foto - Bagdadski Messi





VOJISLAV DESPOTOV




ETO ZAŠTO VOLIM SMRT


Kad se za potrebe niže matematike
saberu razni oblici smrti,
kad umiranje podivlja kao najubedljivija lekcija
iz organske hemije,
kad to crkavanje, maskirano u vodoinstalatera,
kucne na kućna vrata kuc-kuc,
u stavu italijanskog brigadnog generala,
kad se, na kraju krajeva,
otkrije da je smrt sastavljena
od magnetnih čestica koje na vrhu noža
igraju argentinski tango,
i kad, nakon kraja krajeva, još i uđe u telo,
šamarajući mu unutrašnjost zbog spoljašnje
nevaljalosti,
i još kad ostavi plitak trag
u nekoj barici na amsterdamskom groblju,
smrt je slaba, kažem ti, smrt je slaba
i ništa drugo nego slaba za nas,
možda samo za nas,
eto zašto volim smrt.







BOG



Bože, moli mi se.
Bože, klekni na kolena.
Bože, subotom malo pogreši.
Bože, ja pobožan sam
jer sam đavo.
O bože, šta ja to govorim?
O prozore, šta ja to otvaram?





ČITAM I GLEDAM


Kakve će biti noći kad naiđu crni dani.
Zasijaće crni neon, valjda ćemo uvek
spavati. Vreme je da se spuste neka
zanimljiva bića. Spremio sam za njih
očekivanje, strah, doručak. Ciničan sam i
kiseo. Imam ženu u sebi, Animu-domaćicu.
Čitam se i gledam, pipam se i mirišem.
Uzberite ucvalog Narcisa, zalepite ga
lepim lepilom. Da bi se danas čitala poezija,
potrebna je srednja škola.





DESET DEKA DUŠE


Pesnici moraju biti debeli
Izrazito podbuli masni
Sa ogromnim ružičastim stomacima
Ukrašeni strijama i guntama

Da bi lakše izvlačili iz mesa
Bodlerčiće i helderlinčiće

Da bi snažnije ispumpavali
Tečne glagole i vlažne metafore

Televizija ih naravno mora prikazivati
Kao miševe pacove i usoljene sardine
Kao mršave i napaćene siromahe
Koji reči usisavaju iz kosmičke prane
I direktne veze sa svetim bogom
Koji ne postoji nigde

I najdraži gledaoci moraju biti uvereni
Da je pesništvo oblik najdublje patnje

Ali u kilogramu mesa i sala
Ima najmanje deset deka duše

Pesnici moraju biti Falstafi
Krvavi neprijatelji Don Kihota

Da bi u trenutku porođaja
Na ovaj svet buknulo milion
Kaloričnih asocijacija

Soneti i ostali kockaste kante
Čist su izazov forme
Mnogo mršavih pesnika stane
U jedan sonet, žalosno je to

O pevajte pevajte vage terazije kantari
Pod metričkim centama masne sintakse






MAJKE


Majke su rodile sinove da budu cigani i crnci
A ne pesnici i beli krinovi

Želele su da u njima vri
Politehnička krv
Da jašu, skijaju se i skaču bez padobrana
A ne da sede u uglu druge prostorije
I poznaju neko osećanje do detalja

Zato su majke umrle
Utroba nije novčanik
Utroba nije novčanik





SAHARA



Ima vode u Sahari, slagali su i
Još uvek lažu
Cela je Sahara jedno divno, plavo more
Sa školjkama, algama i nestašnim delfinima

Obojili su žuto satelitske snimke
Činovnici su mesecima nalivperom
Udarali tačkice
Da bi krasna pučina ličila na dosadni, sitni
Pesak
Stalno to rade

Tamo, na obalama, žene se mažu s milion ulja
Nema vetra ni topova iz daljine

Samo je četvoro pesnika
Imalo tačnu viziju
Otišli su da se kupaju
I odande objave istinu
Još se nisu vratili vratiće se

Sva su mora pod dirigentskom palicom
Pesnika
Nema peska nigde
To je laž iz sitne strasti
Zrnce zla

Ima pesnika - nema peska
Piramide su budalaštine
To plove reči
Brodovi sintakse, gliseri Aleksandrije

Dobra je Sahara
Kao baka sa sela




Objavi komentar Blogger

 
Top