Čemu poezija? Evo čemu!, Elis Bektaš

Kada za nekog pesnika kažu da je sazreo i da mu je poetika zaokružena i celovita, to je najizravnije upozorenje da se takav pesnik u širokom luku zaobilazi. Kao što treba zaobilaziti i one pesnike koji pišu e da bi se ogrebali za kakvu budžetsku sinekuru ili za snošaj sa kakvom naivnom zaljubljenicom u srok.

I zreli pesnici i pesnici grebatori svojim pesmama potvrđuju svet, usaglašavaju se s njim, dopunjuju ga. I ljute se, o, strašno se ljute kada im se saopšti da su im stihovi mrtvorođenčad, da njihov versalni trud ne vredi ni koliko upotrebljena čačkalica ili upotrebljen toaletni papir.

Ipak, ne treba u tome nalaziti problem - najveći deo onoga što se za poeziju izdaje svakako je oduvek bio najobičnije smeće. Uostalom, sasvim letimičan pogled će nam potvrditi da svetu sasvim dobro ide i bez dobre poezije.

Ali, evo još jednog ipak - ipak, pojavi se tu i tamo pravi pesnik, živ, krvav, pulsirajući, nedorečen... Ne pada mi napamet da ovde esejiziram o poeziji Darka Cvijetića. Evo vam, pa čitajte. Ako smete...

Preplišani medo

Na svoj šesti rođendan

Maša više nije mogla trpjeti bol

Lijeve ruke zbog kojeg je jedina

Gologlava na odjelu.

Zovnula je Ivana od sedam godina

Da joj otkine ruku ili je nekako zadavi.

Ivan nije imao bubreg

I govorio je Maši da joj ruka treba.

Kada su svi došli s Mašinog ukopa

Ivan je noću svim lutkama iščupao po

Ruku i zakopao Maši u zemlju.

Na svoj deveti rođendan

Kada je umro Ivan sav ćelav i bez

Drugoga bubrega.

Maša je noću došla.

Imala je obje ruke pletenice i dlanove

Sa dva dječija bubrega.

Ali se nije imala čemu smijati

Niti čim.

Slovomuk

Zaraslom stazom

Vraća se ubijena vojska.

Otkad sam izgubila bebu

U meni se smežurava lokvanj.

Kao što je muzika

Jedini način da tišina poludi.

Tako se vraća.

Bila zadnja osamljenost.

Beuys okružen zečevima

Dok mu krv curi na nos.

U šumu.

Zaraslom se vratila
Ubijena vojska.
A nikoga od nas nema.
Na Trg stadoše.
Tada
Užasno se odvalilo pero
S neba našeg djeteta.

Irwin:Bosnia

Sinove prve zguljene jagodice
Na prstima.Još orošene
Od očeva rafala.
Sada tek sve postaje dovoljno 
Udaljeno.Možeš reći
Pokloni me mojem lovu za nož.
Riječ dijete
Sasvim se oporavila.

Došetao žedan jelen
Iz slovenske poezije
Osamdesetih.
Krznom lisice,ženskim vratovima,
Ponovo prođe nelagoda.
Psi se drže za lance-
Obeshrabruju kućice.
Ništa se više ne može
Obećati.
Bolnice smrde groblja mirišu.

Samo se križevi njišu
Okačeni na auto retrovizore.
I imaju
Brazgotinu na licu.

Psi kod Tarkovskog

Pile moje u šarenom jajetu
Od mesa
Kucni uskrs kucni uskrs
Ljuskicama lijesa

Pile moje pile
Moje iscuri žumanjce s mesa
Da ti krilom da ti perjem
Nasolim nebesa.

Lozinke, webovi, haikui

Tetrijeb tenk Tetovo
Kozara kamen Karlovac
Mostar more Moskva

Kos kostur Kosovo
Ban bostan Bosnia
Blues kosa Wietkong

Mraz nož Filoktet
Vijek vrijeme Vojska
Tikrit tišina Tarkovski

Mandeljštam krčag Majstor
Posao češljanje leševi
Košare crvenjenje jagode

Crvenjenje crvi šavovi...

Frend iz osnovne. Druge nacije

Lješkare škare divljač
U goblenu.

Obrušaj vode na jedan
Dan
Jedini na svijetu.
Svršio nam rat ko ljetina.
I ovozima.

Rečenice kao štenci
U pšenici.
Propadaju nogama.
I lovci.Mirni i sabrani.

Zlato se okarati
U takvu dob.
Hodamo plavi od međusobna
Hlada.I čučimo.

Tako Bog.
Nakon samoubojstva djeteta.

Snajperisti kod Godota

Ne čistim više ćićo
Ni perje s uniforme
Niti bolove u stomaku.

Poludjela baka
Preparira unukine Barbyke
Staklenom vunom.

Zemlja
Nastećkana minama.

Samo drhtanje.
Svevremeno.
Kao mošnice volova
Naježene od ulaska u jezero.

Zima pršće krznom
Životinje.
Zinem li
Okrečit ću dječiju sobu.

Trnoružica, Srebrenica, opisi Apisa

Svicima se na vjetru
Prosipa petrolej.
Od podnevnu sjenku breze

Izbriše se prvi leptir.
Požar kao rašiven frak
Pocrnjuje.

Majku ne možeš sanjati
Toliko
Ograđenim očima.

Monasi unukuju
Svoje ostatke.
U pticama gnijezda granaju.

Stidne kosti imenica
Nemaju
Rukohvate za sjekire.

Miš mora biti slijep
Da bi letio.
A
Krstiteljev vrat
Jest slabija strana
Jaganjca.

Iz zbirke Masovne razglednice iz Bosne

Darko Cvijetić

Glumac i režiser u Pozorištu Prijedor.

Izvornik: Blog B92