O neprijatelju, Tomislav Čadež

                                                                                   

TOMISLAV ČADEŽ

O NEPRIJATELJU

O NEPRIJATELJU

Ne znam kako bih te opisao,  

ti si metak koji me nije pogodio.

PJESMA S ELEMENTOM NARCIZMA

Volio bih da mogu još koji put

kalašnjikov nositi, šumom grabiti;

uspušem se, zamaglile se očale,

strašim bukve bombicama M75

hermafroditski okačenim o prsa.

KOLOVOZ

Svečanost mitraljeza, tenkova…

Krstarimo, uspomene mjerimo,

rijeke ruju Google Earthom,

pazi ih, ljubi div ekologin,

pjesnik Friedrich Hölderlin.

Rhein ist vorbei a bolja je vijest:

u Gradiću jedino djeca velika su,

i Dobra, Mrežnica, Korana i Kupa.

Dobru zelenu pijemo, uz nju se grijemo -

do Krvavog mosta željezni neće sjahati klipan,

ostali ćemo uzbrdo kotače povesti za rogove.

Jalne kiše, grdo nam se piše.

Došao rat, opustjela zemlja,

četvrt stoljeća čekala si me,

neslobodna od zala ne žuriš,

Mrežnico, tremašice, ti ipak

veterana žalosnog uzimaš u se,

posrčeš sa Generalskog Stola,

čuvaju te tvoja minska polja -

kratko se kajao, zdvajao,

pet kilometara jugu unišao.

Osovio se u tri buka,

svilom stopala plijeniš.

Oh, žeđ moja topole srče,

u odrazu tvojem igraju,

tjeme maziš, kosom kliziš,

lijepa si, nosića uska,

let vilin-konjica, patke ove,

orkestar Eolov u trstike puše,

oko nas se snube pauci i bube,

fakin kaj se ritnul volovski,

pljusnul meden obraz tvoj -

šaran to je, znam tog druga,

kad ga najdem, spekal bum ga!

Fletno svlači me slap,

uši mjehuriće sišu,

požuruju ih braća,

znatno brojnija,

bradavicu uštineš,

mošnje oplakuješ,

vjeđe ližeš, čelo sladiš,

kapi cure tvoje i moje,

razgaljene snagom Sunca,

poslije ljepljive su mušice,

čulni poribljeni gutljaji,

najdivnija slutnja mira;

pupo uporna, drugi prskam,

kisela tvoja reakcija,

napredujem kraj litice;

suzo, trećemu prisežem!,

pjenu, alge slabina mirišem,

potiskuješ me, sočna vidro!,

skončat ću po smaragdnoj sedri

hitrine tvoje koncentrirane,

ili hoćeš ovako, dopuštaš mi,

evo pristajem u vrbov raj,

vodenice razvedenice muk,

sumnjivom stazicom poskakujem.

Ne boj se, ludo, neću dugo,

a ako i stanem na minu,

bilo nam je fino!

U suton, ne marimo dokad,

uplivavamo, uplivavamo,

uplivavamo, uplivavamo,

mnogo smo, ljube, usporili,

stigli nismo srcu objasniti,

nujno mi se u lopočima gubiš,

sapliću ruke, draškaju bedra,

mame da se s njima otpočine.

PROSINAC

„Javil mi glas, kvartovski pas,

zaplovil bum tebi betežnom Kupom,

zel bum klopu, beštek, vinčeko, inje -

sfrkal me bude papagaj bedasti Koko,

gusar bu škrbav hračnul mi u oko,

odlaznih perona rad, štambilj za Had,

fale mi ruke tvoje, čelenka, smeh:

elektrodef je glazbalo, moja kovanica.“

…

„Kaje, kaj nisam kriv?, si ti živ? -

kakva je na koncu rutina, delaš kaj?“

…

 „Molim te, stari, nemoj prostačiti,

 mene da zameniš dal si se uvojačiti.“

…

 „Luđak sam bil?, popovat bi opet htel?,

 zato si, dabre, čučnul, pod jelku se del?“

…

„Gnjaviš, tata, svaki ima rok, čekaj me, bok!“