JA JESTAM SVU SVOJU JESAMOĆU



Ušli smo trojica u oklopno vozilo
Polumrak i brzoudisanje
Kad smo kasnije mrtvi razmijenjivani
Do pred noć nismo znali na kojoj smo strani
*
Za to doba zaogrnuta šinjelom
Kao uz neko jezero neki sok
Ta se granata pazila odmarala osamila
Nedovoljno odlagala
*
Nebo se zakapilari munjom
Akmeisti velika slova okapljavaju
Na linoleum
Na nesakupive krhotine
*
Orao protepava u biljolovu
Majci se ime smežurava
Na ostarjeloj očevoj ramenoj tetovaži
Dijalogonala na usni
*
Zglob su dvije kosti koje bi da se
Dodirnu
Trzaj retrovizorskog krsta
Isus zanjihan kočenjem pred udes



IVO LOLA JE SAM

Najdraža moja
Raštiklao sam sjekirom dud
Viši od našivene ptice na zastavi
Usna je stidni dio vode
Mravinjanje prema imenu
Nošenom iz rječnika u rječnik
Crvenom i zgužvanom
Kao maramica u prsnom džepu
Ime iskušano dosadom
Doviknuto zapisano i
Odviknuto od hodanja natrag imenošeniku
Svaki dim naježi tetovažu petobrojke na podlaktici
Svaki se dim osvrne
Na svoje tiktakanje u šibici
Svaki u zavjetrini
Iza ugljonosne zemlje
Okopava svoju vatru
                                   


                                           

Objavi komentar Blogger

 
Top