleska
nijedna čestica, ništa: iza staklenog
fronta guraju se koferi.

Posebni popusti prevoznika
na povratne karte od Osvjenćima.

Planina obuće u vakuumu
iz jednog koraka nestala bi.
Nikada se ti đonovi nisu istrošili.
                                                                                                                                        
U malom gradu nisam imao izbora
nego čitati o Holokaustu.

Sada živim u Krakovu, svuda su
suveniri. Neću o Aušvicu. Kada
pomislim na zavičaj, zaćutim.




DRAGAN RADOVANČEVIĆ


 ** VEGAN VIRŠLE 


(Poziv Petru Matovicu da dodje u Berlin, odgovor na njegovu pesmu "Necemo sad o Ausvicu") 


Dođi, Petre, na nedeljni piknik. 
Nećemo o Aušvicu, to nikako. 
Znaš o čemu još nećemo? 
Nećemo o Lampeduzi, jer ni to nije lepo. 

Na Lampeduzi 
svi crkavaju. 
Neki od smrti, 
neki od dosade. 

Nama treba speed, Petre. 
Ovde je jesen, ali mi cvetamo. 
Dođi da ti pokažem Wannsee, 
i sve te vile u kojima se odvijaju konferencije. 

Pozitivne! Prevodilačke konferencije. 
Mladi iz čitavog sveta tu dolaze na stipendije, 
oni će sve to prevesti, prevešće čitav svet. 

Preko vode. 
Žedni neka se prijave. 
Dođi, Petre, nećemo o vodi. 

Pokazaću ti onaj mali lido 
gde se lisice kriju i kote tokom leta, 
gde oštre svoje kandžice u jesen, 
da bi u zimu, noću, zavijajući prešle preko zaleđene površine jezera. 

Treba sve to pohvatati posle i vratiti na lido. 
Dođi, Petre. Lisica je mnogo, a golubova malo. 
Treba to sve pohvatati. 

Oni tamo tonu jer nisu kupili bording karte. 
Ti i ja smo se ukrcali po svim pravilima. 
Niko ništa ni nama ne obećava, 

ali u zemlji gde snovi postaju stvarnost, 
neretko se desi da i stvarnost postane san. 
Dođi, Petre, na moje skute, tj. Na skuter. 
Vozićemo tamo, preko jezera. 

Tamo gde je Klajst ostavio ne samo svoje telo, 
 nego i grob, 
dođi da pečemo vegan viršle. 
da se odmorimo od smisla, od istorije.

Objavi komentar Blogger

 
Top