SESIL VAJSBROT
s francuskog prevela MILICA RAŠIĆ
MONTAŽA
1.
– Decembarska noć, čovek pliva. More je hladno, suviše hladno, a jasnoća neba, lepota sazvežđa koje on ume da raspozna, samo je dokaz da se približava zima. I što se više zima bliži kroz noć, to se on više muči da razgrne vodu, da prokrči sebi put. Činilo mu se da njegov život nestaje u nesigurnim daljinama. Prošlost mu se ne vraća, sve se, naprotiv, briše. Ko je on? Neko – možda. Već je izgubio ime, izgubio je misli. Postoji samo sadašnjost, ali ne i ono sada, trenutak. Napraviti sledeći pokret, pokret koji upravo pravi, pružati ruke, pokreti su mu sve kraći, sve brži, talasi koji su ga isprva nosili, kao da su se okrenuli protiv njega, kao da su se udružili kako bi ga sprečili da napreduje, da stigne. Stići – o tome više i ne misli. Obala je još samo neverovatan san, a luka – da li je ikada postojala? Senke posrću po uzburkanom moru. Ko ste vi? Drugi koji su hteli da odu? Halucinacija? Kakva je razlika između onoga što postoji i onoga što ne postoji? Plivati. Preplivati. Živeti. Preživeti. Kakav ogroman umor. Svet je samo jedna nestalna i nedogledna noć.
– Adra, Almerija, Španija.
– Andaluzija.
– 36 stepeni, 45 minuta severne geografske širine.
– 3 stepena zapadne geografske dužine.
– U noći 9. decembra.
– Čovek je pronađen u moru.
– Utopljen.
– Nedaleko od obale.
2.
– Između Libije i Italije, beba od tri meseca.
– Između Turske i Grčke, dete od dve godine.
– Između Nigerije i Italije, dete staro nešto više od godinu dana.
– Između Maroka i Španije, dete, dva deteta. Jedno dete sa Kosova.
– Na Krfu, devojčica iz Iraka stara dve godine. Beba od godinu dana na Lampeduzi.
– U Đenovi, beba od pet meseci, iz Podsaharske Afrike.
– Na Samosu, došao iz Sirije. U Španiji, iz Kameruna, iz Nigera.
– Na Samosu, došao iz Sirije – ne, to nije isto.
– Na Tenerifima, iz Avganistana.
– Sedam meseci, između Podsaharske Afrike i Španije.
– Jedan mesec, došao iz Liberije, između Libije i Italije.
– Mediteran.
– Mare Nostrum.
– Groblje nasukanih snova.
3.
Između Bugarske i Grčke proteže se planinski masiv, Rodopski lanac. Divlji predeli koje nadleću grabljivice i slepi miševi, prostranstva kojima prolaze medvedi i vukovi. Brdo Falakro, Phalkron, Bozdag, na svim jezicima znači golo brdo. Golgota. Visoka 2.232 metra. Civilizacija nije odsutna, najzad, ski centri su ono što zovemo civilizacijom. I ako su ta imena malo poznata, još manje je poznato ime Trakije. To je mesto odakle potiče Orfej, odakle potiče poezija. Vegetacija je tu bujna, raznovrsna, leti je prepuno ruža i retkih gljiva. Međutim, 14. februara 2006. sneg se prostirao svuda, belina na sve strane, netaknuta. Đavolje grlo, Drama, Orlovo oko – sa obe strane granice koja odvaja Grčku od Bugarske, imena govore. Tog 14. februara 2006. jedna žena na putu, sama u planini, pošla je iz Bugarske i uputila se ka Grčkoj. Bugarska još uvek nije članica Evropske unije, to će doći za godinu dana, zar nije mogla da sačeka, a da je čekala, da li bi imala ispravan pasoš? Kakva ju je nužda te zime 2006. godine izvela na snegom zatrpane puteve poezije, te Orfejeve puteve? Da li ona zna priču? Priča se odigrava tu, u snegu, u njegovim sumornim oblicima, njegovim kolebljivim obrisima, ona ih vidi. Orfej se penje prema danu i najednom se vraća, ona ga vidi dok se uspinje kosinom što i nju nosi ka velikom danu, ali čim se okrene, Euridika koja ga prati gubi se nestvarnom brzinom, gubi se ili onesvešćuje. Žena snežnih puteva vidi još samo belo prostranstvo. Da li joj se spava? Da li je sanjala da je stigla u Grčku? 14. februara 2006. njeno telo je pronađeno ukočeno i smrznuto u planini.
4.
– Išli smo putevima.
– Vozom, peške.
– Proputovali smo Evropu.
– Od istoka do zapada.
– Ponekad smo nastavljali ka Americi.
– Bilo je to u dvadesetom veku.
– Desetih, dvadesetih, tridesetih, četrdesetih godina.
– Pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina.
– Devedesetih.
– Postojao je razlog.
– On nije uvek bio isti.
– Ali bio je to razlog.
– Diktatura, logori.
– Beda.
– Zaprečen horizont.
– Kao i vi, danas.
– Ponekad smo imali imena.
– Bili smo slikari, pisci, muzičari.
– Političari, naučnici.
– Kao vi.
– Neka naša imena su ostala.
– Neka vaša će ostati.
– Ali mi nismo imali vizu da bismo prešli granicu.
– Nemamo papire.
– Mnogi koji borave među nama, bezimeni su.
– Oni koji rade rukama, zidari, stolari, električari.
– Kao vi.
– Oni koji rade u rudnicima, u fabrikama.
– Nije potrebno poznavati nekog da bi on imao pravo na život.
5.
– „Poslednjih nedelja na hiljade ljudi pokušalo je da ode u Evropsku uniju, i tako režime prijema i zaštite nekih naših država-članica izložilo rastućem pritisku. Više od 20.000 migranata, uglavnom poreklom iz Tunisa i, u manjoj meri, drugih afričkih zemalja, uspelo je da nelegalno uđe na teritoriju Evropske unije dospevši na obale Italije (pre svega na ostrvo Lampeduzu) i Malte, iako su te dve zemlje izložene snažnom pritisku migracija. Većina tih ljudi su ekonomski migranti koji moraju biti vraćeni natrag u svoje zemlje“. Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom odboru i Regionalnom odboru, saopštenje o migracijama, Brisel, 4. maj 2011.
– „Da bi se sprovele procedure utvrđene Šengenskom konvencijom, svaka država članica mora da uspostavi ovlašćeno centralno telo koje će, kao jedinstveno mesto, služiti za kontakte i razmenu dopunskih informacija vezanih za podatke ISŠ (Informativni sistem Šengen). To mesto kontakta, pod imenom ured Sirena, mora da neprekidno radi, 24 časa na dan i 7 dana u nedelji“. Službeni list Evropske unije, 15. jul 2011.
– „Priručnik Sirena je celina uputâ namenjenih uredu Sirena koja detaljno opisuje pravila i procedure koje upravljaju obostranom ili višestranom razmenom dopunskih informacija“. Izvršna odluka komisije od 1. jula 2011. donosi izmene pravilnika Sirena. Tekstovi na nemačkom, engleskom, bugarskom, španskom, estonskom, finskom, francuskom, grčkom, mađarskom, italijanskom, letonskom, litvanskom, malteškom, holandskom, poljskom, portugalskom, rumunskom, slovačkom, slovenačkom, švedskom i češkom jeziku, jedina su svedočanstva.
6.
– „A ja sam patila s onima čiju sam patnju gledala! Divan brod (s nekim plemenitim bićem na sebi, svakako) u paramparčad ode. Do srca mi je dopirô taj krik! Jadnici, svi su potonuli s njim! Da sam božanstvo moćno, ja bih tad more u zemlju potopila pre no što bi ono progutalo taj lepi brod sa svim dušama na njemu.“
Šekspir, Bura
7.
– Vi koji ste negde rođeni i koji ćete proživeti život.
– Vi koji nećete upoznati druge gradove, druge zemlje.
– Vi čija je porodica tamo ukorenjena već generacijama.
– I poseduje dvorac, kuću.
– Vi čiji je život premešten.
– A sa životom i jezik, kultura, osećaj pripadnosti.
– Knjige u biblioteci.
– Slike u salonu.
– Vi koji se bavite poslom kojim se bavio i vaš otac.
– A pre njega, njegov otac.
– Vi koji se upisujete u lozu.
– Vi koji se nikada niste pitali da li biste mogli da ostanete.
– Da li biste mogli da odete.
– Vi koji produžavate.
– Vi koji nastavljate.
– Vi koji ste nasledili nameštaj.
– Vi koji odsecate bez oklevanja.
– Koji znate svoje mesto u društvu.
– Vi koji imate ime.
– I fotografije svojih predaka.
– Porodične papire.
– I lične dnevnike.
– I vi imate podrume za vina i tavane za sanduke.
– U kojima će vaša deca, začuđena, pronaći štošta za prerušavanje.
– Vi čiji je horizont uvek bio isti.
– Taj ravni beskraj.
– Taj snežni vrh.
– Ili more i zaliv brodolomâ.
– Vi koji na televiziji gledate mršave ljude koji se iskrcavaju.
– Spasene iz brodoloma, vode ih na stranu.
– U logorske barake.
– Vi koji ih sažaljevate, ponekad.
– Vi koji ih se plašite.
– Vi koji se branite.
– Koji zatvarate vrata i prozore.
– Vi koji kažete „ne možemo udomiti svu nesreću sveta“.
– S tugom.
– Nema li, ipak, u vašoj biblioteci knjiga o avanturama vitezova?
– Potraga za Gralom?
– Avanture onih koji tragaju, onih koji moraju da odu kako bi došli do ispunjenja.
– Odisej, koji je išao od ostrva do ostrva dok nije pronašao Itaku.
– I koji zna da ćete uvek biti u zaklonu…
/iz knjige - „Evropa: 70 godina nakon Drugog svetskog rata“/
COMMENTS