U kutiji nakita, Mirjana Božin

                                                                                 

MIRJANA BOŽIN


ŠAPUTATI

krljušt je kad upecaš ribu
pa je ljuštiš
pa ti se mrda-

pod je kad na njemu stojiš
u kujni-

gospodin je
kad ti udje u kuću
pa je neki novi-

iznenadjenje je
kad ti muž kupi prsten-

Bog je na nebu
i kad se umre-

sveća je
kad goriš na groblju-

šaputati-
to je kad se stidiš
pa nekom nešto kažeš...


 * * *

Otvoreni prozori -
dve bebe plaču
kao u razgovoru

Žbun ruža na vetru -
pa jedne klimaju "da"
a druge "ne"

Zalivam baštu
čuje se šapat
zemlje u mraku

Veče u putu -
seoski mesec postade gradski
izgubi draž

Između krošnje
oraha i jele najbolje pristaje
baš onaj oblak

O, kako rezličito
slušamo tvoj cvrkut
mačka i ja

Daleki mesec -
dete se zaigralo
udno sobe

Okrepljujuća svađa
na rastanku -
šta ćeš lepše!

Jedna ovamo druga onamo
razilaze se u letu
različite ptice



ANGAŽOVANA PESMA


Poezija treba da je velikodušna,
svemu da ustupi mesto,
Neko kaže: pričuvaj mi kravu,
odložim pesmu,
pričuvam kravu.
Dežuram obalom znatiželjno nagnutom
nad provaliju.

Istražujem na koje se ime odaziva
izgubljeni pas.
Kako se oseća rezano cveće, cveće u saksiji,
cveće u bašti.
Da li će i kada umeti tuđa ruka
svrab da počeše.
Čime da se uteše prosjaci
u zbegu s kraljevima.
Može li se suzom omekšati sudbina.
Kako se ogrejati na plamičku sveće.
Čime da se ispeglaju pogužvane radosti.
Kako se rukovati sa prijateljem toljage.
Crvenilo mrkve potiče li od zavičaja.
Posle tek mogu da šijem pesmu, i param je
više puta, da prijanja uz telo iznutra,
Kad padne kruna s glave i potonu sve lađe,
dobrota je možda ime pravog dara.



I TAKO ŠESNAESTI OSMI 19..I NEKE - POSTADE DATUM !

Nepotreban,neupotrebljen,bezobličan
dremao si na gomili dana u godini-
nijedan se pesnik nije setio da se u tebi rodi-
možda tek poneki vladar,gord-Meseče voća
nazvan Ludi Avgust,doba ženskog posta
Gospodjinskog,pasjih vrućina
poslednjih lubenica,prvog groždja
svežeg vetra Preobraženja-

Odležavši svoju odbačenost
za oko mi zapade,prigrlih te
dojahah na tebi u život-
vijori bela griva,rep komete !
Da te malo utešim,i obradujem
podsetim da ovde imaš nekog svoga!

Jednom u godini ustanem ranije
umijem se,očešljam,primim čestitku,dve
Konačno,neko se i mene seti-
iz besmrtnog me probudi sna!
Pa zašiljim olovku,nacrtam cvet
suncokreta,stasit i vedar kao mladić
ili bar ladolež ispod trema-

Načinim od tebe nešto prisno
oslušnuvši pesmu grlice s krova-
pogledom otpratim senku joj što mine
preko tla...
Muziku sećanja na sve obično,a izuzetno
(jer se više ne ponovi) a ipak se
i dalje čeka...kao onaj Dan Obećani
nakon kojeg više neće
biti vremena.

A onda te zavedu u leksikon poznatih
pisaca u Americi,moj Dane
i ti se - odobrovoljiš!


* * *


u kutiji nakita-
bubamara - kakvo je čudo
taj zimski san !



JEDNOM


Kad i moje mreže
otežaše lovinom –
izvukla sam, naravno
zlatnu ribicu
koja može da pripada samo
dubini mora –
jer se ne jede –
pa sam te morala
razmeniti za tri
suvozemne želje –