foto - Mišo Mirković



MENSUR ĆATIĆ



STRAH OD ZAVRŠETKA FILMA





ODA TROTINETU



Odem kupiti električni šporet i povedem Ajlu. 
Prođemo pored prodavnice s crvenim trotinetom. 
Svileno jedro obleti okolo i stane ispred mene: 
Slušaj babo, ovo ti govorim ozbiljno (oponaša svoju majku) 
Ako mi slučajno kupiš ovaj crveni što je najljepši poljubiću te ko mokrom krpom, kako ti voliš i slušaću te cijeli dan i sve dok sam živa. 

Pitam da mi pokaže kako će me poljubiti i pokaže mi. 
Kupimo trotinet i vozamo se pored Fojnice. 
Kasnije njena mati me pita gdje je šporet. 
U valeru od promuklog šapata do vriska. 
Zašto si se ti oženio, pita i krši ruke. 
 Tebi je potreban staratelj a ne žena, kaže. 
Obećava mi Jagomir, Bakoviće, neku pristojnu ludnicu. 
Padne noć i tražim Ajlu. 
Nađem je u četvrtoj mahali. Vozi se na trotinetu i spava.





KOŠULJA 



Je l se to svatovi čuju, babo? 
Ne čuju, Minka, komšiji Fejki haman ugalj stigo za zimu. 
A što tako sviraju, babo? Ne sviraju, Minka, od amidžine kuće vjetar se kod ograde zapetljo u onu moju košulju na štriku. 
Jel to mlada podigla šlajer s lica, babo? 
Nije, kćeri, u Božje lice gledam. 
Je l to plačeš, babo? Ne plačem, kćeri. Djeca se neka niz put smiju.




NUSRET 



Često me nazove jedna nana, valjda moj broj 
u dlaku sličan broju njenog sina, pa me ispituje -pa gdje je Nusret? 
Kao da sam joj ga ja sakrio. Pa me propituje ko sam , šta sam, otkud ja? 
Onda danima ne zove i jako mi nedostaje. 
Jučer sam plakao kad sam joj čuo glas. 
I više nisam siguran da nisam Nusret 





STRAH OD ZAVRŠETKA FILMA 




Djevojka u sporednoj ulozi ima jamice u obrazima kad se smije i liči joj na njezinu Zitu. 
Sačeka još jedan njezin osmijeh i izađe iz dvorane. 
Sa starih slika lica onih kojih više nema sklapaju filmove o njenom životu. 
Žali što je Anu Karenjinu pročitala do kraja. 
Za ptice ne misli da su životinje i odlazi na željezničku stanicu da gleda ljude koji odlaze. 
Zna da oni koji najduže mašu neće se vratiti. 
Onaj ko bude vidio cijeli film na starim slikama živjeće sam u gradu





RAZMJENA 




Možda mi je već bilo previše mačića umrlo. 
Možda su mi se u duši sudarile sve vjere mojih predaka i u glavi eksplodirale sve filozofije koje sam mislio Da, razumijem. Možda ni sudbina više nije mogla ubosti još jednu smrt u moj razum ranjav kao tijelo narkomana davno navučenog na iglu. 
Vidio sam to kao razmjenu zarobljenika. 
Mače se vraća na ovaj svijet a ja umjesto njega idem na onaj drugi. 
Baš kao na kraju molitve kojom sam se danima obraćao Bogu. 
Čak sam planirao, kad bude prolazilo pored mene da ga zgrabim i izgrlim. Dok mi ga ne otmu i zadnji put.





ČOVJEK, ČAK I STRAŠILO ZA PTICE 




Čovjek, čak i strašilo za ptice 
nehotice gradi prema svome liku 
i gledao sam ih tako jednom dugo u polju 
kako stoje jedan pored drugog 
toliko dugo dok mi se nije učinilo 
da čovjek ostaje čekati ptice 
a da se strašilo vraća svojoj kući.

Objavi komentar Blogger

 
Top