Semiti i Arijci, Eduard Šire

SHARE:

                                                                                  
foto - Mišo Mirković



EDUARD ŠIRE


SEMITI I ARIJCI



sa francuskog Mirko i Aleksandar Đorđević






Kaže se da je to bilo posledica straha koji je primitivni čovek osećao pred prirodom, ali strah nema ničeg zajedničkog s poštovanjem i ljubavlju, on ne vezuje činjenicu i ideju, vidljivo i nevidljivo, čoveka s Bogom; dok je čovek drhtao pred prirodom, on je bio samo čovek, pa ni to.

To je postao onog dana kada je shvatio vezu koja povezuje prošlost i budućnost, nešto uzvišeno i njemu naklonjeno, kada je počeo da obožava to nešto nepoznato - tajno. No, kako ga je obožavao prvi put?
Fabr d'Olive je istakao jednu suštinsku genijalnu, sugestivnu hipotezu o načinu na koji se kult predaka učvrstio među ljudima bele rase. U jednom ratničkom klanu sukobljena su dva rivala ratnika; razljućeni, oni su spremni za borbu i već su se uhvatili u koštac, u tom trenutku jedna žena raspletene kose skače među njih i razdvaja ih.

Ona je sestra jednog, a žena drugog, njene oči sevaju kao munja, a u njenom glasu ima nečeg zapovedničkog; ona govori uzbuđeno, sugestivno kako je u šumi videla Pretka rase, ratnika pobednika iz nekadašnjeg vremena - njoj se javio <I>herol<I>. On ne želi da se ova dva ratnika bore, nego da se sjedine protiv zajedničkog neprijatelja. "To mi je zapovedila sen velikog Pretka, to mi je kazao <I>herol<I>", viče uzbuđena žena. "Ja sam ga videla!" Ona veruje u ono što govori, ubeđena, ona i druge ubeđuje. Zbunjeni, zaprepašćeni i kao poraženi nevidljivom silom, sukobljeni se mire i pružaju ruku jedan drugom i gledaju nadahnutu ženu kao neku vrstu božanstva.

Takve inspiracije, praćene naglim zaokretima u držanju, mogle su se dogoditi često i u najraznovrsnijim vidovima u toku preistorije, kod ljudi bele rase. Kod varvarskih naroda upravo žena svojom nervnom senzibilnošću predoseća ono neviđeno, ističe on nevidljivo. Sagledajmo sada neočekivane i neobične posledice jednog događaja sličnog ovom u kome govorimo. U klanu, u ljudskoj skupštini, svi govore o čudesnom događaju, hrast pod kojim je nadahnuta žena imala viziju postaje sveto drvo, ženu dovode tamo i ona tu, pod magnetskom snagom Meseca, u čijem se sjaju kupa u svom vizionarskom stanju, nastavlja da proriče u ime velikog Pretka. Ubrzo, ta žena i druge slične njoj, stojeći na stenju, usred svetlosnih niti, uz huk vetrova koji stižu s dalekog Okeana, počinju da dozivaju prozračne duše predaka i da ih imenuju pred uznemirenom gomilom koja ih vidi ili misli da ih vidi privučene magijskim pesmama koje ječe nad izmaglicom talasa osvetljenih prozračnom mesečinom. Osijan, poslednji među velikim Keltima, dozivao je Fringala i njegovu družinu iz nagomilanih oblaka. Tako se na samom početku društvenog života ustanovio kult predaka kod belaca; veliki Predak je postao Bog ljudi u skupini i to je početak religije.

Ali to nije bilo sve. Oko sveštenice se okupljaju starci, koji je posmatraju u njenom lucidnom snu, njenim proročkim ekstazama. Oni proučavaju ta promenljiva stanja, kontrolišu njena otkrovenja i tumače proročanstva. Oni opažaju da se ženi, dok proriče u stanju zanosa, lice grči, reči su ritmične, glas je svečan i izgovara proročanstva kao da ih peva nekom svečanom i karakterističnom melodijom. Odatle potiču stih, strofa, poezija i muzika za koje svi narodi arijske rase veruju da im je poreklo božansko. Ideja otkrovenja se mogla javiti samo u suočavanju s činjenicom takvog reda. Tako se javljaju, kao da odjednom izranjaju, i religija i kult, i sveštenstvo i poezija.

U Aziji, u Iranu i u Indiji, gde su narodi i skupine bele rase osnovali prve arijske civilizacije mešanjem s narodima druge boje kože, muškarci su brzo nadvladali žene u pogledu religiozne inspiracije. Tamo se od tada govori samo o mudracima, vračima i prorocima. Potisnuta, potčinjena žena sada je sveštenica samo uz ognjište. Međutim, u Evropi se tragovi vodeće uloge žene sreću kod naroda istoga porekla koji su još hiljadama godina ostali u stanju varvarstva; oni se vide u skandinavskoj Pitiji, u Voluspi iz <I>Eda<I>, kod druidskih sveštenica kod Kelta, kao i u onim proročicama koje su pratile vojske germanskih ratnika i odlučivale o danu pogodnom za birku, sve do bahantkinja tračanskih, koje se pojavljuju u legendi o Orfeju. Vidovita žena iz preistorijskog doba traje i u delfijskoj Pitiji.

Primitivne sveštenice bele rase okupljale su se u neku vrstu kolegijuma <I>druitkinja<I>, pod nadzorom učenih staraca ili druida, <I>ljudi hrasta<I>. One su u početku bile samo dobročiniteljke, svojom intuicijom, svojim proricanjem i entuzijazmom pružale su veliki elan rasi koja je bila tek na početku svoje borbe s crnom rasom, borbe koja će potrajati mnogo stotina godina. Međutim, brza korupcija i ogromne zloupotrebe te institucije bile su nešto neizbežno; osetivši se gospodaricama sudbine naroda, druitkinje su htele da ga potčine po svaku cenu. Budući da im je nedostajala inspiracija, one su pokušale da vladaju terorom; zahtevale su ljudske žrtve i od toga stvarale bitni elemenat svoga kulta, u čemu im je išao na ruku herojski instinkt njihove rase. Beli su bili hrabri, prezirali su smrt, dolazili su na prvi njihov zov, i to sami, i u gomilama stajali pod noževe krvavih sveštenica. U hekatombama su ljudske gomile hitale mrtvima kao glasnici živih i verovalo se da će se tako steći naklonost predaka. Ta stalna pretnja je lebdela nad glavama prvih vođa, ona je odjekivala iz usta sveštenica i druidi su postajali moćni, imali su u rukama sigurno oruđe dominacije.

To su bili prvi primeri kvarenja koji su se fatalno osetili na najplemenitijim instinktima ljudske prirode, u trenutku kada još nisu bili u svemu potčinjeni svesnom autoritetu i usmereni, jednom višom svešću, na dobro. Prepušteni slučajnoj ambiciji i lenoj strasti, inspiracije su se degenerisale i pretvarale u sujeverje, hrabrost se pretvarala u krvožednost, a uzvišena ideja žrtve u instrument tiranije, u perfidnu i okrutnu eksploataciju. Ali bela rasa je tada bila u stadijumu svog surovog i ludog detinjstva. Vezana za sferu duševnog, ona će proći još mnogo drugih i još krvavijih stanja krize - nju će probuditi napadi crne rase, koja je počela osvajanje s juga Evrope. Borba je u početku bila neravnopravna - još poludivlji Beli hitali su iz svojih šuma i iz svojih sojenica, služili su se samo svojim kopljima i strelama s kamenim šiljkom. Crni su imali metalno oružje, bronzane štitove, sve proizvode jedne razvijenije civilizacije koja je znala za kiklopska utvrđenja. Poraženi u prvom naletu, Beli su odvođeni u ropstvo, tamo su masovno korišćeni kao robovi Crnih, koji su ih nagonili da obrađuju kamen, da vade metale iz njihovih rudokopa i da ih ubacuju u peći za topljenje. Međutim, zarobljenici koji su uspeli da se vrate svojima doneli su znanja o upotrebi svega, umeća i fragmente nauka svojih pobedilaca.

Oni su od Crnih naučili dve važne stvari - topljenje metala i sveta slova, dakle umeće da beleže ideje tajanstvenim hijeroglifskim znacima na kožama životinja, na kamenu ili na kori jasena - odatle vode poreklo keltske rune. Kovan je topljeni metal i pretvarao se u ratničko oružje, a sveta pismena su bila izvor nauke i verske tradicije. Borba između bele i crne rase vodila se s promenljivom srećom tokom dugih vekova - od Pirineja do Kavkaza i od Kavkaza do Himalaja. Beli su nalazili spasa u svojim šumama, gde su se skrivali kao divlje životinje da bi u pogodnom momentu opet krenuli napred. Ohrabreni, već vešti kao ratnici, naoružani sve bolje iz veka u vek, oni su se najzad revanširali: razorili su naseobine Crnih, proterali su ih s obala Evrope i sami osvojili sever Afrike i središnji deo Azije naseljen melanezijskim skupinama plemena.
Mešanje dveju rasa je obavljeno na dva različita načina, ili mirnom kolonizacijom ili ratničkim osvajanjem.

Fabr d'Olive, divan znalac preistorijske prošlosti čovečanstva, polazi od te ideje i sjajno osvetljava poreklo naroda koje sebe nazivaju semitskim narodima, kao i naroda Arijaca. Onamo gde su se beli koloni potčinili crnim narodima prihvatajući njihovu dominaciju i primajući od njihovih sveštenika inicijaciju i religiju, formirali su se semitski narodi kao što su Egipćani pre Menesa, Arapi, Feničani, Haldejci i Jevreji. Nasuprot tome, arijske civilizacije su se formirale onde gde su Beli vladali nad Crnima pomoću ratova ili pomoću osvajanja, a takvi su bili Iranci, Indijci, Grci i Etrurci.

Dodajmo da ovim nabrajanjem arijskih naroda mi u celini obuhvatamo i one bele narode koji su ostali u stanju varvarstva i nomade starine kao što su Skiti, Geti, Sarmati, Kelti i kasnije Germani. Time se objašnjava osnovna razlika u religijama i u pismu kod ove dve velike grupe naroda. Kod Semita, gde je inteligencija crne rase dominirala u početku, zapaža se, na nivou narodne idolatrije, tendencija kao monoteizmu - princip jedinog skrivenog Boga, apsolutnog i bez oblika, što je i bila osnovna dogma kod sveštenika crne rase i to u njihovim tajnim posvećenjima. Kod Belih pobednika ili kod onih koji su ostali čisti zapaža se suprotno, tendencija ka polietizmu, ka mitologiji, personalizaciji božanstva, što dolazi iz njihovog kulta, njihove ljubavi prema prirodi i strašnog obožavanja predaka.

Osnovna razlika o načinu pisanja kod Semita i Arijaca objašnjava se istim razlozima. Zašto svi semitski narodi pišu zdesna ulevo, a Arijci sleva udesno? Razlog koji nudi Fabr d'Olive je koliko zanimljiv toliko i originalan - dočarava nam stvarnu viziju nestale prošlosti.

Svima je poznato da u preistorijskim vremenima uopšte nije bilo pisma u običnom smislu - narodnog. NJegova upotreba se raširila s pojavom fonetskog pisma ili umeća da se pomoću slova izrazi sam zvuk reči. Međutim, hijeroglifsko pismo ili umeće prikazivanja stvari pomoću određenih znakova staro je koliko i ljudska civilizacija. U tim davnim vremenima pismo je bilo privilegija sveštenika, ono je smatrano svetim, imalo je religijsku funkciju i u početku je primano kao božanska inspiracija. Kada su, u južnoj hemisferi, sveštenici crne ili južnjačke rase ispisivali sveta pismena na kožama životinja ili na kamenim tablicama, oni su se okretali licem prema Južnom polu, ruka im se kretala u pravcu istoka, izvora svetlosti; dakle, pisali su zdesna ulevo. Sveštenici bele ili nordijske rase naučili su pisanje od crnih sveštenika, pa su počeli da pišu kao i oni, ali kada se kod njih javilo osećanje rasnog porekla i kada se razvila nacionalna svest i probudio ponos rase, oni su izmislili svoje znake, i umesto da se okrenu prema jugu, prema zemlji Crnih, oni su se okretali prema severu, prema zemlji svojih Predaka, ali su nastavljali da pišu okrenuti prema istoku. Tada su njihova pismena tekla sleva udesno. Odatle i smer pisanja keltskih runa, zenda, sanskrita, grčkog i latinskog pisma, kao i pisma drugih arijskih naroda.

Slova idu ka suncu, izvoru života na Zemlji, ali "gledaju" na sever, na zemlju predaka i tajanstveni izvor nebeskih svitanja.

Semitski i arijski tok jesu dve reke s kojima su nam dotekle sve ideje, mitologije i religije, umetnosti, nauke i filozofija. Svaki od ovih tokova sa sobom je doneo suprotnu koncepciju života, u čijoj će se ravnoteži i izmirenju moći sagledati sama istina. Semitski tok sadrži apsolutne i uzvišene principe - ideju jedinstva i univerzalnosti u ime jednog najvišeg principa koji, primenjen, dovodi do sjedinjenja ljudi u jednu porodicu. Arijski tok sadrži ideju ulazne evolucije i svim zemaljskim i nadzemaljskim sferama i vodi, primenjen, beskrajnoj raznovrsnosti razvoja u ime bogatstva prirode i brojnih stremljenja duše. Semitski genije silazi od Boga ka čoveku, arijski se podiže od čoveka ka Bogu. Jedan sebe vidi kao anđela koji deli pravdu, koji dolazi na Zemlju naoružan mačem i gromom, drugi sebe vidi kao Prometeja, koji drži u ruci vatru uzetu s neba i pogledom odmerava Olimp.

Ta dva genija mi nosimo u sebi, mi mislimo i postupamo uglavnom kao jedan ili kao drugim, kako kada. Oni su spleteni, ali ne i stopljeni u našem intelektu, oni protivureče jedan drugom i bore se u našim intimnim osećanjima, u našim istančanim mislima, kao i u našem javnom životu i u našim institucijama. Skriveni pod raznim vidovima koji bi se mogli rezimirati opštim pojmovima spiritualizam i naturalizam, oni vode glavnu i odlučnu reč u našim sporovima i borbama. Napredak, spas čovečanstva zavisi od njihovog izmirenja i njihove sinteze.







iz knjige VELIKI POSVEĆENICI, 1889.



via  DANAS.RS

COMMENTS

Naziv

"Oslobođenje",1,2016. fotografije/kolovoz,1,4:5-11,1,Abdulah Sidran,1,Adam Zagajewski,1,Agencije,1,Agniezska Žuchowska - Arendt,1,Ai Weiwei,1,Ajfelov most,1,Al Jazeera,1,Alan Pejković,1,Albert Camus,1,Aleksa Golijanin,1,Aleksadar Genis,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Roknić,1,Aleksandar Tišma,1,Aleksej Kišjuhas,2,Alem Ćurin,1,Alen Brabec,1,Aleš Debeljak,2,Alexander Gurevich,1,Alexander Kluge,1,Alina Mayboroda,1,Almin Kaplan,4,Amer Bahtijar,1,Amer Tikveša,1,Amila Kahrović Posavljak,1,Amir Or,1,Amos Oz,1,Ana Ahmatova,2,Ana Radonja,1,Andres Neuman,1,Andrijana Kos Lajtman,10,Ante Čizmić,1,Anton Pavlovič Čehov,1,Antun Branko Šimić,1,Anya Migdal,1,B.C. HUTCHENS,1,Bela Hamvaš,3,Bela Tarr,1,Bertolt Brecht,4,Biblijski citat,1,Biljana Srbljanović,4,Biljana Žikić,1,Bilješka,5,Biserka Rajčić,3,Blago Vukadin,1,Boba Đuderija,1,Bogdan Bogdanović,2,Bojan Munjin,2,Bojan Savić Ostojić,1,Bojan Tončić,2,Bookstan II 2017,1,Borges,5,Boris Buden,6,Boris Dežulović,3,Boris Dubin,1,Boris Paramonov,1,Boris Perić,1,Borislav Pekić,1,Borislav Veselinović,1,Borka Pavićević,1,Boro Drašković,1,Božica Radić,1,Božo Koprivica,3,Branimir Živojinović,1,Branimira Lazanin,1,Branislav Jakovljević,2,Branislav Petrović,1,Branko Ćopić,1,Branko Kukić,1,Branko Rakočević,1,Bronka Nowicka,1,Bruno Schulz,1,BUKA,2,Burkhard Bilger,1,Caravaggio,1,Charles Simic,6,Chris Hedges,1,citati,1,Claude Lanzmann,1,Claude Lévi-Strauss,1,Cornelia Vismann,1,crtež,1,Damir Šodan,1,Damjan Rajačić,1,Dan Pagis,1,Danica i Haim Moreno,1,Daniil Ivanovič Juvačov Harms,1,Danijel Dragojević,1,Danijela Dejanović,1,Danilo Kiš,11,Dara Sekulić,1,Dario Džamonja,1,Darko Alfirević,1,Darko Cvijetić,308,Darko Cvijetić. Agnieszka Zuchovska Arent,1,Darko Desnica,4,Darko Pejanović,1,Daša Drndić,2,David Albahari,5,Davor Beganović,1,Davor Ivankovac,1,Davor Konjikušić,1,Dejan Anđelković,1,Dejan Kožul,3,Dejan Mihailović,1,Deklaracija o zajedničkom jeziku,1,Desimir Tošić,1,Dietrich Bonhoeffer,1,Dijala Hasanbegović,1,dnevne novine DANAS Beograd,2,Dnevnik,9,Dobrica Ćosić,1,Dobrivoje Ilić,1,Dobroslav Silobrčić,1,Dominique-Antoine Grisoni,1,Dragan Bajić,1,Dragan Bursać,1,Dragan Markovina,1,Dragan Radovančević,3,Drago Pilsel,1,drama,2,Dramsko kazalište GAVELLA,1,Draženko Jurišić,1,Dubravka Stojanović,1,Dubravka Ugrešić,4,Duško Radović,1,Dževad Karahasan,2,Đorđe Bilbija,2,Đorđe Krajišnik,6,Đorđe Tomić,1,Đurđica Čilić,1,Đuza Stojiljković,1,Eda Vujević,1,Edin Salčinović,1,Edmond Jabes,1,Edouard Boubat,1,Eduard Šire,1,Edvard Kocbek,1,Elis Bektaš,4,Elvedin Nezirović,1,Elvir Padalović,1,Emil Cioran,8,Emmanuel Levinas,1,Epitaf,1,Ernst Jünger,2,esej,164,Fahredin Shehu,1,Faruk Vele,1,festival,4,Filip David,3,fotografije,2,fra Drago Bojić,1,Francis Roberts,1,Frank Wedekind,1,Franz Kafka,4,Freehand,1,Friedrich Nietzche,1,Furio Colombo,1,Gary Saul Morson,1,Genadij Nikolajevič Ajgi,1,Georg Trakl,1,George Orwel,1,Georgi Gospodinov,1,Géza Röhrig,1,Gianni Vattimo,1,Gilles Deleuze,1,Giorgio Agamben,7,Giorgio Manganelli,1,Gligorije Ernjaković,1,Goran Milaković,2,Goran Simić,1,Goran Stefanovski,1,gostovanje pozorišta,4,govor,2,Gustaw Herling-Grudzinski,1,Haim Moreno,1,Hajdu Tamas,1,Hanna Leitgeb,1,Hannah Arendt,3,Hans Magnus Enzensberger,1,hasidska priča,1,Hassan Blasim,1,Heiner Goebbels,1,Helen Levitt,1,Herbert Marcuse,1,Igor Buljan,1,Igor Mandić,1,Igor Motl,4,Igor Štiks,1,Igre u Jajcu 2017.,1,Ihab Hassan,1,Ilma Rakusa,2,IN MEMORIAM,7,Intervju,70,Ivan Čolović,2,Ivan Illich,2,Ivan Lovrenović,4,Ivan Milenković,1,Ivan Obrenov,1,Ivan Posavec,1,Ivana Obrenov,1,Ivana Vuletić,1,Ivica Pavlović,2,Ivo Kara-Pešić,1,Jack Kerouac,1,Jacques Derrida,2,Jagoda Nikačević,1,Jakob Augstein,1,Jaroslav Pecnik,1,Jasmin Agić,1,Jasna Tkalec,1,Jean-Luc Nancy,4,Jelena Kovačić,1,Jelena Topić,1,Jernej Lorenci,1,Jona,1,Jorge Luis Borges,2,Josif Brodski,1,Josip Osti,1,Josip Vaništa. Patricia Kiš,1,Jovan Ćirilov,1,Jovica Aćin,3,Jugoslava Ilanković,2,Julija Kristeva,1,Julio Cortazar,1,K.U.P.E.K.,1,Katja Kuštrin,2,Kim Cuculić,1,Knjige,1,književna večer,1,Kokan Mladenović,1,Komentar,1,kratka priča,5,kratke priče,7,kratki esej,4,kratki intervju,4,kritika,6,kritika knjige,3,Krzysztof Warlikowski,1,Ksenija Banović Ksenija Marković,1,Kulturni dodatak,1,Kupek,1,Kurt Hielscher,1,Ladislav Tomičić,1,Laibach,1,Lajoš Kesegi,1,Larisa Softić Gasal,1,Laurence Winram,1,Lavov,1,Leonard Cohen,1,Leonid Šejka,2,Lidija Deduš,1,Ludwig Wittgenstein,1,Ljubiša Rajić,1,Ljubiša Vujošević,1,Maja Abadžija,1,Maja Isović,2,Maja Isović Dobrijević,1,MALI EKSHUMATORSKI ESEJI,1,mali esej,18,Marcel Duchamp,1,Marija Mitrović,1,marijan cipra,1,Marin Gligo,1,Marina Abramović,1,Marina Dumovo,1,Marina Mlinarevič Sopta,1,Mario Čulina,1,Mario Franz,1,Mario Kopić,53,Marjan Grakalić,1,Marko Misirača,2,Marko Stojkić,1,Marko Tomaš,1,Marko Veličković,1,Marko Vešović,2,Martin Heidegger,3,Massimo Cacciarri,1,Max Frisch,1,međunarodna poruka,1,Mensur Ćatić,2,Mia Njavro,1,Mihail Šiškin,1,Mijat Lakićević,1,Mikloš Radnoti,1,Milan Kundera,1,Milan Milišić,1,Milan Vukomanović,1,Milan Zagorac,1,Mile Stojić,2,Milena Bogavac,1,Milica Rašić,1,Milo Rau,1,Milomir Kovačević Strašni,1,Miloš Bajović Ilić,1,Miloš Crnjanski,2,Miloš Vasić,1,Milovan Đilas,1,Miljenko Jergović,8,Mini esej,32,Miodrag Živanović,1,Mirjana Božin,1,Mirjana Stančić,1,Mirko Đorđević,2,Mirko Kovač,3,Miroslav Krleža,3,Miroslav Marković,1,Mirza Abaz,1,Mirza Puljić,1,Mishel Houellebecq,1,Mišo Mirković,6,Mišo Mirković foto,12,Mladen Bićanić,2,Mladen Blažević,2,Mladen Pleše,1,Mladen Stilinović,1,Momčilo Đorgović,2,Monika Herceg,2,Nada Topić,1,Naser Šećerović,1,Natalija Miletić,1,Nataša Gvozdenović,1,Neda Radulović- Viswanatha,1,Nedim Sejdinović,1,nekrolog,1,Nemanja Čađo,1,Nenad Milošević,1,Nenad Obradović,5,Nenad Tanović,1,Nenad Vasiljević,2,Nenad Veličković,2,Nenad Živković,1,Nepoznati spavač,1,Nermina Omerbegović,1,Nevena Bojičić,1,Nikola Kuridža,1,Nikola Kuzanski,1,Nikola Popović,2,Nikola Vukolić,1,Nikola Živanović,1,Nikolaj Berđajev,1,Nikolina Židek,1,Nila Štambuk-Svrdlin,1,Noć kazališta,1,NOVA KNJIGA,4,novela,1,Novica Milić,2,Novica Tadić,1,obavijest,3,odlomak romana,10,odlomci,6,Oliver Frljić,9,Omer Ć.Ibrahimagić,1,Osip Mandeljštam,2,Osvaldo Ferari,1,Otto Pöggeler,1,Otto Weininger,1,Pankaj Mishra,1,Paolo Magelli,2,Patrik Weiss,1,Paul Celan,4,Paul Klee,1,Paul Valery,1,Peščanik,1,Petar Gudelj,2,Petar Kočić,1,Petar Matović,1,Petar Vujičić,1,Peter Esterhazi,1,Peter Semolič,3,Peter Semolič. prijevod,4,Peter Sloterdijk,3,Pier Paolo Pasolini,2,pisma,5,pismo,1,pjesma,1,Plakat,1,Poezija,325,poezija prevod,1,Politika,1,portret,1,potpisnici,1,Pozorišna kritika,1,Pozorišne Igre u Jajcu,1,Pozorište Prijedor,5,predavanje,1,Predrag Finci,2,Predrag Matvejević,2,Predrag Nikolić,1,Predrag Trokicić,2,Predstava,2,Prepiska,1,priča,37,Prijevod,12,prijevod govora,1,prikaz knjige,6,prikaz predstave,3,Primo Levi,1,promocija,2,Protest,1,Proza,2,putopis,1,Rade Radovanović,1,Radimir Sovilj,1,Radiša Cvetković,1,Radmila Smiljanić,1,Radomir Konstantinović,2,Rastislav Dinić,1,Raša Todosijević,3,razgovor,6,Refik Hodžić,1,Renate Lachmann,1,reportaža,1,Robert Bagarić,1,Roger Angell,1,Roland Barthes,3,Roland Jaccard,1,Roland Quelven,1,Saida Mustajbegović,2,Sándor Márai,1,Saša Jelenković. poezija,1,Saša Paunović,1,Sava Babić,3,Seida Beganović,4,Semezdin Mehmedinović,4,Senadin Musabegović,1,senka marić,1,Sesil Vajsbrot,1,Shosana Felman,1,Sibela Hasković,3,Siegfried Lenz,1,Sigmund Freud,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Sunara,1,Siniša Tucić,2,sjećanje,2,Slavenka Drakulić,1,Slavica Miletić,4,Slavoj Žižek,1,Slobodan Glumac,1,Slobodan Šnajder,1,Slobodan Tišma,1,Slobodna Dalmacija,1,slobodna europa,1,SLOVO GORČINA,1,Sonja Ćirić,4,Sonja Savić,1,Split,1,Srđa Popović,1,Srđan Sekulić,20,Srđan Tešin,1,Srđan Valjarević,1,Sreten Ugričić,3,Srpko Leštarić,1,status na facebooku,1,stećak,2,Stevo Basara,1,Stojan Subotin,1,Susan Sontag,1,Sven Milekić,1,Svetislav Basara,2,Svetlana Aleksijevič,1,Svetlana Slapšak,1,Šagal,1,Šefik Ćoralić,1,Tadeusz Różewicz,1,Tamara Deuel,1,Tamara Kaliterna,1,Tamara Nablocka,1,Tamara Nikčević,3,Tatyana Tolstaya,1,Tea Benčić Rimay,1,Tea Tulić,1,Teatar,1,Teatron,1,Tena Lončarević,1,The New York Times. Žarka Radoja,1,Thomas Bernhard,10,Thomas Ostermeier,1,Tihana Čuljak,1,Todor Kuljić,1,Tomaž Šalamun,2,Tomislav Čadež,4,Tomislav Dretar,2,Tonko Maroević,1,Tony Judt,1,Trocki,1,Umberto Eco,2,Urbán András,1,Vanda Mikšić,1,Vanesa Mok/Anđelko Šubić,1,Vanja Fifa,1,Vanja Kulaš,1,Vanja Šunjić,1,Varlam Šalamov,3,Vera Pejovič,3,Vera Vujošević,1,Veronika Bauer,1,Video,10,Viktor Ivančić,3,Viktor Jerofejev,1,Viktoria Radicz,2,Vincent Van Gogh,1,Višnja Machido,1,Vladan Kosorić,3,Vladimir Arsenić,1,Vladimir Arsenijević,1,Vladimir Gligorov Ljubica Strnčević,1,Vladimir Milić,2,Vladimir Pištalo,3,Vladimir Vanja Vlačina,1,Vladislav Kušan,1,vojislav despotov,1,Vojislav Pejović,1,Vojo Šindolić,1,VREME,2,Vujica Rešin Tucić,1,Vuk Perišić,3,W.H.Auden,1,Walter Benjamin,1,Wayne Pearson,1,Wisława Szymborska,1,Wolfgang Borchert,1,Wroclaw,1,Zadie Smith,2,zapis,2,zavičaj,1,Zbigniew Herbert,3,zen,1,ZKM,1,Zlatko Jelisavac,3,Zlatko Paković,2,Zoran Janić,1,Zoran Ljubičić,1,Zoran Vuković,2,Zoran Žmirić,1,Zygmund Bauman,1,Žarko Milenić,1,Žarko Paić,1,Željko Grahovac,3,Živojin Pavlović,1,поезија,1,Саша Скалушевић,3,
ltr
item
HYPOMNEMATA: Semiti i Arijci, Eduard Šire
Semiti i Arijci, Eduard Šire
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjEUy7aPXDCi-oCfd6XONk8_2q7ZTAtqrOMuMr3sjRlFp50vTWoP8I6zofByErDQ70iAhvNwhJeKLWqowbBYTvjltfYb7rt1b0o9oTMi4ZE7h_Qhbbk6c5U0jdIOd13_fDkcjHhopk4tBk/s320/semiti.jpg
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjEUy7aPXDCi-oCfd6XONk8_2q7ZTAtqrOMuMr3sjRlFp50vTWoP8I6zofByErDQ70iAhvNwhJeKLWqowbBYTvjltfYb7rt1b0o9oTMi4ZE7h_Qhbbk6c5U0jdIOd13_fDkcjHhopk4tBk/s72-c/semiti.jpg
HYPOMNEMATA
https://darkocvijetic.blogspot.com/2016/10/semiti-i-arijci-eduard-sire.html
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/2016/10/semiti-i-arijci-eduard-sire.html
true
2899971294992767471
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna STRANICE ČLANCI Vidi sve Preporučeni članci OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara upitu Vrati se natrag Nedjelja Ponedjeljak Utorak Srijeda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Siječanj Veljača Ožujak Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Sij Velj Ožu Tra Svi Lip Srp Kol Ruj Lis Stu Pro just now 1 minutu prije $$1$$ minuta prije 1 čas prije $$1$$ sati prije Juče $$1$$ dana prije $$1$$ tjedana prije više od 5 tjedana prije Sljedbenici Slijedi THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy