$type=ticker$cols=2$count=30

Sjećanje na prof. Ljubišu Rajića, Marin Gligo i Marko Veličković

SHARE:

                                                                                 


SJEĆANJE NA PROFESORA LJUBIŠU RAJIĆA

1947 - 2012


Autori: Marin Gligo, Marko Veličković



U oktobru je održan popis stanovništva u Srbiji. Vi ste na tribinama i u izjavama za medije izražavali neslaganje sa načinom popisivanja nacionalnosti i veroispovesti. Da li mislite da će pitanje o veroispovesti i sam proces realno odgovoriti na pitanje o broju vernika u Srbiji?
 
Samo pitanje o veroispovesti i nacionalnosti je tako postavljeno u upitniku da bi student sociologije ili psihologije, koji polaže metode istraživanja, pao na ispitu. Nažalost, ono nije nestručno postavljeno, ono je namerno tako formulisano da bi se dobili željeni odgovori, to jest odgovor da je većina stanovništva religiozna i to pravoslavno religiozna. Nijedna brojka o veroispovesti neće biti pouzdana. Za uzvrat, naši političari i SPC će biti zadovoljni.

Bogoslovski fakultet je 2004. godine uveden u sastav Beogradskog univerziteta. Da li je time prekršen princip sekularnosti i da li je time ugrožena osnovna uloga univerziteta da edukuje stanovništvo? Kakav status i formu imaju slični fakulteti u razvijenim zemljama? Šta izjednačavanje teologije sa npr. nuklearnom fizikom znači za obrazovanje u Srbiji?

Bogoslovski fakultet je u svoje vreme Zakonom o univerzitetu isključen iz sastava Univerziteta u Beogradu, a vraćen je, koliko pamtim, odlukom Vlade o ništavnosti prethodne odluke, sve sa potpisom tadašnjeg potpredsednika Vlade, Miroljuba Labusa. Odredbe statuta Bogoslovskog fakulteta su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa važećim Zakonom o univerzitetu i sa Zakonom o zabrani diskriminacije kada je reč o nastavnicima i, pre svega, studentima, jer ograničavaju upis praktično samo na pravoslavne studente kojima odgovarajuće svešteno lice dâ preporuku. Osim toga, Bogoslovski fakultet je, već svojim nazivom Pravoslavni bogoslovski fakultet, pre toga Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve, izvan okvira akademskih običaja, jer se time samoodređuje kao škola za sveštenike jedne verske zajednice. Time univerzitet gubi sekularnost. Osim toga, na izbor nastavnika i na samu nastavu presudan uticaj ima Srpska pravoslavna crkva, što nije slučaj ni sa jednom drugom institucijom u odnosu na bilo koji drugi fakultet. Onog časa kada je Bogoslovski fakultet postao deo univerziteta, bilo kakva nadležnost SPC je morala da se ukine, bez obzira na to o čemu je reč, čak i kada je reč o dogmatici. Da pojednostavim, na Bogoslovskom fakultetu ne bi više smela da se predaju, na primer, pravoslavna dogmatika i liturgija, već dogmatika i liturgija svih iole značajnijih religija kao potpuno jednakih i ravnopravnih. A ako SPC želi sveštenike, onda bi se u SPC organizovao stručni sveštenički ispit.

Teološki fakulteti u Skandinaviji, da govorim o području koje najbolje poznajem, a koji su po tradiciji u sastavu državnih univerziteta, i dalje imaju dosta jak uticaj, jer su to većinski protestantske zemlje. Međutim, bilo ko bilo koje vere, agnostik ili ateista, ima prava da se upiše, a nastavnik ne mora biti protestant čak ni u Norveškoj, u kojoj je protestantska crkva još uvek državna crkva. Osim toga, oni se, iako i dalje školuju prvenstveno sveštenike, sve više približavaju strukturi fakulteta za studije religije. Dakle, odvajaju se od konfesionalnih i polako pretvaraju u naučne institucije.

Ja ne smatram da postoji neki sukob između vere i nauke. Vera je, grubo određeno, osećanje pojedinaca i grupa ljudi da postoji neka natprirodna sila iznad i izvan njih koja odlučuje o njima kroz milosrdan, osvetoljubiv ili trgovinski odnos ili neku kombinaciju tih odnosa. Iskaz „Ja verujem“ nije analitički, već emocionalni iskaz, on se ne može ni dokazati, ni opovrgnuti. Sledstveno tome, njegova istinitost se ne može proveravati, već se on može samo konstatovati kao takav. Nauka je, pak, stvar određenih postupaka kojima se dolazi do saznanja o objektivnoj stvarnosti. Iskaz „Ovo je voda“ jeste analitički i razumski iskaz, on se može i dokazivati i opovrgavati i uvek podleže nekom od naučnih dokaznih postupaka. Sledstveno tome, njegova istinitost se može proveriti. Reč je, dakle, o dve, s tačke gledišta nauke, sasvim odelite sfere ljudskog postojanja, osećajnoj i razumskoj. Zato neko može da bude i vernik i naučnik, on ili ona, jednostavno, operišu u dve različite ravni.

Svaka crkva, da pojednostavim, ima svoju osnovnu ulogu posrednika između vernika i, opet da pojednostavim, boga, ali može pokušati i pokušava da uđe u svetovnu sferu i postane posrednik između vernika i države i, konačno, ima ambiciju da postane deo države. S te tačke gledišta posmatrano, postoji ozbiljan sukob između vere koja se institucionalizuje u versku zajednicu i njenih organa s jedne i nauke i njenih institucija s druge strane. Pojedinci unutar crkve i njene institucije, negde više, negde manje, pokušavaju da izađu u svetovne okvire i utiču na nauku. Uz određene izuzetke tokom istorije, hrišćanska crkva je sistematski radila protiv nauke, kočila njen razvoj i, kada je to smatrala potrebnim, proganjala naučnike. Borba za autonomiju univerziteta i nauke bila je, prvenstveno, borba za autonomiju i slobodu od crkve. Ona se mešala i još uvek se meša u medicinu, biologiju, geologiju, sociologiju, psihologiju, antropologiju, politikologiju, arheologiju, pravo, uopšte, sve humanističke, društvene i prirodne nauke koje izučavanjem objektivnog sveta obaraju njen autoritet, a, na primer, tehničke nauke ostavlja na miru i rado se služi njihovim dostignućima. Naravno, postoje i velike razlike između i unutar pojedinih hrišćanskih, islamskih i judaističkih zajednica (da ne idem dalje). Ja ovde govorim o osnovnom toku razvoja.

S tačke gledišta nauke, pojmovi Bog, Sveti duh, Čistilište i slični mogu biti posmatrani i proučavani kao proizvodi ljudskog duha, ali ne kao empirijski saznatljivi i spoznatljivi objekti. Sveto pismo, Kuran, Talmud, sve su to, s tačke gledišta nauke, sinkretička književna dela (uz fikciju sadrže i elemente istorije, prava, običaje i slično). Arheolozi su prekopali Bliski istok uzduž i popreko, skoro kao da je nečija bašta, u traganju za dokazima za pojedine delove Svetog pisma; geolozi su napravili razne modele mogućih kataklizmičkih poplava; astronomi su proračunali položaj nebeskih tela u ovom ili onom trenutku; istoričari su pregledali brda dokumenata iz starog veka; tekstolozi su utvrđivali odnose između različitih verzija svetih spisa i načine na koje su oni glasanjem ili naređenjima proglašavani svetim ili apokrifnim i tako dalje. Za nauku je merodavno to što ti naučnici kažu i što se može proveriti, a ako se u nečemu pokaže da postoji greška, ona se ispravlja, postavlja se nova hipoteza, koja se opet proverava. Šta o tome misli SPC ili neka druga verska zajednica, potpuno je irelevantno s naučne tačke gledišta. Ali, način na koji SPC ili neka druga verska zajednica misle i donose svoje odluke o tim ili nekim drugim pitanjima, jeste, naravno, mogući objekat za neku od društvenih ili humanističkih nauka.

Predmet naučnog – politikološkog, sociološkog i psihološkog – istraživanja može biti i to što je Univerzitet u Beogradu na svom Nastavno-naučnom veću i Savetu prihvatio odluku Vlade o vraćanju Bogoslovskog fakulteta u njegov sastav i time, automatski, proglašenje teologije naukom. Svega nekoliko nas glasalo je protiv, a smenjeni smo nedugo zatim. Moj je utisak da bi Univerzitet u Beogradu progutao i alhemiju i astrologiju i hiromantiju kao nauku, ako bi to naložila Vlada i ako bi se za to dale pare. Ne bi me iznenadilo da i baba Vangu prihvati kao nastavnika iz istih razloga, jer već imamo slične sa titulom profesora. Valjda će i taj kukavičluk i oportunizam jednog dana biti ozbiljno dokumentovani i objašnjeni.

U Srbiji je nivo ulaganja u obrazovanje na vrlo nezavidnom nivou u poređenju s razvijenim demokratskim zemljama. S druge strane, ulaganje u verske zajednice je, srazmerno ekonomskoj moći, na višem nivou ovde nego u tim zemljama. Da li naša država uopšte ima strategiju ulaganja i koji je odgovor na jednostavno pitanje – šta je za Vladu Srbije prioritet ulaganja?

Za Vladu Republike Srbije apsolutni prioriteti su što duže ostati na vlasti i, za to vreme, strpati što više para u sopstvene džepove i obezbediti svoje bližnje. Naravno, ima časnih izuzetaka; ovde govorim o najuticajnijem delu političke, privredne i ostale elite u Srbiji. Zato su ulaganja u obrazovanje i nauku potpuno ispod onog nivoa nužnog za jednu modernu zemlju, a ulaganja u verske zajednice, čitaj – SPC, daleko iznad toga, tim pre što je SPC praktično oslobođena bilo kakvih obaveza i bilo kakve kontrole, pa je zgodna i za pranje novca, sređivanje drugih poslova i političko sluđivanje naroda. Dokle će to da traje, ne znam, ali da nanosi štetu Srbiji, to odgovorno tvrdim.

Vi ste naučno vezani za Skandinaviju, koja je na globalnom nivou primer sekularnog društvenog uređenja. Kakva su Vaša iskustva sa konkretnim mehanizmima kojima se ovaj princip ostvaruje u skandinavskim zemljama?

Onde gde je protestantska crkva ostala državna, ona podleže zakonima i propisima koji važe za državne institucije. Dakle, mora da sprovodi odluke državnih organa, čak i kada joj se to ne sviđa, tj. mora da poštuje zakone (što kod nas nije slučaj). Nije, naravno, sve tako jednostavno, tim pre što su to izrazito multietnička i viševerska društva, pa i pokušavaju da utiču na mnoge stvari u svetovnom životu. Ali, sem povremenih pokušaja pojedinaca iz pojedinih verskih zajednica i ponekad samih zajednica, ne usuđuju se da pokušaju da utiču na nauku. Čak ni teološki fakulteti u sastavu univerziteta ne pokušavaju da utiču na naučni rad na drugim fakultetima, naprotiv, iako ponekad ima žalbi da imaju previše uticaja, pokušavaju da se po naučnosti što više izjednače sa njima. A u školskoj nastavi je ideja hrišćanske veronauke već odavno napuštena i zamenjena predmetom u čijem se okviru učenicima predstavljaju različita shvatanja života, među kojima i hrišćansko. Oni spremaju decu za život u multikonfesionalnoj, a ne monokonfesionalnoj zajednici; u velikoj meri izbegavaju da od njih prave male vernike i vaspitavaju ih za trpeljivost prema drugima. Naravno, ni to nije baš idilično, ali je bitno uočiti da se mi i oni krećemo ka različitim ciljevima.

Nedavno ste učestvovali na Festivalu nauke u debati sa predstavnicima verskih zajednica na temu nauke i religije. Da li smatrate da takve debate mogu stvarno doprineti dijalogu između sekularista i klerikalaca? Kakav je Vaš stav o uključivanju predstavnika desničarskih klerikalnih organizacija u debate sa civilnim sektorom na teme u vezi sa sekularnošću? Gde je etička granica za učestvovanje u debatama?

U načelu, smatram da uvek valja voditi dijalog sa neistomišljenicima, koliko da bi se čuli njihovi argumenti toliko i da bi se proverili sopstveni. To znači da ću rado raspravljati javno sa vernicima, pa i sa više klerikalno usmerenim ljudima, ali ne o tome zašto veruju. To je tema proučavanja za sociologe, psihologe, antropologe… Za mene je, kao filologa, nezanimljivo da raspravljam zašto veruju, baš onoliko koliko i da sa nekim raspravljam zašto je zaljubljen. Prosto konstatujem da je to tako. Za uzvrat, voljan sam da raspravljam na šta konkretna vera nekoga obavezuje u etičkom smislu; a najviše koju ulogu u društvu, pa i u nauci, igra ili pokušava da igra određena verska zajednica kao društvena institucija.

To je za mene ključno pitanje, jer ono je vododelnica između progresivne, neutralne, konzervativne ili reakcionarne uloge. Zato ću rado raspravljati i sa onima koji su konzervativni vernici, koji, na primer, zagovaraju registrovan bračni život u heteroseksualnoj porodici kao jedini, po njima i za njihovu veru, ispravan način odnosa između muškarca i žene. Ili neku drugu konzervativnu vrednost. To je, prosto, njihovo pravo. Za mene granica ide kod onih koji to svoje shvatanje nameću kao jedino ispravno i dozvoljeno za sve, koji drugima osporavaju pravo da misle drugačije, a sebi uzimaju pravo da svoje shvatanje uzdignu na pijedestal jedinog mogućeg za ceo jedan kolektivitet, na primer, srpski narod i da ga definišu preko tog svog shvatanja (da ne ulazim sada u to koliko su takve i slične definicije preko nekih obrazaca kulture uopšte relevantni za takve definicije). Ali, ako je nužno, ući ću u raspravu i sa njima, ne zbog njih već zbog publike, zbog onih na koje i oni i ja želimo da utičemo, oni nagovaranjem i jednostranošću, ja ubeđivanjem i naučnim argumentima. Tim pre kada je reč o mladima, jer, kako nedavno reče jedan od poznatih srpskih nacionalista: Mi smo počeli, sada stižu generacije koje smo mi školovali devedesetih i dvehiljaditih.

Ali, kada počnu, kao što čine, da zagovaraju i upražnjavaju nasilje, onda njima treba da se bave policija, tužilaštvo i sud. Onda više nema razgovora, jer ni sa lopovima, silovateljima ili ubicama ne vode se javne rasprave, već se oni kažnjavaju, pa se onda može pokušati sa rehabilitacijom. Srpska pravoslavna crkva se nikada nije ogradila od upravo takvih, a mnoge je često i obilato podržavala.

Svoju, pak, raspravu na Festivalu nauke ne smatram posebno uspešnom. Ja sam se spremio da raspravljam o odnosu između religije i nauke sa Radovanom Bigovićem, čovekom sa kojim se može voditi ozbiljna rasprava na pristojnoj akademskoj razini, a dobio sam kao sagovornike sa one verske strane jednog islamskog jeftinog zabavljača i jednog neukog pravoslavnog veroučitelja, koji su skakali sa stvari na stvar, upadali u reč ili bili nesposobni da se zaustave, zaobilazili temu rasprave i, uopšte, skrenuli razgovor na desetu stranu. Mi čak nismo stigli ni dotle da jasno definišemo osnovne pojmove u raspravi, šta je vera, a šta je nauka. Kriv sam, ipak, ja; suviše sam navikao na akademske rasprave u kojima se sagovornici pristojno smenjuju, u kojima se mora držati teme, u kojima nisu dozvoljeni populistički trikovi i emocionalni ispadi i slično i dopustio sam da oni vode igre na njihovom terenu. No, svako ima pravo da pogreši. Žao mi je samo što su slušaoci mogli da dobiju mnogo više od onoga što su dobili. Valjda će drugi put biti bolje.





Intervju: Ljubiša Rajić | Autori: Marin Gligo, Marko Veličković



 https://kljucnekosti.wordpress.com/2015/09/02/secanje-na-profesora-ljubisu-rajica-spc-je-zgodna-za-politicko-sludivanje-naroda/


COMMENTS

Naziv

"Oslobođenje",1,2016. fotografije/kolovoz,1,4:5-11,1,Adam Zagajewski,1,Agencije,1,Agniezska Žuchowska - Arendt,1,Ai Weiwei,1,Al Jazeera,1,Alan Pejković,1,Albert Camus,1,Aleksa Golijanin,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Roknić,1,Aleksandar Tišma,1,Alem Ćurin,1,Alen Brabec,1,Aleš Debeljak,2,Alexander Kluge,1,Almin Kaplan,4,Amer Bahtijar,1,Amer Tikveša,1,Amila Kahrović Posavljak,1,Amir Or,1,Amos Oz,1,Ana Ahmatova,2,Ana Radonja,1,Andres Neuman,1,Andrijana Kos Lajtman,7,Anton Pavlovič Čehov,1,Antun Branko Šimić,1,Anya Migdal,1,Bela Hamvaš,2,Bela Tarr,1,Bertolt Brecht,4,Biblijski citat,1,Biljana Srbljanović,4,Bilješka,5,Biserka Rajčić,3,Blago Vukadin,1,Boba Đuderija,1,Bogdan Bogdanović,2,Bojan Munjin,1,Bojan Savić Ostojić,1,Bookstan II 2017,1,Borges,4,Boris Buden,4,Boris Dežulović,2,Boris Dubin,1,Boris Perić,1,Borislav Pekić,1,Borislav Veselinović,1,Borka Pavićević,1,Boro Drašković,1,Božo Koprivica,3,Branimir Živojinović,1,Branimira Lazanin,1,Branislav Jakovljević,2,Branislav Petrović,1,Branko Ćopić,1,Branko Kukić,1,Branko Rakočević,1,Bruno Schulz,1,BUKA,1,Burkhard Bilger,1,Caravaggio,1,Charles Simic,6,Chris Hedges,1,citati,1,Claude Lévi-Strauss,1,Cornelia Vismann,1,crtež,1,Damjan Rajačić,1,Dan Pagis,1,Danica i Haim Moreno,1,Daniil Ivanovič Juvačov Harms,1,Danijel Dragojević,1,Danilo Kiš,10,Dara Sekulić,1,Dario Džamonja,1,Darko Alfirević,1,Darko Cvijetić,254,Darko Cvijetić. Agnieszka Zuchovska Arent,1,Darko Desnica,4,Darko Pejanović,1,Daša Drndić,1,David Albahari,5,Davor Beganović,1,Davor Ivankovac,1,Davor Konjikušić,1,Dejan Kožul,1,Dejan Mihailović,1,Deklaracija o zajedničkom jeziku,1,Dietrich Bonhoeffer,1,Dijala Hasanbegović,1,Dnevnik,8,Dobrivoje Ilić,1,Dobroslav Silobrčić,1,Dominique-Antoine Grisoni,1,Dragan Bajić,1,Dragan Bursać,1,Dragan Markovina,1,Dragan Radovančević,3,Drago Pilsel,1,drama,2,Dubravka Stojanović,1,Dubravka Ugrešić,4,Duško Radović,1,Dževad Karahasan,2,Đorđe Bilbija,2,Đorđe Krajišnik,4,Đorđe Tomić,1,Edmond Jabes,1,Eduard Šire,1,Edvard Kocbek,1,Elis Bektaš,4,Elvedin Nezirović,1,Elvir Padalović,1,Emil Cioran,8,Emmanuel Levinas,1,Epitaf,1,Ernst Jünger,2,esej,148,Fahredin Shehu,1,festival,2,Filip David,2,fotografije,1,fra Drago Bojić,1,Francis Roberts,1,Frank Wedekind,1,Franz Kafka,4,Friedrich Nietzche,1,Furio Colombo,1,Genadij Nikolajevič Ajgi,1,Georg Trakl,1,George Orwel,1,Georgi Gospodinov,1,Géza Röhrig,1,Gianni Vattimo,1,Gilles Deleuze,1,Giorgio Agamben,7,Giorgio Manganelli,1,Goran Milaković,2,Goran Stefanovski,1,gostovanje pozorišta,4,govor,2,Gustaw Herling-Grudzinski,1,Hajdu Tamas,1,Hanna Leitgeb,1,Hannah Arendt,2,Hans Magnus Enzensberger,1,Hassan Blasim,1,Heiner Goebbels,1,Helen Levitt,1,Herbert Marcuse,1,Igor Buljan,1,Igor Mandić,1,Igor Motl,3,Igor Štiks,1,Igre u Jajcu 2017.,1,Ihab Hassan,1,Ilma Rakusa,2,IN MEMORIAM,7,Intervju,54,Ivan Čolović,2,Ivan Lovrenović,4,Ivan Milenković,1,Ivana Vuletić,1,Ivica Pavlović,1,Ivo Kara-Pešić,1,Jack Kerouac,1,Jacques Derrida,2,Jagoda Nikačević,1,Jakob Augstein,1,Jaroslav Pecnik,1,Jasmin Agić,1,Jasna Tkalec,1,Jelena Kovačić,1,Jelena Topić,1,Jona,1,Jorge Luis Borges,2,Josif Brodski,1,Josip Osti,1,Josip Vaništa. Patricia Kiš,1,Jovan Ćirilov,1,Jovica Aćin,3,Jugoslava Ilanković,1,Julija Kristeva,1,Julio Cortazar,1,Katja Kuštrin,2,Kim Cuculić,1,Knjige,1,književna večer,1,Kokan Mladenović,1,Komentar,1,kratka priča,3,kratke priče,6,kratki intervju,1,kritika,4,Krzysztof Warlikowski,1,Ksenija Banović Ksenija Marković,1,Ladislav Tomičić,1,Laibach,1,Lajoš Kesegi,1,Larisa Softić Gasal,1,Laurence Winram,1,Leonid Šejka,2,Ludwig Wittgenstein,1,Ljubiša Rajić,1,Ljubiša Vujošević,1,Maja Abadžija,1,Maja Isović,2,MALI EKSHUMATORSKI ESEJI,1,mali esej,16,Marcel Duchamp,1,Marija Mitrović,1,marijan cipra,1,Marin Gligo,1,Marina Dumovo,1,Mario Franz,1,Mario Kopić,46,Marjan Grakalić,1,Marko Misirača,1,Marko Stojkić,1,Marko Tomaš,1,Marko Veličković,1,Marko Vešović,2,Martin Heidegger,3,Massimo Cacciarri,1,Max Frisch,1,međunarodna poruka,1,Mensur Ćatić,2,Mia Njavro,1,Mihail Šiškin,1,Mijat Lakićević,1,Mikloš Radnoti,1,Milan Kundera,1,Milan Milišić,1,Milan Vukomanović,1,Milan Zagorac,1,Mile Stojić,2,Milica Rašić,1,Milo Rau,1,Miloš Bajović Ilić,1,Miloš Crnjanski,2,Miloš Vasić,1,Milovan Đilas,1,Miljenko Jergović,6,Mini esej,32,Miodrag Živanović,1,Mirjana Božin,1,Mirjana Stančić,1,Mirko Đorđević,2,Mirko Kovač,3,Miroslav Krleža,3,Miroslav Marković,1,Mirza Puljić,1,Mišo Mirković,6,Mišo Mirković foto,10,Mladen Bićanić,1,Mladen Blažević,2,Mladen Stilinović,1,Momčilo Đorgović,1,Naser Šećerović,1,Natalija Miletić,1,Nataša Gvozdenović,1,Neda Radulović- Viswanatha,1,nekrolog,1,Nemanja Čađo,1,Nenad Milošević,1,Nenad Obradović,5,Nenad Tanović,1,Nenad Vasiljević,1,Nenad Veličković,2,Nenad Živković,1,Nepoznati spavač,1,Nermina Omerbegović,1,Nikola Kuridža,1,Nikola Kuzanski,1,Nikola Vukolić,1,Nikola Živanović,1,Nikolaj Berđajev,1,Nikolina Židek,1,NOVA KNJIGA,1,novela,1,Novica Milić,2,Novica Tadić,1,obavijest,1,odlomak romana,9,odlomci,6,Oliver Frljić,8,Osip Mandeljštam,2,Otto Pöggeler,1,Otto Weininger,1,Paolo Magelli,2,Paul Celan,3,Paul Klee,1,Paul Valery,1,Petar Gudelj,2,Petar Matović,1,Petar Vujičić,1,Peter Esterhazi,1,Peter Semolič,3,Peter Semolič. prijevod,4,Peter Sloterdijk,3,Pier Paolo Pasolini,2,pisma,5,pismo,1,pjesma,1,Plakat,1,Poezija,265,poezija prevod,1,potpisnici,1,Pozorišna kritika,1,Pozorišne Igre u Jajcu,1,Pozorište Prijedor,4,predavanje,1,Predrag Finci,2,Predrag Matvejević,2,Predrag Nikolić,1,Predstava,2,Prepiska,1,priča,37,Prijevod,12,prijevod govora,1,prikaz knjige,2,prikaz predstave,3,Primo Levi,1,Protest,1,Proza,2,Radimir Sovilj,1,Radiša Cvetković,1,Radmila Smiljanić,1,Radomir Konstantinović,2,Rastislav Dinić,1,Raša Todosijević,3,razgovor,4,Refik Hodžić,1,Renate Lachmann,1,Robert Bagarić,1,Roger Angell,1,Roland Barthes,2,Roland Jaccard,1,Roland Quelven,1,Saida Mustajbegović,2,Sándor Márai,1,Saša Jelenković. poezija,1,Saša Paunović,1,Sava Babić,3,Seida Beganović,3,Semezdin Mehmedinović,4,Senadin Musabegović,1,senka marić,1,Sesil Vajsbrot,1,Shosana Felman,1,Sibela Hasković,1,Siegfried Lenz,1,Sigmund Freud,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Tucić,1,sjećanje,2,Slavenka Drakulić,1,Slavica Miletić,3,Slavoj Žižek,1,Slobodan Glumac,1,Slobodan Šnajder,1,Slobodan Tišma,1,SLOVO GORČINA,1,Sonja Ćirić,3,Sonja Savić,1,Srđa Popović,1,Srđan Tešin,1,Sreten Ugričić,3,Srpko Leštarić,1,stećak,2,Stevo Basara,1,Stojan Subotin,1,Susan Sontag,1,Sven Milekić,1,Svetislav Basara,2,Svetlana Aleksijevič,1,Šagal,1,Tadeusz Różewicz,1,Tamara Kaliterna,1,Tamara Nablocka,1,Tamara Nikčević,2,Tatyana Tolstaya,1,Tea Benčić Rimay,1,Teatar,1,Teatron,1,The New York Times. Žarka Radoja,1,Thomas Bernhard,10,Thomas Ostermeier,1,Tomaž Šalamun,2,Tomislav Čadež,1,Tomislav Dretar,2,Tonko Maroević,1,Tony Judt,1,Umberto Eco,2,Urbán András,1,Vanda Mikšić,1,Vanesa Mok/Anđelko Šubić,1,Varlam Šalamov,3,Vera Pejovič,3,Veronika Bauer,1,Video,10,Viktor Ivančić,3,Viktor Jerofejev,1,Viktoria Radicz,2,Vincent Van Gogh,1,Višnja Machido,1,Vladan Kosorić,2,Vladimir Arsenić,1,Vladimir Arsenijević,1,Vladimir Gligorov Ljubica Strnčević,1,Vladimir Milić,2,Vladimir Pištalo,3,Vladimir Vanja Vlačina,1,Vladislav Kušan,1,vojislav despotov,1,Vojislav Pejović,1,Vojo Šindolić,1,Vujica Rešin Tucić,1,Vuk Perišić,3,Walter Benjamin,1,Wisława Szymborska,1,Wolfgang Borchert,1,Wroclaw,1,Zadie Smith,1,zapis,1,zavičaj,1,Zbigniew Herbert,3,zen,1,ZKM,1,Zlatko Jelisavac,2,Zoran Vuković,2,Zygmund Bauman,1,Žarko Milenić,1,Žarko Paić,1,Željko Grahovac,2,Živojin Pavlović,1,
ltr
item
HYPOMNEMATA: Sjećanje na prof. Ljubišu Rajića, Marin Gligo i Marko Veličković
Sjećanje na prof. Ljubišu Rajića, Marin Gligo i Marko Veličković
http://3.bp.blogspot.com/-87KB12yYkIU/VedaNky7WHI/AAAAAAAABMw/SnV0y5J5ocA/s320/ljubisa-rajic-1947-2012.jpg
http://3.bp.blogspot.com/-87KB12yYkIU/VedaNky7WHI/AAAAAAAABMw/SnV0y5J5ocA/s72-c/ljubisa-rajic-1947-2012.jpg
HYPOMNEMATA
https://darkocvijetic.blogspot.com/2015/09/sjecanje-na-prof-ljubisu-rajica-marin.html
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/2015/09/sjecanje-na-prof-ljubisu-rajica-marin.html
true
2899971294992767471
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna STRANICE ČLANCI Vidi sve Preporučeni članci OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara upitu Vrati se natrag Nedjelja Ponedjeljak Utorak Srijeda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Siječanj Veljača Ožujak Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Sij Velj Ožu Tra Svi Lip Srp Kol Ruj Lis Stu Pro just now 1 minutu prije $$1$$ minuta prije 1 čas prije $$1$$ sati prije Juče $$1$$ dana prije $$1$$ tjedana prije više od 5 tjedana prije Sljedbenici Slijedi THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy