$type=ticker$cols=2$count=30

Lažni Trocki, Radio Svoboda

SHARE:

                                                                                 



LAŽNI TROCKI


Transkript radio emisije Aleksandra Genisa „Uprkos preprekama – američki čas“: razgovor saBorisom Paramonovim.

Aleksandar Genis: Ove godine smo ispratili izuzetno važan jubilej naše istorije – stogodišnjicu Oktobarske revolucije (pa i Februarske) – događaja čije su realne posledice neizostavno dotakle svakoga od nas, a posebno ruske televizijske gledaoce kojima je jesenas ponuđena televizijska serija „Trocki“. To je bio povod za razgovor s Borisom Paramonovim u okviru njegove autorske rubrike „Priče o štivu“.
Boris Paramonov: Seriju nisam gledao, ali tih dva ili tri puta po par minuta koje sam zavirujući na ekran na nju potrošio, bilo mi je dovoljno da shvatim kakvu to istinu vlast hoće da nam proda. Tako sam na primer „ulovio“ Trockog u razgovoru s Kerenskim. Tada aktuelni predsednik privremene vlade Kerenski trudi se da ideologu boljševika objasni kako nema potrebe ljuljati politički čamac, a Trocki mu na to odgovara: „Revolucija tek počinje. A vama kolega poručujem: sve ću vas žive u zemlju pokopati“. I šta je ovde najbitnije? Na šta se prvenstveno stavlja akcenat? Trocki je u ovoj televizijskoj seriji predstavljen kao bolesno ambiciozna osoba, čovek koji revoluciju vidi kao svoj lični projekat. Za njega je ona samo instrument za realizaciju ličnih ambicija.
Aleksandar Genis: Da, o tome su gotovo svi televizijski kritičari pisali. Revolucija je u serijalu prikazana kao individualni projekat nekolicine častoljubaca.
Boris Paramonov: I da je osnovni motiv tih častoljubivih avanturista ljubav prema novcu, pogotovu ako taj novac stiže iz inostranstva. Kako su sasvim ispravno primetili kritičari, tumačenje revolucije koja se dogodila pre sto godina u potpunosti odgovara razumevanju sveta, odnosno stanju svesti aktuelne ruske vlasti: svaka revolucija je đavolja rabota mračnih intriganata potpomognuta novcem inostranih neprijatelja. Poruka je primitivno očigledna, vulgarno jasna: to što je juče bio Trocki – danas je Navaljni. Ruska vlast na taj način misli da reši svoj danas najakutniji problem i očekivati od nje da će nekome dozvoliti da na televiziji ispriča istorijski iole korektnu priču o Trockom, u najmanju ruku je naivno. To što je na televiziji emitovano nije priča o Trockom, već lascivna agitka, i to u svom najčistijem vidu.
Aleksandar Genis: Znači to je razlog što je u javnom diskursu ovogodišnji jubilej Oktobra bio tako smandrljan – praktično sveden na nulu. Vlast se boji revolucije i radije bi da je zaboravi.
Boris Paramonov: Da. Ona bi da se sakrije iza lažnih priča u nadi da će one moći da je zaštite. Nego da mi ovde završimo razgovor o serijalu, o svim tim propagandističkim izmišljotinama ideologa sadašnje ruske vlasti i da pokušamo da kažemo nešto o Trockom, o tome kakav je on stvarno bio. Dakle, Lav Trocki je bio izuzetno plodan pisac. On je za sobom ostavio masu tekstova i svi oni su danas dostupni na internetu. Kompletna sabrana dela – rekao bih. Od mnogih njegovih knjiga, za našu rubriku „Priče o štivu“ sam izabrao jednu koju je Trocki napisao početkom 30-ih godina prošlog veka. Njen naslov je „Izneverena revolucija“ – vrlo rečiti rezime svih sukoba i razmimoilaženja Trockog sa tadašnjim rukovodstvom SSSR-a.
Aleksandar Genis: Sukoba i razmimoilaženja sa svima onima zbog kojih je bio primoran da beži iz zemlje u kojoj je pre svega njegovom zaslugom pobedila revolucija.
Boris Paramonov: Pre nego što se upustimo u razgovor o njegovoj biografiji i detalje o njegovim pogledima na svet, prvo što u vezi sa Trockim treba neizostavno naglasiti je da on po svojoj prirodi nije bio čovek koji stremi čelništvu, tip političara gladnog vlasti. Takav je bio Staljin. Tokom Lenjinove bolesti, a potom i nakon njegove smrti, dakle u trenucima kada je vlast boljševika visila u vazduhu, Trocki nije preduzeo ništa da bi je preuzeo. On čak – budući da je tada bio na lečenju u Kislovodsku – nije ni na Lenjinovu sahranu došao.
Aleksandar Genis: Mnogi su tada, a i kasnije govorili da je to bila njegova kobna greška.
Boris Paramonov: S tačke gledišta nekakvog aktivnog učesnika dvorskih intriga – da. To je svakako bila velika greška. Ali baš to uverljivo govori o tome da Trocki nije bio ni vlastoljubiv, a još manje intrigant. Tokom mukle pauze izazvane Lenjinovom bolešću, Trocki je s lakoćom mogao da preuzme vrhovnu sovjetsku vlast. On je tokom čitavog građanskog rata, a i kasnije, bio na čelu Vojnog revolucionarnog saveta (Реввоенсовет) i cela armija ga je volela i poštovala. U svakom slučaju, uživao je ogromno poverenje i podršku mlade sovjetske armije. Međutim, njega vlast nije zanimala. On je imao sasvim druga interesovanja.
Aleksandar Genis: Koja, Borise Mihailoviču?
Boris Paramonov: On je po svojoj prirodi bio teoretičar, ideolog i po tome on mene podseća na Ivana Karamazova: najbitnije je svoju „misao osloboditi“. Nazvao bih ga dogmatom, ali možda to ne bi bilo u redu, jer Trocki je zapravo dopunio marksističku teoriju (ili marksističku dogmu za one kojima se tako više sviđa) jednom zanimljivom i smelom novinom – idejom o permanentnoj revoluciji.
Aleksandar Genis: Trebalo bi možda podsetiti neke naše slušaoce šta je to.
Boris Paramonov: Da, slažem se. Tim pre što se kao originalni autor ove ideje često pominje ne Trocki, već Parvus. Ideja o permanentnoj revoluciji se rodila tokom prve ruske revolucije 1905, a najvažniji događaj te za Rusiju prelomne godine bio je generalni štrajk koji je od cara iznudio parlamentarnu reformu i osnivanje Dume. U prethodnom periodu se raznim liberalnim pokretima,večerinkama i bučnim salonskim razgovorima gotovo ništa nije postiglo. Ali je zato radnički štrajk, i to sveopšti, odmah doneo odgovarajuće rezultate. U Rusiji je konstituisana prva Duma, a narodu poklonjen prvi ustav.
I tada je Parvus iznenada shvatio: radnici su ti koji Rusiji mogu doneti promene, i to bez uplitanja buržoaskih stranaka i pokreta. A ako je već tako, zašto bi se radnički pokret zaustavljao na pola puta? Zašto bi se zadovoljio buržoaskim parlamentarizmom? Treba ići dalje i odmah uspostaviti socijalizam.
Aleksandar Genis: Znači, što se permanentne revolucije tiče, Parvusu ipak treba dati prioritet?
Boris Paramonov: Ma nije važno ko je prvi to izgovorio. Mnogo je važnije to da je tokom prve revolucije u Peterburgu osnovan Savet radničkih deputata i da je Trocki stao na čelo te organizacije. A Lenjin se u to vreme motao negde po Finskoj.
Aleksandar Genis: Pa nije baš tako. Poznato je da se sa govornice Saveta i on jednom oglasio.
Boris Paramonov: Da, samo jednom, i to bez trunke uspeha; posle čega je ponovo pobegao u Finsku, a odande dalje u Evropu. Jasno je da godine 1905. Lenjin ni izbliza nije shvatao svu snagu, sav raspoloživi potencijal ruskog radničkog pokreta. Kasnije jeste. Tačnije, u februaru 1917. on se prisetio ozbiljnosti svih događaja koje je sobom donela prva proleterska revolucija i sa svojim tezama pod miškom u aprilu iste godine ponovo stigao u Rusiju. A Trocki, prepoznavši u njegovim (kasnije) čuvenim „aprilskim tezama“ svoj koncept permanentne revolucije, rado se pridružio Lenjinu, mada su se ranijih godina njih dvojica uglavnom prepirali.
Aleksandar Genis: I te kako. Sećamo se onog „podmuklog licemera Trockog“, pa „izdajnika Trockog“ itd. Ali Borise Mihailoviču, vi ste nam na početku obećali par reči o njegovoj knjizi „Izneverena revolucija“, a do sada ste govorili o stvarima koje su barem ljudima naše generacije uglavnom poznate, bez asocijacija na sadržaj knjige sa kojom smo se tek mnogo kasnije upoznali.
Boris Paramonov: „Izneverena revolucija“ je po mnogo čemu njegova „završna“ knjiga, jedinstven konzistentan tekst u kojem on svodi svoja razmimoilaženja sa sovjetskim rukovodstvom, sa svima redom i sa Staljinom – naravno. Ali u toj knjizi postoji jedna skrivena tema – rekao bih temica – koja pod znak pitanja stavlja čitav idejni korpus Trockog, između ostalog i permanentnu revoluciju.
Na prvi pogled bi se reklo da na stranicama „Izneverene revolucije“ Trocki svojim čitaocima ne nudi ništa novo. U njoj su punim glasom ozvučeni stari motivi o termidorskoj degeneraciji revolucije. On je ovim terminom okarakterisao vođe tek izvojevane revolucije, zadovoljne postignutim rezultatima i spremne da se tim rezultatima nadalje obilato koriste. O tom termidoru je Trocki govorio već tokom 20-ih godina prošlog veka, u vremenima kada je i on sam bio u ešalonima vrhovne vlasti. Već tada se on u glasnim apelima omladini otvoreno borio protiv odroda u nomenklaturi vlasti, nazivajući omladinu barometrom partije.
Međutim, u „Izneverenoj revoluciji“ Trocki daje karakteristike postoktobarskog termidora na širem društvenom planu. Psihološki koreni ove pojave su potpuno jasni, prosto elementarni: borci revolucije su odlučili da se odmore. O tome je pisala gotovo sva tadašnja sovjetska književnost, od Bulgakova u „Zojkinom stanu“, do Alekseja Tolstoja u „Guji“. Trocki kao revnosni marksista ovu pojavu objašnjava na objektivnoj, sociološkoj ravni. Ali tu njegova teorija neprimetno upada u neku vrstu zamke.
Aleksandar Genis: Možete li nam to malo detaljnije objasniti?
Boris Paramonov: Pokušaću prepričavanjem jednog prostog, kasnije tipično sovjetskog primera kojeg u svojoj knjizi navodi Trocki. Ako u prodavnicama ima svih proizvoda u odgovarajućem asortimanu i ako su oni svim kupcima dostupni, onda nema problema. Ali ako proizvoda nema dovoljno, stvaraju se redovi i što su ti redovi duži, to su i kupci uznemireniji i bučniji. I razume se, tada na scenu stupaju naoružani čuvari reda i poretka.
Trocki ovaj primer navodi u prilog kritike Lenjina i njegovog dela „Država i revolucija“. Osnovna teza ovog Lenjinovog rada je da pobedom revolucije i uspostavljanjem socijalizma država odumire. Jer država je po definiciji osnovni instrument nasilja, oruđe kojim uzak društveni sloj eksploatatora sebi potčinjava široke mase eksploatisanih. I na tom mestu Trocki ističe svoj glavni polemički argument: kako današnje vođe revolucije mogu da tvrde da je socijalizam u SSSR-u uspostavljen kada je golim okom vidljivo da država ne samo da ne odumire, već naprotiv, svakim danom postaje sve jača? Da – slaže se Trocki – revolucijom je klasa eksploatatora zaista likvidirana, ali to očigledno nije dovoljno za uspostavljanje socijalizma. I tu se on ponovo vraća na primer s redovima: budući da ljudi koji kontrolišu raspodelu jačaju, u SSSR-u je na snazi surova materijalna nepravda. To je glavni izvor antagonizma i masovnog nezadovoljstva u Sovjetskom Savezu, a za efikasnu kontrolu tog antagonizma i gušenje nezadovoljstva neophodna je jaka, svakim danom sve jača država.
Aleksandar Genis: Dobro, sve to što je Trocki tada pisao nama je danas potpuno razumljivo. Ali gde je tu teoretska zamka u koju je on po vama upao?
Boris Paramonov: Ispada da je sam tok rasprave nenadano doveo Trockog do tačke koja kompromituje njegovu (ili Parvusovu) teoriju o permanentnoj revoluciji, koju je i Lenjin kasnije prihvatio. Njome su oni opravdavali izvođenje socijalističkog prevrata u slabo razvijenoj i pretežno ruralnoj zemlji kakva je tada bila Rusija. Prevrat su boljševici uspešno izveli, ali se ubrzo pokazalo da sama pobedonosna revolucija nije dovoljan uslov za uspostavljanje socijalističkog društvenog poretka. Marksovim rečima rečeno, nije bilo dovoljno moćnih proizvodnih snaga za uspostavljanje novih produkcionih odnosa. Otuda i večiti deficiti, ne samo robe široke potrošnje, i ne samo tokom 20-ih i 30-ih godina prošlog veka kada je pisao Trocki, već i kasnije, tokom čitave epohe takozvane sovjetske vlasti.
Aleksandar Genis: Kako je pisao Isak Babelj: „Savladalo nas je naše sopstveno siromaštvo“.
Boris Paramonov: Ili kako je na jednom drugom mestu napisao: „Nema slonova u našoj guberniji – konje nam dajte, pa da nastavimo da se mučimo“.
Aleksandar Genis: Borise Mihailoviču, hajde da se još jednom vratimo našem televizijskom Trockom. Da li je Trocki zaista bio avanturista?
Boris Paramonov: Neposredna primena teorije permanentne revolucije bi se zaista mogla nazvati avanturističkom. Ali to ne znači da je sam Trocki bio avanturista. On je bio krajnje nekoristoljubiv čovek, teoretičar zaražen revolucionarnom groznicom i sputan uskim okvirima evolucionističke teorije. Jer marksizam je – kao i darvinizam – evolucionistička terorija, ali ubrzo se pokazalo da složeni sadržaj revolucionarne prakse ovu teoriju strukturno nadilazi. Zato su po meni zaista valjani marksiti bili Plehanov, socijaldemokratski orijentisani menjševici, kao i zapadni socijaldemokrati.
Aleksandar Genis: Ali ceo svet se takoreći složno odrekao marksizma. Što reče Fukujama, marksisti se danas mogu naći samo u Pjongjangu i na Harvardu.
Boris Paramonov: To je zato jer je najzad postalo jasno ono najbitnije: da bi se zadovoljile potrebe trudbenika, uopšte nije neophodna eksproprijacija tuđe imovine i ukidanje tržišne ekonomije. A još manje ima potrebe prizivati iz zaborava Trockog i njegovim falsifikovanim likom i delom krpiti zjapeće rupe savremene Rusije.


Prevod s ruskog Haim Moreno

via Peščanik.net, 05.01.2018.

COMMENTS

Naziv

"Oslobođenje",1,2016. fotografije/kolovoz,1,4:5-11,1,Adam Zagajewski,1,Agencije,1,Agniezska Žuchowska - Arendt,1,Ai Weiwei,1,Ajfelov most,1,Al Jazeera,1,Alan Pejković,1,Albert Camus,1,Aleksa Golijanin,1,Aleksadar Genis,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Roknić,1,Aleksandar Tišma,1,Alem Ćurin,1,Alen Brabec,1,Aleš Debeljak,2,Alexander Gurevich,1,Alexander Kluge,1,Alina Mayboroda,1,Almin Kaplan,4,Amer Bahtijar,1,Amer Tikveša,1,Amila Kahrović Posavljak,1,Amir Or,1,Amos Oz,1,Ana Ahmatova,2,Ana Radonja,1,Andres Neuman,1,Andrijana Kos Lajtman,8,Anton Pavlovič Čehov,1,Antun Branko Šimić,1,Anya Migdal,1,B.C. HUTCHENS,1,Bela Hamvaš,2,Bela Tarr,1,Bertolt Brecht,4,Biblijski citat,1,Biljana Srbljanović,4,Bilješka,5,Biserka Rajčić,3,Blago Vukadin,1,Boba Đuderija,1,Bogdan Bogdanović,2,Bojan Munjin,1,Bojan Savić Ostojić,1,Bookstan II 2017,1,Borges,5,Boris Buden,5,Boris Dežulović,3,Boris Dubin,1,Boris Paramonov,1,Boris Perić,1,Borislav Pekić,1,Borislav Veselinović,1,Borka Pavićević,1,Boro Drašković,1,Božica Radić,1,Božo Koprivica,3,Branimir Živojinović,1,Branimira Lazanin,1,Branislav Jakovljević,2,Branislav Petrović,1,Branko Ćopić,1,Branko Kukić,1,Branko Rakočević,1,Bruno Schulz,1,BUKA,1,Burkhard Bilger,1,Caravaggio,1,Charles Simic,6,Chris Hedges,1,citati,1,Claude Lanzmann,1,Claude Lévi-Strauss,1,Cornelia Vismann,1,crtež,1,Damir Šodan,1,Damjan Rajačić,1,Dan Pagis,1,Danica i Haim Moreno,1,Daniil Ivanovič Juvačov Harms,1,Danijel Dragojević,1,Danijela Dejanović,1,Danilo Kiš,11,Dara Sekulić,1,Dario Džamonja,1,Darko Alfirević,1,Darko Cvijetić,275,Darko Cvijetić. Agnieszka Zuchovska Arent,1,Darko Desnica,4,Darko Pejanović,1,Daša Drndić,2,David Albahari,5,Davor Beganović,1,Davor Ivankovac,1,Davor Konjikušić,1,Dejan Kožul,1,Dejan Mihailović,1,Deklaracija o zajedničkom jeziku,1,Desimir Tošić,1,Dietrich Bonhoeffer,1,Dijala Hasanbegović,1,Dnevnik,9,Dobrica Ćosić,1,Dobrivoje Ilić,1,Dobroslav Silobrčić,1,Dominique-Antoine Grisoni,1,Dragan Bajić,1,Dragan Bursać,1,Dragan Markovina,1,Dragan Radovančević,3,Drago Pilsel,1,drama,2,Dramsko kazalište GAVELLA,1,Dubravka Stojanović,1,Dubravka Ugrešić,4,Duško Radović,1,Dževad Karahasan,2,Đorđe Bilbija,2,Đorđe Krajišnik,4,Đorđe Tomić,1,Đuza Stojiljković,1,Edmond Jabes,1,Edouard Boubat,1,Eduard Šire,1,Edvard Kocbek,1,Elis Bektaš,4,Elvedin Nezirović,1,Elvir Padalović,1,Emil Cioran,8,Emmanuel Levinas,1,Epitaf,1,Ernst Jünger,2,esej,158,Fahredin Shehu,1,festival,2,Filip David,3,fotografije,2,fra Drago Bojić,1,Francis Roberts,1,Frank Wedekind,1,Franz Kafka,4,Friedrich Nietzche,1,Furio Colombo,1,Gary Saul Morson,1,Genadij Nikolajevič Ajgi,1,Georg Trakl,1,George Orwel,1,Georgi Gospodinov,1,Géza Röhrig,1,Gianni Vattimo,1,Gilles Deleuze,1,Giorgio Agamben,7,Giorgio Manganelli,1,Gligorije Ernjaković,1,Goran Milaković,2,Goran Simić,1,Goran Stefanovski,1,gostovanje pozorišta,4,govor,2,Gustaw Herling-Grudzinski,1,Haim Moreno,1,Hajdu Tamas,1,Hanna Leitgeb,1,Hannah Arendt,2,Hans Magnus Enzensberger,1,Hassan Blasim,1,Heiner Goebbels,1,Helen Levitt,1,Herbert Marcuse,1,Igor Buljan,1,Igor Mandić,1,Igor Motl,3,Igor Štiks,1,Igre u Jajcu 2017.,1,Ihab Hassan,1,Ilma Rakusa,2,IN MEMORIAM,7,Intervju,57,Ivan Čolović,2,Ivan Illich,2,Ivan Lovrenović,4,Ivan Milenković,1,Ivan Posavec,1,Ivana Obrenov,1,Ivana Vuletić,1,Ivica Pavlović,2,Ivo Kara-Pešić,1,Jack Kerouac,1,Jacques Derrida,2,Jagoda Nikačević,1,Jakob Augstein,1,Jaroslav Pecnik,1,Jasmin Agić,1,Jasna Tkalec,1,Jean-Luc Nancy,4,Jelena Kovačić,1,Jelena Topić,1,Jona,1,Jorge Luis Borges,2,Josif Brodski,1,Josip Osti,1,Josip Vaništa. Patricia Kiš,1,Jovan Ćirilov,1,Jovica Aćin,3,Jugoslava Ilanković,2,Julija Kristeva,1,Julio Cortazar,1,Katja Kuštrin,2,Kim Cuculić,1,Knjige,1,književna večer,1,Kokan Mladenović,1,Komentar,1,kratka priča,4,kratke priče,6,kratki intervju,3,kritika,5,Krzysztof Warlikowski,1,Ksenija Banović Ksenija Marković,1,Kurt Hielscher,1,Ladislav Tomičić,1,Laibach,1,Lajoš Kesegi,1,Larisa Softić Gasal,1,Laurence Winram,1,Lavov,1,Leonard Cohen,1,Leonid Šejka,2,Lidija Deduš,1,Ludwig Wittgenstein,1,Ljubiša Rajić,1,Ljubiša Vujošević,1,Maja Abadžija,1,Maja Isović,2,MALI EKSHUMATORSKI ESEJI,1,mali esej,17,Marcel Duchamp,1,Marija Mitrović,1,marijan cipra,1,Marin Gligo,1,Marina Dumovo,1,Marina Mlinarevič Sopta,1,Mario Čulina,1,Mario Franz,1,Mario Kopić,52,Marjan Grakalić,1,Marko Misirača,1,Marko Stojkić,1,Marko Tomaš,1,Marko Veličković,1,Marko Vešović,2,Martin Heidegger,3,Massimo Cacciarri,1,Max Frisch,1,međunarodna poruka,1,Mensur Ćatić,2,Mia Njavro,1,Mihail Šiškin,1,Mijat Lakićević,1,Mikloš Radnoti,1,Milan Kundera,1,Milan Milišić,1,Milan Vukomanović,1,Milan Zagorac,1,Mile Stojić,2,Milena Bogavac,1,Milica Rašić,1,Milo Rau,1,Miloš Bajović Ilić,1,Miloš Crnjanski,2,Miloš Vasić,1,Milovan Đilas,1,Miljenko Jergović,8,Mini esej,32,Miodrag Živanović,1,Mirjana Božin,1,Mirjana Stančić,1,Mirko Đorđević,2,Mirko Kovač,3,Miroslav Krleža,3,Miroslav Marković,1,Mirza Puljić,1,Mišo Mirković,6,Mišo Mirković foto,12,Mladen Bićanić,1,Mladen Blažević,2,Mladen Stilinović,1,Momčilo Đorgović,2,Monika Herceg,1,Naser Šećerović,1,Natalija Miletić,1,Nataša Gvozdenović,1,Neda Radulović- Viswanatha,1,nekrolog,1,Nemanja Čađo,1,Nenad Milošević,1,Nenad Obradović,5,Nenad Tanović,1,Nenad Vasiljević,1,Nenad Veličković,2,Nenad Živković,1,Nepoznati spavač,1,Nermina Omerbegović,1,Nikola Kuridža,1,Nikola Kuzanski,1,Nikola Vukolić,1,Nikola Živanović,1,Nikolaj Berđajev,1,Nikolina Židek,1,Noć kazališta,1,NOVA KNJIGA,1,novela,1,Novica Milić,2,Novica Tadić,1,obavijest,2,odlomak romana,10,odlomci,6,Oliver Frljić,9,Osip Mandeljštam,2,Osvaldo Ferari,1,Otto Pöggeler,1,Otto Weininger,1,Pankaj Mishra,1,Paolo Magelli,2,Paul Celan,3,Paul Klee,1,Paul Valery,1,Peščanik,1,Petar Gudelj,2,Petar Kočić,1,Petar Matović,1,Petar Vujičić,1,Peter Esterhazi,1,Peter Semolič,3,Peter Semolič. prijevod,4,Peter Sloterdijk,3,Pier Paolo Pasolini,2,pisma,5,pismo,1,pjesma,1,Plakat,1,Poezija,299,poezija prevod,1,potpisnici,1,Pozorišna kritika,1,Pozorišne Igre u Jajcu,1,Pozorište Prijedor,4,predavanje,1,Predrag Finci,2,Predrag Matvejević,2,Predrag Nikolić,1,Predrag Trokicić,1,Predstava,2,Prepiska,1,priča,37,Prijevod,12,prijevod govora,1,prikaz knjige,2,prikaz predstave,3,Primo Levi,1,Protest,1,Proza,2,Radimir Sovilj,1,Radiša Cvetković,1,Radmila Smiljanić,1,Radomir Konstantinović,2,Rastislav Dinić,1,Raša Todosijević,3,razgovor,5,Refik Hodžić,1,Renate Lachmann,1,reportaža,1,Robert Bagarić,1,Roger Angell,1,Roland Barthes,3,Roland Jaccard,1,Roland Quelven,1,Saida Mustajbegović,2,Sándor Márai,1,Saša Jelenković. poezija,1,Saša Paunović,1,Sava Babić,3,Seida Beganović,4,Semezdin Mehmedinović,4,Senadin Musabegović,1,senka marić,1,Sesil Vajsbrot,1,Shosana Felman,1,Sibela Hasković,2,Siegfried Lenz,1,Sigmund Freud,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Sunara,1,Siniša Tucić,1,sjećanje,2,Slavenka Drakulić,1,Slavica Miletić,4,Slavoj Žižek,1,Slobodan Glumac,1,Slobodan Šnajder,1,Slobodan Tišma,1,slobodna europa,1,SLOVO GORČINA,1,Sonja Ćirić,3,Sonja Savić,1,Srđa Popović,1,Srđan Sekulić,6,Srđan Tešin,1,Sreten Ugričić,3,Srpko Leštarić,1,status na facebooku,1,stećak,2,Stevo Basara,1,Stojan Subotin,1,Susan Sontag,1,Sven Milekić,1,Svetislav Basara,2,Svetlana Aleksijevič,1,Svetlana Slapšak,1,Šagal,1,Tadeusz Różewicz,1,Tamara Kaliterna,1,Tamara Nablocka,1,Tamara Nikčević,3,Tatyana Tolstaya,1,Tea Benčić Rimay,1,Tea Tulić,1,Teatar,1,Teatron,1,The New York Times. Žarka Radoja,1,Thomas Bernhard,10,Thomas Ostermeier,1,Tomaž Šalamun,2,Tomislav Čadež,4,Tomislav Dretar,2,Tonko Maroević,1,Tony Judt,1,Trocki,1,Umberto Eco,2,Urbán András,1,Vanda Mikšić,1,Vanesa Mok/Anđelko Šubić,1,Varlam Šalamov,3,Vera Pejovič,3,Veronika Bauer,1,Video,10,Viktor Ivančić,3,Viktor Jerofejev,1,Viktoria Radicz,2,Vincent Van Gogh,1,Višnja Machido,1,Vladan Kosorić,3,Vladimir Arsenić,1,Vladimir Arsenijević,1,Vladimir Gligorov Ljubica Strnčević,1,Vladimir Milić,2,Vladimir Pištalo,3,Vladimir Vanja Vlačina,1,Vladislav Kušan,1,vojislav despotov,1,Vojislav Pejović,1,Vojo Šindolić,1,Vujica Rešin Tucić,1,Vuk Perišić,3,Walter Benjamin,1,Wayne Pearson,1,Wisława Szymborska,1,Wolfgang Borchert,1,Wroclaw,1,Zadie Smith,2,zapis,1,zavičaj,1,Zbigniew Herbert,3,zen,1,ZKM,1,Zlatko Jelisavac,2,Zlatko Paković,1,Zoran Vuković,2,Zygmund Bauman,1,Žarko Milenić,1,Žarko Paić,1,Željko Grahovac,2,Živojin Pavlović,1,Саша Скалушевић,1,
ltr
item
HYPOMNEMATA: Lažni Trocki, Radio Svoboda
Lažni Trocki, Radio Svoboda
https://1.bp.blogspot.com/-FNAO_ldZ8PY/WlNnAXeg96I/AAAAAAAACS0/13VqFcix2AcVZ2wwsCcF0ps0A4kegxxJwCLcBGAs/s1600/trocki.jpeg
https://1.bp.blogspot.com/-FNAO_ldZ8PY/WlNnAXeg96I/AAAAAAAACS0/13VqFcix2AcVZ2wwsCcF0ps0A4kegxxJwCLcBGAs/s72-c/trocki.jpeg
HYPOMNEMATA
https://darkocvijetic.blogspot.com/2018/01/lazni-trocki-radio-svoboda.html
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/2018/01/lazni-trocki-radio-svoboda.html
true
2899971294992767471
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna STRANICE ČLANCI Vidi sve Preporučeni članci OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara upitu Vrati se natrag Nedjelja Ponedjeljak Utorak Srijeda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Siječanj Veljača Ožujak Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Sij Velj Ožu Tra Svi Lip Srp Kol Ruj Lis Stu Pro just now 1 minutu prije $$1$$ minuta prije 1 čas prije $$1$$ sati prije Juče $$1$$ dana prije $$1$$ tjedana prije više od 5 tjedana prije Sljedbenici Slijedi THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy