$type=ticker$cols=2$count=30

Naši filozofi su izdali filozofiju, Ivan Milenković/Mijat Lakićević

SHARE:

                                                                             






IVAN MILENKOVIĆ:

NAŠI FILOZOFI SU IZDALI FILOZOFIJU

(razgovor sa Mijatom Lakićevićem)


  Povod za ovaj intervju sa Ivanom Milenkovićem, filozofom, urednikom Trećeg programa Radio Beograda, bio je zapravo jubilej Radomira Konstantinovića i naučni skup održan tim povodom od 26. do 28. oktobra u Subotici, čiji je naš sagovornik bio moderator. Teroristički napad u Parizu koji je, za sada, odneo blizu 130 života, zahtevao je, međutim, da razgovor počne osvrtom na taj strašni događaj.

“Umesto da naričem nad užasom, pokušao bih da mislim u političkim kategorijama. Pre svega ovo je strahovit čin, strahovito opasan. Vojni aspekt čini mi se neupitnim: Francuska će odgovoriti žestoko i ne bih voleo da sam u koži onih koji će se naći na njenom putu. Ali, ima nešto mnogo važnije od pokazivanja mišića. Od ovog trenutka, od trenutka kada su se moroni opasali eksplozivom i nasrnuli na civile, u igri je mnogo više od reakcije velike sile: ulog je Evropa. Paradoksalno, ovaj užas će ili da proizvede nešto dobro, ili će ideja Evrope naprosto ispariti. To bi značilo da su moroni uspeli. Ovde sad mislim i na domaće, francuske morone. Dakle, ako Oland ponovi grešku Džordža dablju Buša i krene da homogenizuje Francusku po patriotskoj liniji – gubimo svi. Fašiste niko ne može da nadigra u patriotskom nadgornjavanju, u sticanju tapije na ‘francusko stanovište’. Marin le Pen će ga počistiti sa scene. Njega i sve ostale. Ako, pak, Oland nametne evropsku priču, ako mobiliše Evropu, pre svega politički, šansa postoji. Drugo, ako ovaj užas dotakne evropsku levicu, pre svega nju – pri čemu ne mislim na pajace poput Bepe Grila u Italiji ili onu veselu družine u Španiji što obožava Čavesa – i mane se besmislene opsesije ‘neoliberalizmom’, Evropa bi mogla da uđe u političku ravnotežu. Nemojte, naravno, uopšte da sumnjate da ćemo iz levih redova već koliko sutra dobiti objašnjenje da je Francuska dobila to što je tražila (i zaslužila) kao neoliberalna sila. Ali, levica lovi utvare. Sada je prilika da se okrene stvarnoj opasnosti. Dakle, ako uspe da shvati da ovo što su moroni priredili u Parizu direktno ide na vodenicu desničarsko-fašističkim sentimentima (eno ga brat Kačinjski u Poljskoj već seiri), ako ponudi ideje, ako se levica angažuje na nečemu konkretnom – problem izbeglica, recimo – umesto da po intelektualnim salonima lovi neoliberalne utvare, to je šansa za Francusku, a time i za Evropu. Olandova bi administracija, mislim, morala pre svega da vodi računa o tome. Helderlin je uvek tu: gde je opasnost, tu je i ono spasonosno”, kaže Milenković.

Možda iznenađujuće, ali Radomir Konstantinović se kao osvedočeni antinacionalista odlično uklapa u ovu temu. On, naime, nikada nije bio omiljen u intelektualnim krugovima Srbije, a još je to manje bio nakon svog antiratnog angažmana početkom devedesetih. Kakva je, po vašem mišljenju, današnja percepcija ovog filozofa u srpskoj intelektualnoj eliti?

Razume se da je pripadnost antiratnom i, ako mi dopustite, antifašističkom pokretu neoprostiv greh. Ali, kada je o Konstantinoviću reč postoji i pragreh: Konstantinović se direktno suprotstavio duhu palanke, duhu banalnosti, duhu i telu Miloševićevog paradržavnog kartela, dakle samom supstratu fašizma. Zbog toga danas banalnost uzvraća udarac. Ni na jednom Filozofskom fakultetu u zemlji Konstantinovićeva Filosofija palanke, nesumnjivo najsamosvojnija filozofska knjiga napisana na srpskom jeziku, nije na spisku literature. Doduše, verujem da je tu reč i o neznanju. Ljudi ga, naprosto, ne čitaju. No, kako ste primetili, ni mi, koji držimo do Konstantinovićevog dela, ne damo se baš bez borbe. Koliko bi srpskih autora, uostalom, uspelo da okupi na jednom mestu – kao Konstantinović u Subotici – ono najbolje iz bivše Jugoslavije? Ne mnogo, čini mi se.

Najveći Konstantinovićevi protivnici jesu zagovornici “srpskog stanovišta”? Šta je to “srpsko stanovište”, može li tako nešto uopšte postojati?

“Srpsko stanovište” je, kao i svako etno-nacionalno stanovište – izraelsko, palestinsko, rusko, francusko… – kao i bilo koje zaklinjanje u rod, kao i svako nesebično iskazivanje ljubavi prema sebi – poslednje pribežište za ništarije, kako je lepo primetio Embrouz Birs. I prvo, dodao bih. Puka banalnost, čista dosada. Sve je to toliko dosadno da je zarazno, pa postajem i sam sebi dosadan ponavljajući koliko je to dosadno. Recimo, nije malo postignuće ispisati 600 stranica knjige velikog formata i solidno nepismene – o “srpskom stanovištu”, dabome – a da sve vreme koještarije držite na zapanjujuće visokom nivou. Očekivalo bi se, naime, da koncentracija u nekom trenutku popusti i da vam se omakne nešto smisleno. Ali, ne. To drži i ne pušta. Ne treba se, međutim, zavaravati. To što je reč o koještarijama ne znači da taj tekst nije opasan. Banalnost je opasna. Banalnost je zlo. I Hitlerov Mein Kampf je nakupina budalaština i gluposti, obrazovani ljudi krivili su se od smeha čitajući to, ali ogromna većina sluđenih Nemaca vredno je prorađivala tekst s verskim zanosom i istinskom posvećenošću. Sve dok đavo nije došao po svoje. Kad vam, oko pola četiri ujutro, korpulentni momci čiste krvi – arijevske, srpske, hrvatske… – odeveni u duge kožne mantile, zakucaju na vrata, obično je kasno.

Druga strana nacionalizma su otpori liberalizmu i globalizaciji. Kako vi objašnjavate preovlađujući antiliberalni i antiglobalizacijski stav u srpskoj intelektualnoj eliti? Međutim, otpori globalizaciji i liberalizmu dolaze i sleva. Žižek, Horvat, tj. Cipras i Čaves, jako su popularni u Srbiji. Zašto?

Kada je reč o akterima koje pominjete napravio bih, ipak, razliku. Žižek i Horvat su teoretičari, Cipras i Čaves političari. Prva dvojica, kao promućurni ljudi, provalili su kako funkcioniše tržište. Shvatili su da antiliberalna i antikapitalistička žvaka imaju odličnu prođu, pa je uspešno prodaju. Zašto onda da Žižek ne uzme odvratnom i mrskom neoliberalnom kapitalizmu 5.000 evra po predavanju, sve zapljuvavajući ga na sva usta u, recimo, Toledu. Ili, šta fali ako Varufakis traži hiljadu evrića za intervju? Na taj način, verovatno, oni iznutra podrivaju kapitalizam (smeh). Žižekovi i Horvatovi tekstovi umeju biti zabavni, oni su dobri pisci, ali ne vidim da u filozofskom ili političkom smislu nude ozbiljne ideje.
Cipras i Čaves su komplikovaniji slučajevi. Čaves je uspešno razorio venecuelanske institucije, širom otvorio vrata korupciji i kriminalizovao zemlju. To su najvidljiviji učinci njegove vladavine. Opsenjivanje prostote levičarskom retorikom tek je deo tehnike vladanja. Cipras je bio na odličnom putu da Grčkoj uradi isto, ali se, uz malu pomoć prijatelja, ipak sabrao.

Ali, to lepo prolazi u domaćoj intelektualnoj eliti, kako je to moguće?

U ogromnom broju slučajeva, o kojima mogu da posvedočim na osnovu ličnog iskustva, reč je o elementarnom neznanju. Tu mladi levičari prednjače. Kad počnu da govore o trangresiji norme, lakanavskom objektu malo “a”, Mao Ce-Tungu i drugim masovnim ubicama, ili Fukoovom shvatanju moći, umem da ih pitam znaju li šta je to Kolima. Ne znaju. Nalaze da je čitanje Mao Ce-Tungovih smaranja važnije od Šalamova. Onda sledi još jedno nevino pitanje: da mi navedu, moliću lepo, jednu negativno određenu (pravnu) normu. “Tačan” odgovor glasio bi, recimo, “sloboda veroispovesti je dopuštena”. To bi, naime, značilo da razumeju šta znači negativno određenje slobode, dakle sama srž političkog liberalizma, njegov temelj bez temelja. Što bi, dalje, značilo da znaju o čemu govore i šta kritikuju, pa bi time, kao ozbiljni kritičari, kupili moju pažnju. U ogromnom broju slučajeva, međutim, nisu u stanju da prođu taj elementarni test znanja. Svejedno, imaju mišljenje.

To se odnosi na levicu, a desnica?

Desničari su “prirodno” protiv liberalizma, jer misle u kategorijama suštine, temelja, roda, kolektiva, i iz te matrice ne mogu da izađu. Kako objasniti fašisti, na primer, da postoje i druge istine osim njegove, da, recimo, ne misle baš svi da su Hrvati ustaštvo posisali sa majčinim mlekom, da te istine imaju jednako pravo na život kao i njegove, te da nije lepo ubijati one koji ne misle kao on, to jest fašista, a da je politički liberalizam poredak koji dopušta postojanje različitih, čak i suprotstavljenih istina na istom političkom prostoru?

Šta mislite o jačanju uticaja Rusije u Srbiji?

To je odličan i direktan put u katastrofu. Putinova Rusija nema šta danas da pruži svetu, ne postoji nijedna vrednost koju taj mračni, korumpirani, beznadežni režim može da nam ponudi kao model. Približimo li se tom bolesnom kitu, smrviće nas svojim repom.

Kako u tom kontekstu vidite Vučićevu poziciju. On oficijelno vuče na zapad, što se ne dopada rusofilima, ali često koristi istočnjačke metode, što se ne dopada zapadnjacima.

Mislim da taj čovek, kad se probudi, ako uopšte spava od silnog rada, pojma nema kako će mu izgledati popodne, nekmoli da ima bilo kakvu poziciju. Reč je o autoritarnoj strukturi koja razara društveno tkivo da bi, na razvalinama, uživala u svojoj moći. Učinci njegove vladavine već daju plodne rezultate: korupcija džiklja, institucije jedva da još postoje, beda se produbljuje, javna scena je unakažena, oni koji mogu glavom bez obzira beže iz Srbije, a njemu ide sve bolje. Vučić pokušava da ušićari nešto na velikoj političkoj sceni, verujući da će, uz pomoć političkog obrazovanja stečenog uz Šešelja i Nikolića, nadigrati svoje sagovornike. Kao autoritarna struktura on, po prirodi stvari, dobro razume Putina, a i srce mu je tamo, kako sam reče. Zapadu je okrenut zbog para, ne zbog vrednosti koje nam on nudi, slobode na primer, što je temeljno pervertovan pristup bitnim stvarima. Bojim se da će Srbija pod Vučićem proči kao čamac koji se zatekao između dva prekookeanska broda: teško ćemo stradati.

U jednom skorašnjem članku naveli ste primer korporacije koja od države traži da pojača filozofsko obrazovanje. Znači li to promenu prosvetne paradigme: nekad je filozofija bila stvar države/političara, danas je stvar pojedinca/preduzeća? Vidite li u tome oslobađanje filozofije?

Razumem vaše pitanje i potpuno je jasna perspektiva iz koje ga postavljate. Ipak, verujem da bi filozofija morala da bude stvar pametne države.

Zar to nije prejak zahtev, ako imamo u vidu dosadašnju istorijsku praksu?

Postojala su tri zlatna perioda u istoriji filozofije, kod starih Grka od Sokrata do Aristotela, kod Nemaca od Kanta do Šelinga i kod Francuza šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Za dve i po hiljade godina filozofije to su zanemarljivo mali periodi. Ipak, u tim vremenima država je snažno stajala iza filozofije. Bile su to pametne države koje su znale da je bolje imati slobodne građane koje nije lako kontrolisati, nego poslušne zombije. De Golu su se brkovi ježili od Sartra. Fukoa, Deleza i Deridu niko nije mogao da kontroliše, iako su oni najdirektniji rezultat državnog projekta. I danas u Francuskoj, ako završite filozofiju, imate unapred obezbeđen posao, a na prva dva programa francuske televizije filozofi se neprestano pozivaju. Zato francuska filozofija i jeste najbolja u svetu. A to što će se deca okrenuti protiv vas, pa to je odlično, to znači da su se deca osamostalila. Adorno i Habermas u posleratnoj Nemačkoj, recimo, žuljali su svaku administraciju, kao kamičci u cipeli. Agamben je neprijatno drčan i nije baš da ga italijanski političari obožavaju, ali niko ga ne sprečava da piše šta hoće i kako hoće. Filozofija dostojna tog imena ne dopušta strahu da nadvlada, primetio je Horkhajmer. A rizici od države uvek postoje, naravno. Država je Levijatan.

Spinoza se, kažete, izdržavao duvajući staklo. Naši filozofi i ostali intelektualci traže da ih država izdržava.

Da, Spinoza je odbio da predaje na najprestižnijim fakultetima tog vremena (za značajne pare, uzgred) jer nije želeo da pristane na ograničenja. Otkako je, međutim, uspostavljen humboltovski model Univerziteta u 19. veku, takvih ograničenja nema ili su ona, u ustavnim parlamentarnim demokratijama, znatno manja. Iza tog projekta stala je država. Stale su države.

Ali, sami ste rekli da su naši filozofi izdali filozofiju. Možete li to malo da obrazložite?

Problem kod nas nije u državi, nego u rđavom ljudskom i profesionalnom materijalu. Umesto da se bave filozofijom, naši su filozofi imali pametnija posla: ili su se muvali oko političara, ili su ljubomorno čuvali svoje unosne sinekure. Pogledajte hrvatsku scenu, recimo. Prethodna generacija filozofa je, uprkos komunizmu, stvorila odličnu osnovu i danas se na hrvatskim fakultetima čitaju knjige Gaja Petrovića, Milana Kangrge, Vanje Sutlića, Danka Grlića, pišu se knjige o njima, o svim tim starim majstorima. Njihovi učenici održali su čvrstu infrastrukturu i imamo sve više odličnih mladih filozofa. A o kome ja da pišem? O Mihailu Markoviću, možda? Ne zna se šta je strašnije, njegovi tekstovi ili njegov sramni javni angažman za vreme Miloševića.

Ali, sa rehabilitacijom Miloševićeve politike danas se stiže do Akademije.

Logično. Još bolje ako ste bili direktni izvođač radova. Akademija je, opet uz retke izuzetke, stecište banalnosti. Sramota je pripadati tom uvaženom skupu.

Da se vratimo Markoviću i učinku tog filozofskog kruga.

Ta generacija srpskih filozofa nije nam ostavila ništa. Apsolutno ništa. Ni jednu jedinu knjigu vrednu pomena. Osim Konstantinovića. I država s tim nema veze. Mogli su da pišu, ali nisu umeli. Srpska filozofija ne postoji. Izvesnu nadu uliva danas srednja generacija filozofa, no oni su uglavnom izvan fakulteta. Na beogradskom Filozofskom fakultetu brižljivo se vodi računa o tome da se – s ponekim izuzetkom – na Fakultetu ne ukaže filozofija. Jer, filozofija dostojna tog imena opasna je stvar.



Novi magazin, 19. novembar 2015.

COMMENTS

Naziv

"Oslobođenje",1,2016. fotografije/kolovoz,1,4:5-11,1,Adam Zagajewski,1,Agencije,1,Agniezska Žuchowska - Arendt,1,Ai Weiwei,1,Al Jazeera,1,Alan Pejković,1,Albert Camus,1,Aleksa Golijanin,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Roknić,1,Aleksandar Tišma,1,Alem Ćurin,1,Alen Brabec,1,Aleš Debeljak,2,Alexander Kluge,1,Almin Kaplan,4,Amer Bahtijar,1,Amer Tikveša,1,Amila Kahrović Posavljak,1,Amir Or,1,Amos Oz,1,Ana Ahmatova,2,Ana Radonja,1,Andres Neuman,1,Andrijana Kos Lajtman,7,Anton Pavlovič Čehov,1,Antun Branko Šimić,1,Anya Migdal,1,Bela Hamvaš,2,Bela Tarr,1,Bertolt Brecht,4,Biblijski citat,1,Biljana Srbljanović,4,Bilješka,5,Biserka Rajčić,3,Blago Vukadin,1,Boba Đuderija,1,Bogdan Bogdanović,2,Bojan Munjin,1,Bojan Savić Ostojić,1,Bookstan II 2017,1,Borges,4,Boris Buden,4,Boris Dežulović,2,Boris Dubin,1,Boris Perić,1,Borislav Pekić,1,Borislav Veselinović,1,Borka Pavićević,1,Boro Drašković,1,Božo Koprivica,3,Branimir Živojinović,1,Branimira Lazanin,1,Branislav Jakovljević,2,Branislav Petrović,1,Branko Ćopić,1,Branko Kukić,1,Branko Rakočević,1,Bruno Schulz,1,BUKA,1,Burkhard Bilger,1,Caravaggio,1,Charles Simic,6,Chris Hedges,1,citati,1,Claude Lévi-Strauss,1,Cornelia Vismann,1,crtež,1,Damjan Rajačić,1,Dan Pagis,1,Danica i Haim Moreno,1,Daniil Ivanovič Juvačov Harms,1,Danijel Dragojević,1,Danilo Kiš,10,Dara Sekulić,1,Dario Džamonja,1,Darko Alfirević,1,Darko Cvijetić,254,Darko Cvijetić. Agnieszka Zuchovska Arent,1,Darko Desnica,4,Darko Pejanović,1,Daša Drndić,1,David Albahari,5,Davor Beganović,1,Davor Ivankovac,1,Davor Konjikušić,1,Dejan Kožul,1,Dejan Mihailović,1,Deklaracija o zajedničkom jeziku,1,Dietrich Bonhoeffer,1,Dijala Hasanbegović,1,Dnevnik,8,Dobrivoje Ilić,1,Dobroslav Silobrčić,1,Dominique-Antoine Grisoni,1,Dragan Bajić,1,Dragan Bursać,1,Dragan Markovina,1,Dragan Radovančević,3,Drago Pilsel,1,drama,2,Dubravka Stojanović,1,Dubravka Ugrešić,4,Duško Radović,1,Dževad Karahasan,2,Đorđe Bilbija,2,Đorđe Krajišnik,4,Đorđe Tomić,1,Edmond Jabes,1,Eduard Šire,1,Edvard Kocbek,1,Elis Bektaš,4,Elvedin Nezirović,1,Elvir Padalović,1,Emil Cioran,8,Emmanuel Levinas,1,Epitaf,1,Ernst Jünger,2,esej,148,Fahredin Shehu,1,festival,2,Filip David,2,fotografije,1,fra Drago Bojić,1,Francis Roberts,1,Frank Wedekind,1,Franz Kafka,4,Friedrich Nietzche,1,Furio Colombo,1,Genadij Nikolajevič Ajgi,1,Georg Trakl,1,George Orwel,1,Georgi Gospodinov,1,Géza Röhrig,1,Gianni Vattimo,1,Gilles Deleuze,1,Giorgio Agamben,7,Giorgio Manganelli,1,Goran Milaković,2,Goran Stefanovski,1,gostovanje pozorišta,4,govor,2,Gustaw Herling-Grudzinski,1,Hajdu Tamas,1,Hanna Leitgeb,1,Hannah Arendt,2,Hans Magnus Enzensberger,1,Hassan Blasim,1,Heiner Goebbels,1,Helen Levitt,1,Herbert Marcuse,1,Igor Buljan,1,Igor Mandić,1,Igor Motl,3,Igor Štiks,1,Igre u Jajcu 2017.,1,Ihab Hassan,1,Ilma Rakusa,2,IN MEMORIAM,7,Intervju,54,Ivan Čolović,2,Ivan Lovrenović,4,Ivan Milenković,1,Ivana Vuletić,1,Ivica Pavlović,1,Ivo Kara-Pešić,1,Jack Kerouac,1,Jacques Derrida,2,Jagoda Nikačević,1,Jakob Augstein,1,Jaroslav Pecnik,1,Jasmin Agić,1,Jasna Tkalec,1,Jelena Kovačić,1,Jelena Topić,1,Jona,1,Jorge Luis Borges,2,Josif Brodski,1,Josip Osti,1,Josip Vaništa. Patricia Kiš,1,Jovan Ćirilov,1,Jovica Aćin,3,Jugoslava Ilanković,1,Julija Kristeva,1,Julio Cortazar,1,Katja Kuštrin,2,Kim Cuculić,1,Knjige,1,književna večer,1,Kokan Mladenović,1,Komentar,1,kratka priča,3,kratke priče,6,kratki intervju,1,kritika,4,Krzysztof Warlikowski,1,Ksenija Banović Ksenija Marković,1,Ladislav Tomičić,1,Laibach,1,Lajoš Kesegi,1,Larisa Softić Gasal,1,Laurence Winram,1,Leonid Šejka,2,Ludwig Wittgenstein,1,Ljubiša Rajić,1,Ljubiša Vujošević,1,Maja Abadžija,1,Maja Isović,2,MALI EKSHUMATORSKI ESEJI,1,mali esej,16,Marcel Duchamp,1,Marija Mitrović,1,marijan cipra,1,Marin Gligo,1,Marina Dumovo,1,Mario Franz,1,Mario Kopić,46,Marjan Grakalić,1,Marko Misirača,1,Marko Stojkić,1,Marko Tomaš,1,Marko Veličković,1,Marko Vešović,2,Martin Heidegger,3,Massimo Cacciarri,1,Max Frisch,1,međunarodna poruka,1,Mensur Ćatić,2,Mia Njavro,1,Mihail Šiškin,1,Mijat Lakićević,1,Mikloš Radnoti,1,Milan Kundera,1,Milan Milišić,1,Milan Vukomanović,1,Milan Zagorac,1,Mile Stojić,2,Milica Rašić,1,Milo Rau,1,Miloš Bajović Ilić,1,Miloš Crnjanski,2,Miloš Vasić,1,Milovan Đilas,1,Miljenko Jergović,6,Mini esej,32,Miodrag Živanović,1,Mirjana Božin,1,Mirjana Stančić,1,Mirko Đorđević,2,Mirko Kovač,3,Miroslav Krleža,3,Miroslav Marković,1,Mirza Puljić,1,Mišo Mirković,6,Mišo Mirković foto,10,Mladen Bićanić,1,Mladen Blažević,2,Mladen Stilinović,1,Momčilo Đorgović,1,Naser Šećerović,1,Natalija Miletić,1,Nataša Gvozdenović,1,Neda Radulović- Viswanatha,1,nekrolog,1,Nemanja Čađo,1,Nenad Milošević,1,Nenad Obradović,5,Nenad Tanović,1,Nenad Vasiljević,1,Nenad Veličković,2,Nenad Živković,1,Nepoznati spavač,1,Nermina Omerbegović,1,Nikola Kuridža,1,Nikola Kuzanski,1,Nikola Vukolić,1,Nikola Živanović,1,Nikolaj Berđajev,1,Nikolina Židek,1,NOVA KNJIGA,1,novela,1,Novica Milić,2,Novica Tadić,1,obavijest,1,odlomak romana,9,odlomci,6,Oliver Frljić,8,Osip Mandeljštam,2,Otto Pöggeler,1,Otto Weininger,1,Paolo Magelli,2,Paul Celan,3,Paul Klee,1,Paul Valery,1,Petar Gudelj,2,Petar Matović,1,Petar Vujičić,1,Peter Esterhazi,1,Peter Semolič,3,Peter Semolič. prijevod,4,Peter Sloterdijk,3,Pier Paolo Pasolini,2,pisma,5,pismo,1,pjesma,1,Plakat,1,Poezija,265,poezija prevod,1,potpisnici,1,Pozorišna kritika,1,Pozorišne Igre u Jajcu,1,Pozorište Prijedor,4,predavanje,1,Predrag Finci,2,Predrag Matvejević,2,Predrag Nikolić,1,Predstava,2,Prepiska,1,priča,37,Prijevod,12,prijevod govora,1,prikaz knjige,2,prikaz predstave,3,Primo Levi,1,Protest,1,Proza,2,Radimir Sovilj,1,Radiša Cvetković,1,Radmila Smiljanić,1,Radomir Konstantinović,2,Rastislav Dinić,1,Raša Todosijević,3,razgovor,4,Refik Hodžić,1,Renate Lachmann,1,Robert Bagarić,1,Roger Angell,1,Roland Barthes,2,Roland Jaccard,1,Roland Quelven,1,Saida Mustajbegović,2,Sándor Márai,1,Saša Jelenković. poezija,1,Saša Paunović,1,Sava Babić,3,Seida Beganović,3,Semezdin Mehmedinović,4,Senadin Musabegović,1,senka marić,1,Sesil Vajsbrot,1,Shosana Felman,1,Sibela Hasković,1,Siegfried Lenz,1,Sigmund Freud,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Tucić,1,sjećanje,2,Slavenka Drakulić,1,Slavica Miletić,3,Slavoj Žižek,1,Slobodan Glumac,1,Slobodan Šnajder,1,Slobodan Tišma,1,SLOVO GORČINA,1,Sonja Ćirić,3,Sonja Savić,1,Srđa Popović,1,Srđan Tešin,1,Sreten Ugričić,3,Srpko Leštarić,1,stećak,2,Stevo Basara,1,Stojan Subotin,1,Susan Sontag,1,Sven Milekić,1,Svetislav Basara,2,Svetlana Aleksijevič,1,Šagal,1,Tadeusz Różewicz,1,Tamara Kaliterna,1,Tamara Nablocka,1,Tamara Nikčević,2,Tatyana Tolstaya,1,Tea Benčić Rimay,1,Teatar,1,Teatron,1,The New York Times. Žarka Radoja,1,Thomas Bernhard,10,Thomas Ostermeier,1,Tomaž Šalamun,2,Tomislav Čadež,1,Tomislav Dretar,2,Tonko Maroević,1,Tony Judt,1,Umberto Eco,2,Urbán András,1,Vanda Mikšić,1,Vanesa Mok/Anđelko Šubić,1,Varlam Šalamov,3,Vera Pejovič,3,Veronika Bauer,1,Video,10,Viktor Ivančić,3,Viktor Jerofejev,1,Viktoria Radicz,2,Vincent Van Gogh,1,Višnja Machido,1,Vladan Kosorić,2,Vladimir Arsenić,1,Vladimir Arsenijević,1,Vladimir Gligorov Ljubica Strnčević,1,Vladimir Milić,2,Vladimir Pištalo,3,Vladimir Vanja Vlačina,1,Vladislav Kušan,1,vojislav despotov,1,Vojislav Pejović,1,Vojo Šindolić,1,Vujica Rešin Tucić,1,Vuk Perišić,3,Walter Benjamin,1,Wisława Szymborska,1,Wolfgang Borchert,1,Wroclaw,1,Zadie Smith,1,zapis,1,zavičaj,1,Zbigniew Herbert,3,zen,1,ZKM,1,Zlatko Jelisavac,2,Zoran Vuković,2,Zygmund Bauman,1,Žarko Milenić,1,Žarko Paić,1,Željko Grahovac,2,Živojin Pavlović,1,
ltr
item
HYPOMNEMATA: Naši filozofi su izdali filozofiju, Ivan Milenković/Mijat Lakićević
Naši filozofi su izdali filozofiju, Ivan Milenković/Mijat Lakićević
http://3.bp.blogspot.com/-APyWg49HYlY/Vlrg33LRYhI/AAAAAAAABUo/YStNJY9ivrY/s320/brod%2Bu%2Bpustinji.jpg
http://3.bp.blogspot.com/-APyWg49HYlY/Vlrg33LRYhI/AAAAAAAABUo/YStNJY9ivrY/s72-c/brod%2Bu%2Bpustinji.jpg
HYPOMNEMATA
https://darkocvijetic.blogspot.com/2015/11/nasi-filozofi-su-izdali-filozofiju-ivan.html
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/2015/11/nasi-filozofi-su-izdali-filozofiju-ivan.html
true
2899971294992767471
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna STRANICE ČLANCI Vidi sve Preporučeni članci OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara upitu Vrati se natrag Nedjelja Ponedjeljak Utorak Srijeda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Siječanj Veljača Ožujak Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Sij Velj Ožu Tra Svi Lip Srp Kol Ruj Lis Stu Pro just now 1 minutu prije $$1$$ minuta prije 1 čas prije $$1$$ sati prije Juče $$1$$ dana prije $$1$$ tjedana prije više od 5 tjedana prije Sljedbenici Slijedi THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy