$type=ticker$cols=2$count=30

Desimir Tošić (1920-2008) Deset godina posle, Momčilo Đorgović

SHARE:

                                                                                 

Desimir Tošić



MOMČILO ĐORGOVIĆ


DESIMIR TOŠIĆ - DESET GODINA POSLE (1920 - 2008)



Stasao je u prvoj, monarhističkoj, na sopstvenoj koži doživeo njen slom, i pred komunistima pobegao u slobodan svet. U drugoj je, socijalističkoj, iako fizički odsutan, taj emigrant sa doverskih stena Albiona intenzivno bio mentalno angažovan oko njenog popravljanja. Vratio se, i Jugoslavija se pred njegovim očima opet raspala, i opet je pred srpskim porazima napuštao zavičaj i umro u slobodnom svetu.
Krajem osamdesetih prošlog veka, kao što se odlučilo i u drugim jugoslovenskim republikama, Slobodan Milošević i Socijalistička partija Srbije uveli su višestranački sistem, uspostavila se prećutna abolicija svih političkih emigranata koji nisu pripadali terorističkim organizacijama. Nadležne institucije su digle rampu, garantovale bezbednost, uspostavili su se kontakti i među prvima se vraćaju lideri jugoslovenske Demokratske alternative – LJubo Sirc u LJubljanu, Adil Zulfikarpašić u Sarajevo i Desimir Tošić u Beograd. Sa Tošićem godinama ranije su već održavali vezu Dragoljub Mićunović i Aleksa Đilas. Tošić ulazi u novoformiranu Demokratsku stranku i njim samim trebalo je da se pokaže da je ta stranka Mićunovića, Koštunice, Čavoškog i Đinđića autentični nastavak stranke legendarnih prvaka građanske Srbije LJube Davidovića i Milana Grola. I ta iluzija se kasnije razvejala, ali se tih godina rađala nada da se ipak kreće ka nekim boljim vremenima.
Tošić je pripadao malobrojnoj intelektualnoj i republikanskoj srpskoj i jugoslovenskoj emigraciji. Za razliku od 90 posto gibaničarske, šajkačke i klero-monarhističke emigracije, folklornog nacionalizma i kafanskog patriotizma, polupismene, nesposobne da nauči jezik sredine u kojoj se našla, i autogetoizirane, a sa terorističkim planovima, Desimir Tošić se sa Božidarom Vlajićem, Živkom Topalovićem, Evgenijem Jurišićem, Ivanom Pajićem, te Vane Ivanovićem etablirao u zapadnoevropskom društvu. Održavao je kontakte sa intelektualnom kremom i u Jugoslaviji, sa profesorima, lekarima, književnicima, novinarima. Pripadao je, dakle, najvišem intelektualnom krugu srpske emigracije okupljenom u Savezu Oslobođenje i pisao u „Našoj reči“.
Bilo mu je neprihvatljivo da terorizmom ruši Novu Jugoslaviju i bacio se na pero da publicističkom aktivnošću konstruktivno pridonese razvoju društva i liberalizaciji komunističke države. Žestoko je osuđivao komunističku represiju, jednako kao i majski masakr 1903., i na silu izglasan Vidovdanski ustav, streljanje hrvatskih predstavnika u Skupštini, šestojanuarsku diktaturu kralja Aleksandra, ali i ustaška klanja Srba, masovan i morbidan zločin nikada do tada izvršen na Balkanu. Sa velikom pažnjom pratio je politički život u Jugoslaviji, od jednog kongresa Saveza komunista do drugog, od ustava do ustava, i studiozno razotkrivao stranputice „revolucije koja teče“. Osamdesetih godina je svoju dobronamernost i spremnost da pomogne pokazao predlogom komunističkim vlastodršcima da Demokratska alternativa uđe u Socijalistički savez radnog naroda koji je inače, po definiciji i u stvarnosti, okupljao nekomuniste, vernike , ljude van vladajućeg partijskog profila. Do smrti je verovao (i praktikovao) da se društveno-političkom kritikom i kritičkim uvidom u istoriju Srbija može probuditi, civilizovati, te se sam svrstavao među istomišljenike Zorana Đinđića, Latinke Perović, Olge Popović Obradović, Nikole Samardžića i drugih nacionalno i građanski odgovornih srpskih intelektualaca. Tošićevi tekstovi objavljeni u knjigama „Stvarnost protiv zabluda“, „O ljudima“, „Kritikom ka prosvećivanju“ i „Crkva, država i društvo“ neće skoro izgubiti aktuelnost, i lucidnošću proživljenog znanja dijagnosticiraju sve što je dobro i sve što je loše za dalji opstanak – naravno, „Ako mi imamo pameti…“ kako se sam Tošić na jednom mestu podrugnuo.
Potekao sa juga Srbije, nosio je u sebi južnjački elan vital, veselu okretnost, optimizam i mekoću Nišlije, a oštro je iz Londona kritikovao i staru i novu Jugoslaviju. I kada se ponadao da se 1. septembra 1990. godine vratio u konačno oslobođenu Srbiju, pogodilo ga je teško saznanje da je ona zarobljena sama sobom. Kao i svi emigranti verovao je da je komunistički režim odgovoran za sva zla i čim padne – sve će se vratiti u normalno stanje. Bila je to, shvatio je kasnije, iluzija. Godinu dana pred smrt u razgovoru za „Nedeljni telegraf“ poverio nam je da je „bez obzira na greške, Jugoslavija bila ozbiljna zemlja“. Tog februara 2007. godine najviše ga je uznemiravao, kako je govorio, „bosanski lobi“ koji je zauzeo pozicije u medijima i državi, upoređivao ga je sa „Šestom ličkom“ iz 1945., i strahovao je da će svojim militantnim srpstvom državu Srbiju opet uvući u neki rat na Balkanu, kao što se to još od hercegovačke bune pa do Radovana Karadžića događalo. Primećivao je da Srbi iz Srbije nisu toliko nepopustljivi u zahtevima, niti fanatizovani, kao što su sunarodnici izvan Srbije, koji žive, ili su živeli, izmešano sa katolicima i muslimanima.
Što je duže boravio u zavičaju, sve više se topila njegova vedrina, pa je u Beogradu sumorno zaključivao:“Mi smo još uvek napušteno društvo, poluprimitivno, primitivno“. Čak je podsećao i na reči Mihiza, sa kojim se uglavnom politički nije slagao, da „naši ljudi nisu svesni koliko je Srbija jedno zapušteno prigradsko naselje. Nije reč o Evropi, reč je najpre o nama!“ A ko smo to „mi“? Subjekti ovdašnjih prilika i neprilika za Tošića su „naši ljudi, stanovnici“ i naglašava „neću reći – građani“. Još uvek se tu radi o radikaliji, o „jednoj čudnoj kombinaciji paganskog seljaštva, arhaičnog četništva, areligioznog pravoslavlja, površnog dinastičkog monarhizma, izblesavljenog slovenofilstva, intelektualne hajdučije, vrlo ograničenog slobodarstva i naše antiorganizacijske stihijštine“. Celo to klupko je još uvek van urbane civilizacije. Zapisao je da je „naša zemlja“ posle raspada komunističke Jugoslavije „metež, pakao i cirkus“. Opominjao je da Srbi nisu „integrisana nacija“, a žive pored Slovenaca i Hrvata koji jesu. Sve ono što je ovaj autohtoni Srbin iz Srbije, kosmopolita, trezven i skroman, želeo da ne budemo – mi smo u međuvremenu postali, i sve ono što je želeo da odgurnemo – mi smo prihvatili. Emigracija ga nije ogorčila, ali duži boravak u Beogradu jeste.
Snagu i ubedljivost Tošićevim političkim analizama sadašnjosti je dalo njegovo suvereno i kritičko poznavanje srpske i jugoslovenske prošlosti koje razbija uvrežene nacionalističke stereotipe i razmetljivo klaustrofobično srbovanje. Pogrešno je idealizovati bilo koju epohu iz prošlosti, smatrao je Tošić, i nabijati kao noj glavu u pesak. Posle pada komunizma mora se stvoriti novi politički i društveni identitet saobrazan modernom svetu. Srbija je pre 1914. bila zatvorena, zagušljiva, palanačka sredina. Između dva rata sa nedozrelim kapitalizmom bila je trula od korupcije, masovno se pretrčavalo iz stranaka u opoziciji u stranke na vlasti. Moralno-političko prostituisanje srednje klase je „proizvodilo haos i mrtvo more bezidejnosti i apatičnosti širokih narodnih slojeva“. U toj Jugoslaviji je slogan „Za kralja i otadžbinu“ otvarao vrata svim mogućim prestupima. U toj „srećnoj zemlji – ironičan je Tošić – 350 srećnih izabranika skakalo je na noge s poklikom „Živela vojska“, da bi se bespomoćno u Krunskom savetu pred 25. mart 1941. zaključilo da nismo vojnički spremni ni da se branimo“.
A 2004. godine Tošić opominje da smo postali „jedna od najmračnijih zemalja u političkom smislu na jugoistoku Evrope“. Koliko smo „moralno neuravnoteženi i mentalno i nervno rastrojeni“ pokazuje što umesto „žute“, mi imamo „crnu štampu“ koja svakodnevno poziva „na linč i optužuje takoreći sve političke ljude za ubistva i krađe“. Umesto ozbiljnih razgovora imamo „neprestana ismevanja“. Kultura je odbačena, njen prostor ispunjavaju „pesnici narikače“, razvijaju se kult policije i kult vojske, neprestano se huška na rat – „od vremena Drugog svetskog rata nisu se pojavile tolike količine mržnje i osvetoljubivosti“. Tvrdimo da se haški sud „ustremio na nas i da nas kolektivno optužuje“, a da li je ijedna zemlja na Balkanu, pitao je Tošić, imala stranku koju je osnovao profesionalni ubica i profesionalni pljačkaš banaka u Evropi, a Srbija je toj stranci na izborima redovno davala 200-300 hiljade glasova? Da li je ijedna zemlja na Balkanu imala toliki broj ljudi koji se „profesionalno“ bavio terorističkim akcijama, pitao je dalje ovaj borac za civilizovanu Srbiju i javno prozvao pravoslavnu Crkvu, šta čini ona u tom pogledu, jer je istorijski najodgovornija. Naš nacionalni problem je terorizam, konstatovao je Tošić, Srbiji je danas potreban konsenzus protiv terorizma, jer „kakva je to država koja je toliko suverena da u njoj teroristi mogu još uvek da prete i ubijaju?“
Tošić je posle ubistva Đinđića predlagao da se stvori široki kulturni front koji bi se borio: protiv mafije – inače ćemo nestati kao istorijska i pravna država; protiv apstinencije na izborima (jer to je neodgovornost i nihilizam); protiv primitivizma (jer to je mentalna i društvena retardacija); protiv rehabilitacije Nedića, LJotića i saradnika okupatora (nema jugoslovenske savezničke vlade koja ih 1945. godine ne bi izvela na sud); protiv restauracije monarhije i Karađorđevića (nasilno su izglasani 1903. na krvavi presto, izvršili su državni udar 1929., od 1941. do 1946. potpuno se kompromitovali, monarhije u Evropi su danas živi fosili); protiv iluzije da smo mi pobednički narod (samo su nam saveznici omogućavali da učestvujemo u zajedničkoj pobedi, kad god smo sami ratovali doživljavali smo poraze, kao devedesetih).
Upravo zato što su mu deda i stric bili pravoslavni sveštenici, a i on sam vernik, Tošić je bio protiv klerikalizacije društva (jer smo po ustavu sekularna država, jer to nije hrišćanstvo već manipulacija praznoverjem, i nikada nije bilo da se političari krste u javnosti, niti su stranke imale svoje slave). Pobunio se, a gotovo niko drugi nije, protiv „politikanstva episkopa pravoslavne Crkve“ i njihovog naknadnog histeričnog antikomunizma (jer su svojevremeno sa komunističkim režimom živeli u slozi i ljubavi, jer su vodeći ljudi Crkve na niskom obrazovnom i moralnom nivou, mnogo su kvalitetniji sveštenici na nižim stepenima hijerarhije). I konačno, upozoravao je Tošić, nikako ne smemo dozvoliti oživljavanje sukoba iz prošlosti, a najpogubnije bi bilo vratiti se natrag u rat između partizana i četnika.
Iskusnom oku političkog opservatora nije promaklo da je ravnomerno rastao intenzitet konfliktnosti i u Srbiji i na Balkanu, kao da neko intencionalno generira retrogradne energije iz prošlosti, i on se pitao:“Da li nas velike sile i njihove agencije šalju na ove besputne puteve? Ono što nam se bude dogodilo u sledećim mesecima i godinama, biće samo naša krivica“.
NJegovo strahovanje podseća nas da bi na ovim prostorima komunisti teško zadobili i održali vlast da Josip Broz nije imao imperativnu podršku Vinstona Čerčila. Obilato je Zapad slao pomoć dok je Broz uspostavljao diktaturu, kult ličnosti i ukidao ljudska i građanska prava. Kada su Čerčila prekorili „Zašto podržavaš tog Broza, pa on je komunista, zavodi diktaturu?!“ stari imperijalni lisac im je uzvratio pitanjem:“A što to vas uzbuđuje, da li ćete vi da živite u Jugoslaviji!“ Može neko biti i diktator, Zapad će ga, dok je u službi njihovih interesa i voleti i podržavati. Tošić se na kraju pomenutog intervjua u „Nedeljnom telegrafu“, prisetio zagonetke iz svog emigrantskog života:“Meni je bio neobjašnjiv britanski odnos prema Titu. Za njih je on bio originalna ličnost. Englezi su voleli i njegove pudlice. Ukoliko ste u ono vreme govorili nešto ružno o njemu u Londonu niste mogli da dobijete stipendiju. NJihov ekskluzivni časopis o kraljevskim porodicama objavljivao je stranice o njemu. Ni prema kome drugom u spoljnoj politici Englezi nisu bili toliko sentimentalni“. I ta ljubav je trajala sve do Titove smrti i pada Berlinskog zida.


via https://www.danas.rs/nedelja/desimir-tosic-1920-2008-deset-godina-posle/

COMMENTS

Naziv

"Oslobođenje",1,2016. fotografije/kolovoz,1,4:5-11,1,Adam Zagajewski,1,Agencije,1,Agniezska Žuchowska - Arendt,1,Ai Weiwei,1,Al Jazeera,1,Alan Pejković,1,Albert Camus,1,Aleksa Golijanin,1,Aleksadar Genis,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Roknić,1,Aleksandar Tišma,1,Alem Ćurin,1,Alen Brabec,1,Aleš Debeljak,2,Alexander Kluge,1,Almin Kaplan,4,Amer Bahtijar,1,Amer Tikveša,1,Amila Kahrović Posavljak,1,Amir Or,1,Amos Oz,1,Ana Ahmatova,2,Ana Radonja,1,Andres Neuman,1,Andrijana Kos Lajtman,7,Anton Pavlovič Čehov,1,Antun Branko Šimić,1,Anya Migdal,1,B.C. HUTCHENS,1,Bela Hamvaš,2,Bela Tarr,1,Bertolt Brecht,4,Biblijski citat,1,Biljana Srbljanović,4,Bilješka,5,Biserka Rajčić,3,Blago Vukadin,1,Boba Đuderija,1,Bogdan Bogdanović,2,Bojan Munjin,1,Bojan Savić Ostojić,1,Bookstan II 2017,1,Borges,4,Boris Buden,4,Boris Dežulović,2,Boris Dubin,1,Boris Paramonov,1,Boris Perić,1,Borislav Pekić,1,Borislav Veselinović,1,Borka Pavićević,1,Boro Drašković,1,Božica Radić,1,Božo Koprivica,3,Branimir Živojinović,1,Branimira Lazanin,1,Branislav Jakovljević,2,Branislav Petrović,1,Branko Ćopić,1,Branko Kukić,1,Branko Rakočević,1,Bruno Schulz,1,BUKA,1,Burkhard Bilger,1,Caravaggio,1,Charles Simic,6,Chris Hedges,1,citati,1,Claude Lanzmann,1,Claude Lévi-Strauss,1,Cornelia Vismann,1,crtež,1,Damjan Rajačić,1,Dan Pagis,1,Danica i Haim Moreno,1,Daniil Ivanovič Juvačov Harms,1,Danijel Dragojević,1,Danijela Dejanović,1,Danilo Kiš,10,Dara Sekulić,1,Dario Džamonja,1,Darko Alfirević,1,Darko Cvijetić,264,Darko Cvijetić. Agnieszka Zuchovska Arent,1,Darko Desnica,4,Darko Pejanović,1,Daša Drndić,1,David Albahari,5,Davor Beganović,1,Davor Ivankovac,1,Davor Konjikušić,1,Dejan Kožul,1,Dejan Mihailović,1,Deklaracija o zajedničkom jeziku,1,Desimir Tošić,1,Dietrich Bonhoeffer,1,Dijala Hasanbegović,1,Dnevnik,9,Dobrivoje Ilić,1,Dobroslav Silobrčić,1,Dominique-Antoine Grisoni,1,Dragan Bajić,1,Dragan Bursać,1,Dragan Markovina,1,Dragan Radovančević,3,Drago Pilsel,1,drama,2,Dubravka Stojanović,1,Dubravka Ugrešić,4,Duško Radović,1,Dževad Karahasan,2,Đorđe Bilbija,2,Đorđe Krajišnik,4,Đorđe Tomić,1,Đuza Stojiljković,1,Edmond Jabes,1,Edouard Boubat,1,Eduard Šire,1,Edvard Kocbek,1,Elis Bektaš,4,Elvedin Nezirović,1,Elvir Padalović,1,Emil Cioran,8,Emmanuel Levinas,1,Epitaf,1,Ernst Jünger,2,esej,155,Fahredin Shehu,1,festival,2,Filip David,3,fotografije,1,fra Drago Bojić,1,Francis Roberts,1,Frank Wedekind,1,Franz Kafka,4,Friedrich Nietzche,1,Furio Colombo,1,Genadij Nikolajevič Ajgi,1,Georg Trakl,1,George Orwel,1,Georgi Gospodinov,1,Géza Röhrig,1,Gianni Vattimo,1,Gilles Deleuze,1,Giorgio Agamben,7,Giorgio Manganelli,1,Goran Milaković,2,Goran Simić,1,Goran Stefanovski,1,gostovanje pozorišta,4,govor,2,Gustaw Herling-Grudzinski,1,Haim Moreno,1,Hajdu Tamas,1,Hanna Leitgeb,1,Hannah Arendt,2,Hans Magnus Enzensberger,1,Hassan Blasim,1,Heiner Goebbels,1,Helen Levitt,1,Herbert Marcuse,1,Igor Buljan,1,Igor Mandić,1,Igor Motl,3,Igor Štiks,1,Igre u Jajcu 2017.,1,Ihab Hassan,1,Ilma Rakusa,2,IN MEMORIAM,7,Intervju,56,Ivan Čolović,2,Ivan Illich,1,Ivan Lovrenović,4,Ivan Milenković,1,Ivan Posavec,1,Ivana Vuletić,1,Ivica Pavlović,2,Ivo Kara-Pešić,1,Jack Kerouac,1,Jacques Derrida,2,Jagoda Nikačević,1,Jakob Augstein,1,Jaroslav Pecnik,1,Jasmin Agić,1,Jasna Tkalec,1,Jean-Luc Nancy,4,Jelena Kovačić,1,Jelena Topić,1,Jona,1,Jorge Luis Borges,2,Josif Brodski,1,Josip Osti,1,Josip Vaništa. Patricia Kiš,1,Jovan Ćirilov,1,Jovica Aćin,3,Jugoslava Ilanković,1,Julija Kristeva,1,Julio Cortazar,1,Katja Kuštrin,2,Kim Cuculić,1,Knjige,1,književna večer,1,Kokan Mladenović,1,Komentar,1,kratka priča,3,kratke priče,6,kratki intervju,2,kritika,5,Krzysztof Warlikowski,1,Ksenija Banović Ksenija Marković,1,Ladislav Tomičić,1,Laibach,1,Lajoš Kesegi,1,Larisa Softić Gasal,1,Laurence Winram,1,Lavov,1,Leonid Šejka,2,Ludwig Wittgenstein,1,Ljubiša Rajić,1,Ljubiša Vujošević,1,Maja Abadžija,1,Maja Isović,2,MALI EKSHUMATORSKI ESEJI,1,mali esej,17,Marcel Duchamp,1,Marija Mitrović,1,marijan cipra,1,Marin Gligo,1,Marina Dumovo,1,Marina Mlinarevič Sopta,1,Mario Čulina,1,Mario Franz,1,Mario Kopić,52,Marjan Grakalić,1,Marko Misirača,1,Marko Stojkić,1,Marko Tomaš,1,Marko Veličković,1,Marko Vešović,2,Martin Heidegger,3,Massimo Cacciarri,1,Max Frisch,1,međunarodna poruka,1,Mensur Ćatić,2,Mia Njavro,1,Mihail Šiškin,1,Mijat Lakićević,1,Mikloš Radnoti,1,Milan Kundera,1,Milan Milišić,1,Milan Vukomanović,1,Milan Zagorac,1,Mile Stojić,2,Milena Bogavac,1,Milica Rašić,1,Milo Rau,1,Miloš Bajović Ilić,1,Miloš Crnjanski,2,Miloš Vasić,1,Milovan Đilas,1,Miljenko Jergović,8,Mini esej,32,Miodrag Živanović,1,Mirjana Božin,1,Mirjana Stančić,1,Mirko Đorđević,2,Mirko Kovač,3,Miroslav Krleža,3,Miroslav Marković,1,Mirza Puljić,1,Mišo Mirković,6,Mišo Mirković foto,12,Mladen Bićanić,1,Mladen Blažević,2,Mladen Stilinović,1,Momčilo Đorgović,2,Naser Šećerović,1,Natalija Miletić,1,Nataša Gvozdenović,1,Neda Radulović- Viswanatha,1,nekrolog,1,Nemanja Čađo,1,Nenad Milošević,1,Nenad Obradović,5,Nenad Tanović,1,Nenad Vasiljević,1,Nenad Veličković,2,Nenad Živković,1,Nepoznati spavač,1,Nermina Omerbegović,1,Nikola Kuridža,1,Nikola Kuzanski,1,Nikola Vukolić,1,Nikola Živanović,1,Nikolaj Berđajev,1,Nikolina Židek,1,NOVA KNJIGA,1,novela,1,Novica Milić,2,Novica Tadić,1,obavijest,1,odlomak romana,9,odlomci,6,Oliver Frljić,9,Osip Mandeljštam,2,Otto Pöggeler,1,Otto Weininger,1,Paolo Magelli,2,Paul Celan,3,Paul Klee,1,Paul Valery,1,Petar Gudelj,2,Petar Matović,1,Petar Vujičić,1,Peter Esterhazi,1,Peter Semolič,3,Peter Semolič. prijevod,4,Peter Sloterdijk,3,Pier Paolo Pasolini,2,pisma,5,pismo,1,pjesma,1,Plakat,1,Poezija,275,poezija prevod,1,potpisnici,1,Pozorišna kritika,1,Pozorišne Igre u Jajcu,1,Pozorište Prijedor,4,predavanje,1,Predrag Finci,2,Predrag Matvejević,2,Predrag Nikolić,1,Predstava,2,Prepiska,1,priča,37,Prijevod,12,prijevod govora,1,prikaz knjige,2,prikaz predstave,3,Primo Levi,1,Protest,1,Proza,2,Radimir Sovilj,1,Radiša Cvetković,1,Radmila Smiljanić,1,Radomir Konstantinović,2,Rastislav Dinić,1,Raša Todosijević,3,razgovor,5,Refik Hodžić,1,Renate Lachmann,1,reportaža,1,Robert Bagarić,1,Roger Angell,1,Roland Barthes,3,Roland Jaccard,1,Roland Quelven,1,Saida Mustajbegović,2,Sándor Márai,1,Saša Jelenković. poezija,1,Saša Paunović,1,Sava Babić,3,Seida Beganović,4,Semezdin Mehmedinović,4,Senadin Musabegović,1,senka marić,1,Sesil Vajsbrot,1,Shosana Felman,1,Sibela Hasković,2,Siegfried Lenz,1,Sigmund Freud,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Tucić,1,sjećanje,2,Slavenka Drakulić,1,Slavica Miletić,3,Slavoj Žižek,1,Slobodan Glumac,1,Slobodan Šnajder,1,Slobodan Tišma,1,slobodna europa,1,SLOVO GORČINA,1,Sonja Ćirić,3,Sonja Savić,1,Srđa Popović,1,Srđan Sekulić,1,Srđan Tešin,1,Sreten Ugričić,3,Srpko Leštarić,1,status na facebooku,1,stećak,2,Stevo Basara,1,Stojan Subotin,1,Susan Sontag,1,Sven Milekić,1,Svetislav Basara,2,Svetlana Aleksijevič,1,Svetlana Slapšak,1,Šagal,1,Tadeusz Różewicz,1,Tamara Kaliterna,1,Tamara Nablocka,1,Tamara Nikčević,3,Tatyana Tolstaya,1,Tea Benčić Rimay,1,Teatar,1,Teatron,1,The New York Times. Žarka Radoja,1,Thomas Bernhard,10,Thomas Ostermeier,1,Tomaž Šalamun,2,Tomislav Čadež,1,Tomislav Dretar,2,Tonko Maroević,1,Tony Judt,1,Trocki,1,Umberto Eco,2,Urbán András,1,Vanda Mikšić,1,Vanesa Mok/Anđelko Šubić,1,Varlam Šalamov,3,Vera Pejovič,3,Veronika Bauer,1,Video,10,Viktor Ivančić,3,Viktor Jerofejev,1,Viktoria Radicz,2,Vincent Van Gogh,1,Višnja Machido,1,Vladan Kosorić,2,Vladimir Arsenić,1,Vladimir Arsenijević,1,Vladimir Gligorov Ljubica Strnčević,1,Vladimir Milić,2,Vladimir Pištalo,3,Vladimir Vanja Vlačina,1,Vladislav Kušan,1,vojislav despotov,1,Vojislav Pejović,1,Vojo Šindolić,1,Vujica Rešin Tucić,1,Vuk Perišić,3,Walter Benjamin,1,Wisława Szymborska,1,Wolfgang Borchert,1,Wroclaw,1,Zadie Smith,2,zapis,1,zavičaj,1,Zbigniew Herbert,3,zen,1,ZKM,1,Zlatko Jelisavac,2,Zoran Vuković,2,Zygmund Bauman,1,Žarko Milenić,1,Žarko Paić,1,Željko Grahovac,2,Živojin Pavlović,1,Саша Скалушевић,1,
ltr
item
HYPOMNEMATA: Desimir Tošić (1920-2008) Deset godina posle, Momčilo Đorgović
Desimir Tošić (1920-2008) Deset godina posle, Momčilo Đorgović
https://2.bp.blogspot.com/-urLmMhD7FhU/WnWXoVWcr6I/AAAAAAAACT0/SdQglXqYRLIcS0t-hsZ5uZPi5rcKRaJUACLcBGAs/s320/desimir.jpg
https://2.bp.blogspot.com/-urLmMhD7FhU/WnWXoVWcr6I/AAAAAAAACT0/SdQglXqYRLIcS0t-hsZ5uZPi5rcKRaJUACLcBGAs/s72-c/desimir.jpg
HYPOMNEMATA
https://darkocvijetic.blogspot.com/2018/02/desimir-tosic-1920-2008-deset-godina.html
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/2018/02/desimir-tosic-1920-2008-deset-godina.html
true
2899971294992767471
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna STRANICE ČLANCI Vidi sve Preporučeni članci OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara upitu Vrati se natrag Nedjelja Ponedjeljak Utorak Srijeda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Siječanj Veljača Ožujak Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Sij Velj Ožu Tra Svi Lip Srp Kol Ruj Lis Stu Pro just now 1 minutu prije $$1$$ minuta prije 1 čas prije $$1$$ sati prije Juče $$1$$ dana prije $$1$$ tjedana prije više od 5 tjedana prije Sljedbenici Slijedi THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy