$type=ticker$cols=2$count=30

Harms, Daniil I. Juvačov

SHARE:





 HARMS


1.
Vjazemski je imao stan koji je gledao na Tverski bulevar. Puskin je mnogo voleo da mu dolazi u goste. Dodje i odmah - hop, pa na prozor, nagne se i gleda. Cajem su ga takodje tamo, na prozoru, sluzili. Ponekad bi na njemu i zanocio. Cak su mu i specijalni dusek kupili, samo sto on nije mario za njega. "Cemu - kaze - takav luksuz?!" I gurne duseek s prozora. A posle se celu noc vrpolji, ne da nikome da spava.

2.
Jednom se Gogolj preobuce u Puskina, dodje kod njega i pozvoni na vrata. Otvori mu Puskin i povika: " Vidi, Arina Rodionovna, dosao sam!"

3.
Ljermontov je voleo pse. Voleo je on jos i Nataliju Nikolajevnu Puskinu. Ali vise od svega je voleo samog Puskina. Citao je njegove stihove i uvek je plakao. Otplace, a onda izvadi sablju i pocne da sece jastuke!
Tu ne pomaze ni najdrazi pas, ne daj boze da mu se nadje pri ruci - jednom je tako skoro cetrdeset komada isekao!
A Puskin nije plakao ni zbog kakvih stihova. Niposto.

4.
Ljermontov je hteo da odvede Puskinovu zenu. Na Kavkaz. Stalno je merkao iza stuba, merkao... Odjednom se postideo svoje zelje.
"Puskin je" - pomisli on - "ogledalo ruske revolucije, a ja sam svinja."
Otisao je, kleknuo pred Puskina i rekao:
"Puskine" - veli - "gde ti je bodez? Evo mojih grudi!"
Puskin se slatko nasmeja.

5.
Jednom je Puskin isao na dvoboj s Gogoljem. Puskin kaze:
- Pucaj prvo ti.
- Kako ti? Ne, ja!
- Ah, ja? Ne, ti!
Tako nisu ni pucali.

6.
Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Jednom je isao Tverskim bulevarom i ugledao ispred sebe Puskina. Puskin je, kao sto je poznato, bio nizak rastom. "Naravno, to vise nije dete, to je pre mladic" - pomisli Lav Tolstoj. "Pa sta, daj da ga stignem i pomilujem po glavici." I potrca da stigne Puskina. A Puskin, ne znajuci za Tolstojeveve namere, pojuri koliko ga noge nose. Dok je promicao pored zandara, ovaj cuvar reda se bese uznemirio zbog nepristojne brzine na javnom mestu i trkom se uputio za njim, s ciljem zaustavljanja. Zapadna stampa je zatim pisala kako vlast u Rusiji progoni pisce.

7.
Jednom je Ljermontov kupio jabuke, dosao na Tverski bulevar i poceo da ih nudi prisutnim damama. Sve su uzimale i govorile "Mersi". A kada je prisla Natalija Nikolajevna sa sestrom Aleksandrinom, on je od uzbudjenja tako zadrhtao da je jabuka pala kraj njenih nogu (Nat. Nik., a ne Aleks.). Jedan od pasa je zgrabio jabuku i dao se u beg. Aleksandrina je, naravno, potrcala za njim.
Bili su sami - prvi put u zivotu (Ljermon., naravno, i Nat. Nik., a ne Aleks. i psetance). Uzgred, ona (Aleks.) nije ga stigla.

8.
Resi jednom Puskin da uplasi Turgenjeva i sakri se ispod klupe na Tverskom bulevaru. I Gogolj takodje resi da istog dana isprepada Turgenjeva, preobuce se u Puskina i sakri ispod klupe. Kad -evo Turgenjeva. E, tu obojica iskocise!

9.
Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Jednom se igrao s njima ceo dan i ogladneo. Dodje kod zene. "Sonjecka" - kaze - "andjelcicu, napravi mi poparu." Ona se usprotivi: "Ljovuska, pa zar ne vidis - prepisujem 'Rat i mir'". "Aha!" - povika on - "to sam i mislio, tebi je vaznije da mi kade u knjizevnosti nego moje sopstveno 'Ja'!" I stap zadrhta u njegovoj drhtavoj ruci.

10.
Turgenjev ne samo sto je po prirodi bio plasljiv nego je uz to imao i traume od Puskina i Gogolja! Probudi se tako usred noci i vristi: "Mama!" Posebno pod stare dane.

11.
Isao Puskin Tverskim bulevarom i sreo lepu damu. On joj namignu, kad ona - prsnu u smeh! "Ne izmotavajte se&quuot; - rece "Nikolaje Vasiljevicu! Bolje dajte one tri rublje sto ste ih onomad izgubili, dok smo igrali burime."
Puskin odmah shvati o cemu se radi. "Ne dam" - kaza on - "gusko!" Isplazi joj jezik i pobeze.
Al se Gogolj posle lepo proveo!

12.
Lav Tolstoj je mnogo voleo decu, a odrasle nije mogao da podnese, posebno Hercena. Kako ga spazi, tako poleti sa stapom i sve u oko cilja, u oko. A ovaj se pravi da nista ne primecuje, uzvikuje: "O, Tolstoju! O!"

13.
Napisao tako jednom Gogolj roman. O nekom dobrom coveku koji je dospeo u logor na Kolimu. Upravnik logora se zove Nikolaj Pavlovic (aluzija na cara). I eto, on uz pomoc kriminalaca zlostavlja ovog dobrog coveka i odvodi ga u smrt. Gogolj je nazvao roman "Junak naseg doba". Potpisao se: "Puskin". I odneo Turgenjevu da stampa u casopisu.
Turgenjev bese plasljiv covek. Procita on roman i obli ga hladan znoj. Odluci da sve to sto pre rediguje. I redigovao je.
Mesto radnje je preneo na Kavkaz. Zatvorenika je zamenio oficirom. Umesto kriminalaca, kod njega su se pojavile lepe devojke i ne vredjaju one junaka, vec on njih. Nikolaju Pavlovicu je promenio ime u Maksim Maksimic. Precrtao je "Puskin" i napisao "Ljermontov". Brzo je poslao rukopis u redakciju, obrisao hladan znoj i legao da spava.
Odjednom ga je, usred slatkog sna, prostrelila strasna misao. Naslov! Naslov nije izmenio! I odmah, maltene neobucen, otputova on u Baden-Baden.

14.
Jednom je Puskin napisao pismo Rabindrantu Tagori. "Dragi, daleki prijatelju" - pisao je - "ja Vas ne znam i Vi mene ne znate. Veoma bih voleo da se upoznamo. Sve najbolje. Sasa."
Kad je stiglo pismo, Tagore je meditirao. Tako se bese udubio i - ni makac, pa da ga ubijes. Zena ga je drmala, drmala, pismo mu poturala - ne vidi. Ono, istina, on nije znao da cita na ruskom.
Tako se nisu ni upoznali.

15.
Jednom se Gogolj preobukao u Puskina i dosao u goste kod Lava Tolstoja. Niko se nije iznenadio posto je u to vreme F. M. Dostojevski, bog da mu dusu prosti...

16.
Jednom je F. M. Dostojevski, bog dusu da mu prosti, napunio 150 godina. Veoma se obradovao i resio da proslavi rodjendan. Dosli su mu svi pisci, ali zbog necega behu obrijani do glave. Samo je Gogolj imao nacrtane brkove.
No, dobro, popili su, mezetnuli, cestitali novorodjenom, pokoj mu dusi. Seli su da igraju vint. Delio je Lav Tolstoj - svako je imao po pet asova. Vidi vraga! Pa ne moze to tako! "De, podeli, brate Puskine, bolje ti." "Ja?" - upita on. "Molim lepo, podelicu!" I podelio je. Svima po sest asova i po dve dame pik. Eto ti sad! De, podeli ti, brate Gogolju! Gogolj podeli... Pa znate vec... Nije bas lepo reci... Tako se nekako dogodilo... Ne, bogami, bolje ne!

17.
Jednom je F.M. Dostojevski, bog dusu prosti, sedeo kraj prozora i pusio. Popusio je cigaretu i bacio pikavac kroz prozor. Ispod njegovog prozora se nalazila prodavnica kerozina i pikavac je upao bas u kantu s kerozinom. Plamen, naravno, do neba. Za jednu noc pola Peterburga je izgorelo. I zatvorili su ga, naravno. Odlezao je, izasao. Prvog dana ide on po Peterburgu, a u susret - Petrasevski. Nista nije kazao, samo mu je stegnuo ruku i znacajno ga pogledao u oci.

18.
Sanjao jednom Hercen san. Kao emigrirao on u London i tamo vrlo lepo zivi. Kao kupio psa buldoga. Tako krvolocnog psa - cudo jedno: koga vidi, na tog skace. A ako jednom scepa, onda grcevito zarije zube i - gotovo, mozes da ides da zakazes opelo. Odjednom, kao da nije on vise u Londonu nego u Moskvi; ide Tverskim bulevarom, svoje cudoviste drzi na povocu, a u susret - Lav Tolstoj... I k'o za pakost, bas na najzanimljivijem mestu dodjose dekabristi i probudise ga!

19.
Jednom se F. M. Dostojevskom zapusio nos. Poceo on da izduvava, kad - puce bubna opna. Zacepi je pampurom, al' se on pokaza veliki, te prsnu lobanja. Veza je kanapom - gleda, usta ne moze da otvori. Tu se on probudi u nedoumici, Bog da mu dusu prosti.

20.
Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Probudi se ujutro, uhvati nekog od njih i miluje ga po glavici, miluje, sve dok ih ne pozovu na dorucak.

21.
Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Za ruckom im je stalno pricao bajke i pouke.
Dogadjalo se da svi vec pojedu konsome s pastetom, profitrole, ostrige, blanmanze, vocni sladoled, a da on jos drzi ispred brade prvu kasiku supe, prica. Iznese naravoucenije i tup kasikom o sto!

22.
Jednom se Gogolj preobuce u Puskina, nakaci odozgo masku i krenu na maskenbal. Tamo doleprsa do njega carobna dama, obucena kao bajadera, i tutnu mu ceduljicu.
Gogolj cita i razmislja: "Ako je ovo za mene kao Gogolja, pitam se - stada radim? Ako je ovo za mene kao Puskina, kao cestit covek, ne mogu to da iskoristim. A sta ako je sve ovo samo sala milog stvorenja, razmazenog opstim obozavanjem? Ma, nek' ide dodjavola!"
I baci cedulju u djubre.

23.
Jednom je Lav Tolstoj pitao F. M. Dostojevskog, bog da mu dusu prosti.
- Jel' tako da je Puskin los pesnik?
"Nije tako", htede da odgovori F. M., al' setivsi se da ne moze da otvori usta otkad je vezao svoju naprslu lobanju, on ocuta. "Cutanje je znak odobravanja" - rece Lav Tolstoj i ode.
E tad se Fjodor Mihajlovic, bog da mu dusu prosti, seti da je sve to samo sanjao. Al' vec je bilo kasno.

24.
Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Ponekad doveze u kabrioletu pet-sest komada i sve goste daruje. I ko za pakost - Hercen nikako nije imao srece: ili mu dopadne vasljiv, ili onaj sto ujeda. A samo probaj da se namrstis - Tolstoj odmah zgrabi stap i tres po tikvi!

25.
Jednom se Gogolj preobukao u Puskina i dosao u goste kod Vjazemskog. Pogleda on slucajno kroz prozor i vidi - Lav Tolstoj lema Hercena stapom a oko njih stoje klinci, smeju se. Bi mu zao Hercena i zaplaka.
Tad Vjazemski shvati da pred njim nije Puskin.

26.
Gogolj je citao Puskinovu dramu "Boris Godunov" i govorio: "Gle Puskina! Bas je kuckin sin!"

27.
Gogolj je tek pred kraj zivota poceo da razmislja o dusi, jer u mladosti on uopste nije imao savest. Jednom je verenicu izgubio na kartama. I nije je dao.

28.
Posao Dostojevski Gogolju u goste. Pozvonio. Otvorili mu. "Sta vam je" - rekose - "Fjodore Mihajlovicu, ima vec skoro petnaest godina kako je Nikolaj Vasiljevic mrtav."
"Pa sta" - pomisli Dostojevski, bog da mu dusu prosti - "pa i ja cu jednom takodje umreti."

29.
Lav Tolstoj je ziveo na trgu Puskina, a Hercen - kod Nikitske kapije. Obojica su zbog knjizevnih poslova morali da dolaze na Tverski bulevar. I ako vec dodje do toga da se sretnu - kuku lele: pojuri i makar jednom, al' ne moze da ga ne klepi po tintari. A desavalo se i to da ga petorica odvlace, dok Hercena osvescuju vodom iz fontane.
Eto zasto je Puskin bas kod Vjazemskog isao u goste, sedeo na prozoru. Zato su ovu kucu kasnije i prozvali - kuca Hercena.

30.
Puskin je bio, tesko da bi se moglo reci lenj, ali sklon mastanju i razmisljanju. Turgenjev je, pak, bio strasno angazovan, stalno opsednut potrebom da radi. Puskin je to cesto zloupotrebljavao. Tako ponekad, lezi on na kaucu, ulazi Turgenjev. Puskin ce njemu: "Ivane Sergeicu, budi drug - trkni po pivo!" I na licu mesta nastavlja mirno da spava. Zna, nije se jos desilo da se Turgenjev vrati. Ili skokne nekuda da potpise peticiju, ili svrati do nihilista na zasedanje, ili na komemoraciju. Ili se uplasi necega i otputuje u Baden-Baden. A Puskin se nije plasio da ce ostati bez piva. Hvala bogu, bilo je kmetova. Imao je ko da ga poslusa.

31.
Jednom se Gogolj preobukao u Puskina, prebacio preko lavlju kozu i krenuo na maskenbal.F.M. Dostojevski ga, bog da mu dusu prosti, vide i povika: "Da se kladimo, to je Lav Tolstoj! Da se kladimo, to je Lav Tolstoj!"

32.
Ljermontov je bio zaljubljen u Nataliju Nikolajevnu Puskinu, ali nikada nije s njom razgovarao. Jednom je izveo svoje pse da ih proseta Tverskim bulevarom. A oni, prirodno, zavijaju, ujedaju ga, svog ga isprljali. Kad odjednom - ona sa sestrom Aleksandrinom. "Pogledaj" - kaze - "ma chčre, neki ljudi bas vole da sebi iskomplikuju zivot! Zar nije bolje imati sto vise dece?"
E tu se ona smuci Ljermontovu! "Kakva curka" - pomisli - "ne bih je uzeo, pa da mi je poklone!" Od tada vise nije mastao da je odvede na Kavkaz.

33.
Uspesno izbegavsi jedan susret s Lavom Tolstojem, ide Hercen Tverskim bulevarom i razmislja: "Ipak je zivot ponekad lep!" Kad kraj nogu - ogromna crna macorcina - u tren oka ga obori! Jedva ustade, otrese sa sebe prasinu - nalece copor crnih pasa sto goni ovog macora, iponovo ga srusi na zemlju. Opet se podize buduci izdavac "Zvona" i vidi: izvodeci akrobacije na vrancu, ide mu u susret sam gospodar pasa, porucnik Ljermontov. "Gotovo je!" - pomisli autor "Proslosti i razmisljanja". "Sad ce se oni zaleteti i..." Nista slicno se ne desi. Obuzdan vestom rukom, konj prolazi paradnim korakom i tek sto minu Hercena, zamahuje repom i - pljas po njusci! Naocare, prirodno, lete u zbunje. "Nije to nista" - misli bivsi autor "Svrake-kradljivice", pronalazi naocare, stavlja ih na svoj nos - i sta vidi usred zbuna? Zlobno lice Lava Tolstoja koji se osmehuje! Ali Tolstoj nije bio cudoviste.
"Pridji," - kaze - "prodji, baksuze" i pomilova ga po glavi.

34.
Lav Tolstoj je mnogo voleo da svira balalajku (i, naravno, decu). Ali nije umeo. Tako, ponekad, pise on roman "Rat i mir", a sve misli: ter-den-den-ter-den-den-ten!... Ili bram-pram-dram-dararam-pam-pam!

35.
Jednom je Cernisevski video kroz prozor svoje mansarde kako Ljermontov skace na konja i uzvikuje: "U pasaz!" "Pa sta" - pomisli Cernisevski - "eto, dace bog, bice Revolucija, pa cu onda i ja tako da uzviknem."
I poceo da uvezbava pred ogledalom, ponavljajuci na razne nacine: U PASAZ!... U paSAZ! u PaSSSaZZZZ... u pa...SSaAAAaAAA!!!ZZzZ!"

36.
Car je oduvek postovao stihotvorca Aleksandra Puskina, ali nije propustao priliku da ga blago prekori. "Vi Aleksandre Sergejevicu" - lukavo mu je govorio - "po uzoru na Francuze samo o nozicama pisete? Vreme je da se u Vasem uzrastu porazmisli i o Rusiji."

37.
Za caricin imendan Nikolaj I je napisao pesmu. Pocinje ovako: "Ja pamtim cudesni trenutak..." I tako dalje, i tome slicno. Onda dodje kod njega Puskin i procita pesmu.
A uvece, u salonu Zinaide Volkonske, postize njome veliki uspeh, proglasavajuci je, kao sto je to oduvek i cinio, za svoju. Eto sta znaci kad covek ima profesionalno pamcenje.
Kad ujutro, dok Aleksandra Fjodorovna pije kafu, car-suprug joj podmece pod tacnicu svoju ceduljicu.
Ona je procita i rece: "Ah, Koko, tako je drazesno, gde si samo nasao, pa to je najnoviji Puskin!"

38.
Isao Puskin Tverskim bulevarom i ugledao Cernisevskog. Prikrade mu se otpozadi i krenu za njim. Svaki pisac koji prodje klanja se Puskinu, a Cernisevski misli - njemu. Raduje se.
Prodje Dostojevski - pokloni se. Pomjalovski i Grigorovic nacinise naklon, prodje Gogolj - slatko se nasmeja i mahnu rukom u znak pozdrava, a ovome bi drago. Turgenjev napravi reverans. Zatim Puskin ode kod Vjazemskog na caj. Kad evo ide Tolstoj - bese jos mlad bez brade, s epoletama. Ni da ga pogleda. Posle je Cernisevski zapisao u dnevnik: "Svi su pisci dobri, samo je Tolstoj pokvarenjak. Jerbo je grof."

39.
Lav Tolstoj je mnogo voleo decu i pisao je o njima pesme. Te pesme je prepisivao u posebnu svescicu. Jednom posle caja pruza on svescicu zeni: "Pogledajte, Sofi, zar nije bolje od Puskina?",a pozadi drzi stap. Ona procita i odgovori: "Ne, Ljovuska, mnogo je gore. A cije je to?" E tu on izvuce stap pa - tras po tintari! Otad se u svemu uzda u njen knjizevni ukus.

40.
Jednom F.M. Dostojevski, bog da mu dusu prosti, uhvati macora na ulici. Ziv macor mu bese potreban zbog romana. Jadna zivotinja pista, cvile, ropta, prevrta ocima, a onda se napravi kao da je crkla. Tad je on pusti. Prevarant ujede, na svoj nacin jadnog, pisca za nogu i sakri se. Tako osta neostvaren najbolji roman Fjodora Mihajlovica, bog da mu dusu prosti. "Jadne zivotinje". O macorima.

41.
F.M. Dostojevski je, bog da mu dusu prosti, takodje mnogo voleo pse, ali je bio bolesno samoljubiv i to je krio (u vezi sa psima), kako niko ne bi mogao da kaze da imitira Ljermontova.
O njemu se ionako svasta pricalo.

42.
Isao jednom Gogolj Tverskim bulevarom (u svom oblicju) i sreo Puskina. "Zdravo, Puskine," - rece - "sta si zapeo pa samo stihove pises? Hajde da zajedno napisemo prozu."
"Samo prozom..........dobro" usprotivi se Puskin.

43.
Lav Tolstoj i F.M. Dostojevski, bog da mu dusu prosti, resise da se takmice ko ce bolje napisati roman. Pozvase Turgenjeva da presudi. Tolstoj otrca kuci, zatvori se u kabinet i brze-bolje poce da pise roman - o deci, naravno (on ih je veoma voleo). A Dostojevski sedi u svojoj sobi i razmislja: "Turgenjev je plasljiv covek. Sad on sedi kod kuce i razmislja: 'Dostojevski je nervozan covek. Ako kazem da je njegov roman losiji, on moze i da me zakolje.' Sto bih se onda trudio?" (to Dostojevski razmislja). "Namerno cu napisati sto gore, novac ce svejedno biti moj!" (kladili su se u sto rubalja).
A za to vreme Turgenjev sedi kod kuce i razmislja: "Dostojevski je nervozan covek. Ako kazem da je nhjegov roman losiji moze i da me zakolje. S druge strane, Tolstoj je grof. Bolje da se ja ne petljam u to. Ma nek se nose!"
I iste te noci neprimetno otputova u Baden-Baden.

44.
Turgenjev je hteo da bude hrabar kao Ljermontov i podje da kupi sablju. Puskin je prolazio pored radnje i ugledao ga kroz izlog. Uze i namerno povika: "Vidi-de, Gogolju, (a uopste nije bilo nikakvog Gogolja), ma vidi, Turgenjev kupuje sablju! Hajde da nas dvojica kupimo pusku!"
Turgenjev se uplasi i iste noci otputova u Baden-Baden.

45.
Poklonili jednom Gogolju kandelabar. A on odmah prikaci na njega bakenbarde i poce da zadirkuje: "Eh, ti" - kaze - "liro nedovrsena!"

46.
Jednom se Gogolj preobuce u Puskina i dodje kod Majkova u goste. Majkov ga posadi u fotelju i poce da sluzi gorkim cajem. "zamislite" - veli - "Aleksandre Sergejevicu, ni kockice secera nemam u kuci. Onomad je dolazio Gogolj i pojeo sav secer."
Gogolj mu nista ne rece.

47.
Jednom se Gogolj preobuce u Puskina i dodje u goste kod Derzavina, Gavrila Romanica.
Starac, uveren da je zaista pred njim Puskin, odlazeci u grob, dade mu blagoslov.

48.
Jednom za vreme rucka Sofija Andrejevna iznese na sto pladanj s raskosnim, vrucim, mirisnim kroketima od pirinca. Kad se Lav Tolstoj razgoropadi! "Ja se" - zaurla on - "bavim samousavrsavanjem! Ja vise ne jedem krokete od pirinca!"
Morali su ovu hranu bogova da potrose kao kormivo za ljude.

49.
Jednom se Puskin preobukao u Gogolja...
Fuj, ...................... mater!

50.
Puskin je cesto dolazio kod Vjazemskog u goste, dugo sedeo na prozoru, sve video i sve znao. Znao je da Ljermontov voli njegovu zenu. Zato je smatrao da nije bas umesno da njemu preda liru. Mislio on da je posalje Tjutcevu u inostranstvo - nisu dali, rekose: ne moze, ima umetnicku vrednost. A Nekrasov mu se nije dopadao kao covek.
Uzdahnuo je i ostavio liru za sebe.

51.
Lav Tolstoj je mnogo voleo decu, i sve mu je bilo malo. Dovede punu sobu dece, nema gde nogom da stanes, a on samo podvriskuje: "Jos! Jos!"

52.
Tolstoj je voleo, smeteno povlaceci prljavu kosulju i vrskajuci, dug da o govori pred seljacima o humanizmu i gradjanskom drustvu. Seljaci su ga zbog toga mnogo voleli, uzimali novac na zajam i zvali ga Ljova.

53.
Tolstoj je odlucio da se potpuno pojednostavi i pobegao je od porodice u Optinu Pustinju. Usavsi u manastir, on ugleda cistaca, pridje mu i rece: "Eto, prijatelju, ti samo cistis, a ja sam Lav Tolstoj." "Drago mi je" - odgovori cistac i salutira.

54.
Puskin sedi u svojoj sobi i razmislja: "Ja sam genije - u redu. Gogolj je takodje genije. Ali i Tolstoj je genije, i Dostojevski je, bog da mu dusu prosti, genije! Kad ce se sve to zavrsiti?"
Tad se sve i zavrsilo.

55.
F.M. Dostojevski je, bog da mu dusu prosti, zarko voleo zivot. Ali on ga nije mazio i zbog toga je ovaj cesto patio. Oni, pak, kojima se zivot smesio (na primer, Lav Tolstoj), nisu to cenili, stalno se zanimajuci za druge stvari. Na primer, Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. A ona su ga se plasila. Skrivala su se od njega pod klupu i saputala: "Pazite se, cuvajte se ovog cike! I te kako jos moze da vas opauci svojim stapom!" Deca su volela Puskina. Govorila su: "Zabavan je! Tako je smesan!" i jurila su za njim kao bosonogo jato. Ali Puskina nije bilo briga za decu. On je voleo jednu kucu na Tverskom bulevaru, jedan prozor u toj kuci... Mogao je satio da sedi na sirokom prozorskom pragu, pije caj, gleda bulevar... Jednom, krecuci prema ovom prozoru, on podize oci i ugleda na svom prozoru - sebe! S bakenbardima, s prstenom na palcu! On je, svakako, odmah shvatio ko je to. A vi?

COMMENTS

Naziv

"Oslobođenje",1,2016. fotografije/kolovoz,1,4:5-11,1,Adam Zagajewski,1,Agencije,1,Agniezska Žuchowska - Arendt,1,Ai Weiwei,1,Al Jazeera,1,Alan Pejković,1,Albert Camus,1,Aleksa Golijanin,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Roknić,1,Aleksandar Tišma,1,Alem Ćurin,1,Alen Brabec,1,Aleš Debeljak,2,Alexander Kluge,1,Almin Kaplan,4,Amer Bahtijar,1,Amer Tikveša,1,Amila Kahrović Posavljak,1,Amir Or,1,Amos Oz,1,Ana Ahmatova,2,Ana Radonja,1,Andres Neuman,1,Andrijana Kos Lajtman,7,Anton Pavlovič Čehov,1,Antun Branko Šimić,1,Anya Migdal,1,Bela Hamvaš,2,Bela Tarr,1,Bertolt Brecht,4,Biblijski citat,1,Biljana Srbljanović,4,Bilješka,5,Biserka Rajčić,3,Blago Vukadin,1,Boba Đuderija,1,Bogdan Bogdanović,2,Bojan Munjin,1,Bojan Savić Ostojić,1,Bookstan II 2017,1,Borges,4,Boris Buden,4,Boris Dežulović,2,Boris Dubin,1,Boris Perić,1,Borislav Pekić,1,Borislav Veselinović,1,Borka Pavićević,1,Boro Drašković,1,Božo Koprivica,3,Branimir Živojinović,1,Branimira Lazanin,1,Branislav Jakovljević,2,Branislav Petrović,1,Branko Ćopić,1,Branko Kukić,1,Branko Rakočević,1,Bruno Schulz,1,BUKA,1,Burkhard Bilger,1,Caravaggio,1,Charles Simic,6,Chris Hedges,1,citati,1,Claude Lévi-Strauss,1,Cornelia Vismann,1,crtež,1,Damjan Rajačić,1,Dan Pagis,1,Danica i Haim Moreno,1,Daniil Ivanovič Juvačov Harms,1,Danijel Dragojević,1,Danilo Kiš,10,Dara Sekulić,1,Dario Džamonja,1,Darko Alfirević,1,Darko Cvijetić,254,Darko Cvijetić. Agnieszka Zuchovska Arent,1,Darko Desnica,4,Darko Pejanović,1,Daša Drndić,1,David Albahari,5,Davor Beganović,1,Davor Ivankovac,1,Davor Konjikušić,1,Dejan Kožul,1,Dejan Mihailović,1,Deklaracija o zajedničkom jeziku,1,Dietrich Bonhoeffer,1,Dijala Hasanbegović,1,Dnevnik,8,Dobrivoje Ilić,1,Dobroslav Silobrčić,1,Dominique-Antoine Grisoni,1,Dragan Bajić,1,Dragan Bursać,1,Dragan Markovina,1,Dragan Radovančević,3,Drago Pilsel,1,drama,2,Dubravka Stojanović,1,Dubravka Ugrešić,4,Duško Radović,1,Dževad Karahasan,2,Đorđe Bilbija,2,Đorđe Krajišnik,4,Đorđe Tomić,1,Edmond Jabes,1,Eduard Šire,1,Edvard Kocbek,1,Elis Bektaš,4,Elvedin Nezirović,1,Elvir Padalović,1,Emil Cioran,8,Emmanuel Levinas,1,Epitaf,1,Ernst Jünger,2,esej,148,Fahredin Shehu,1,festival,2,Filip David,2,fotografije,1,fra Drago Bojić,1,Francis Roberts,1,Frank Wedekind,1,Franz Kafka,4,Friedrich Nietzche,1,Furio Colombo,1,Genadij Nikolajevič Ajgi,1,Georg Trakl,1,George Orwel,1,Georgi Gospodinov,1,Géza Röhrig,1,Gianni Vattimo,1,Gilles Deleuze,1,Giorgio Agamben,7,Giorgio Manganelli,1,Goran Milaković,2,Goran Stefanovski,1,gostovanje pozorišta,4,govor,2,Gustaw Herling-Grudzinski,1,Hajdu Tamas,1,Hanna Leitgeb,1,Hannah Arendt,2,Hans Magnus Enzensberger,1,Hassan Blasim,1,Heiner Goebbels,1,Helen Levitt,1,Herbert Marcuse,1,Igor Buljan,1,Igor Mandić,1,Igor Motl,3,Igor Štiks,1,Igre u Jajcu 2017.,1,Ihab Hassan,1,Ilma Rakusa,2,IN MEMORIAM,7,Intervju,54,Ivan Čolović,2,Ivan Lovrenović,4,Ivan Milenković,1,Ivana Vuletić,1,Ivica Pavlović,1,Ivo Kara-Pešić,1,Jack Kerouac,1,Jacques Derrida,2,Jagoda Nikačević,1,Jakob Augstein,1,Jaroslav Pecnik,1,Jasmin Agić,1,Jasna Tkalec,1,Jelena Kovačić,1,Jelena Topić,1,Jona,1,Jorge Luis Borges,2,Josif Brodski,1,Josip Osti,1,Josip Vaništa. Patricia Kiš,1,Jovan Ćirilov,1,Jovica Aćin,3,Jugoslava Ilanković,1,Julija Kristeva,1,Julio Cortazar,1,Katja Kuštrin,2,Kim Cuculić,1,Knjige,1,književna večer,1,Kokan Mladenović,1,Komentar,1,kratka priča,3,kratke priče,6,kratki intervju,1,kritika,4,Krzysztof Warlikowski,1,Ksenija Banović Ksenija Marković,1,Ladislav Tomičić,1,Laibach,1,Lajoš Kesegi,1,Larisa Softić Gasal,1,Laurence Winram,1,Leonid Šejka,2,Ludwig Wittgenstein,1,Ljubiša Rajić,1,Ljubiša Vujošević,1,Maja Abadžija,1,Maja Isović,2,MALI EKSHUMATORSKI ESEJI,1,mali esej,16,Marcel Duchamp,1,Marija Mitrović,1,marijan cipra,1,Marin Gligo,1,Marina Dumovo,1,Mario Franz,1,Mario Kopić,46,Marjan Grakalić,1,Marko Misirača,1,Marko Stojkić,1,Marko Tomaš,1,Marko Veličković,1,Marko Vešović,2,Martin Heidegger,3,Massimo Cacciarri,1,Max Frisch,1,međunarodna poruka,1,Mensur Ćatić,2,Mia Njavro,1,Mihail Šiškin,1,Mijat Lakićević,1,Mikloš Radnoti,1,Milan Kundera,1,Milan Milišić,1,Milan Vukomanović,1,Milan Zagorac,1,Mile Stojić,2,Milica Rašić,1,Milo Rau,1,Miloš Bajović Ilić,1,Miloš Crnjanski,2,Miloš Vasić,1,Milovan Đilas,1,Miljenko Jergović,6,Mini esej,32,Miodrag Živanović,1,Mirjana Božin,1,Mirjana Stančić,1,Mirko Đorđević,2,Mirko Kovač,3,Miroslav Krleža,3,Miroslav Marković,1,Mirza Puljić,1,Mišo Mirković,6,Mišo Mirković foto,10,Mladen Bićanić,1,Mladen Blažević,2,Mladen Stilinović,1,Momčilo Đorgović,1,Naser Šećerović,1,Natalija Miletić,1,Nataša Gvozdenović,1,Neda Radulović- Viswanatha,1,nekrolog,1,Nemanja Čađo,1,Nenad Milošević,1,Nenad Obradović,5,Nenad Tanović,1,Nenad Vasiljević,1,Nenad Veličković,2,Nenad Živković,1,Nepoznati spavač,1,Nermina Omerbegović,1,Nikola Kuridža,1,Nikola Kuzanski,1,Nikola Vukolić,1,Nikola Živanović,1,Nikolaj Berđajev,1,Nikolina Židek,1,NOVA KNJIGA,1,novela,1,Novica Milić,2,Novica Tadić,1,obavijest,1,odlomak romana,9,odlomci,6,Oliver Frljić,8,Osip Mandeljštam,2,Otto Pöggeler,1,Otto Weininger,1,Paolo Magelli,2,Paul Celan,3,Paul Klee,1,Paul Valery,1,Petar Gudelj,2,Petar Matović,1,Petar Vujičić,1,Peter Esterhazi,1,Peter Semolič,3,Peter Semolič. prijevod,4,Peter Sloterdijk,3,Pier Paolo Pasolini,2,pisma,5,pismo,1,pjesma,1,Plakat,1,Poezija,265,poezija prevod,1,potpisnici,1,Pozorišna kritika,1,Pozorišne Igre u Jajcu,1,Pozorište Prijedor,4,predavanje,1,Predrag Finci,2,Predrag Matvejević,2,Predrag Nikolić,1,Predstava,2,Prepiska,1,priča,37,Prijevod,12,prijevod govora,1,prikaz knjige,2,prikaz predstave,3,Primo Levi,1,Protest,1,Proza,2,Radimir Sovilj,1,Radiša Cvetković,1,Radmila Smiljanić,1,Radomir Konstantinović,2,Rastislav Dinić,1,Raša Todosijević,3,razgovor,4,Refik Hodžić,1,Renate Lachmann,1,Robert Bagarić,1,Roger Angell,1,Roland Barthes,2,Roland Jaccard,1,Roland Quelven,1,Saida Mustajbegović,2,Sándor Márai,1,Saša Jelenković. poezija,1,Saša Paunović,1,Sava Babić,3,Seida Beganović,3,Semezdin Mehmedinović,4,Senadin Musabegović,1,senka marić,1,Sesil Vajsbrot,1,Shosana Felman,1,Sibela Hasković,1,Siegfried Lenz,1,Sigmund Freud,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Tucić,1,sjećanje,2,Slavenka Drakulić,1,Slavica Miletić,3,Slavoj Žižek,1,Slobodan Glumac,1,Slobodan Šnajder,1,Slobodan Tišma,1,SLOVO GORČINA,1,Sonja Ćirić,3,Sonja Savić,1,Srđa Popović,1,Srđan Tešin,1,Sreten Ugričić,3,Srpko Leštarić,1,stećak,2,Stevo Basara,1,Stojan Subotin,1,Susan Sontag,1,Sven Milekić,1,Svetislav Basara,2,Svetlana Aleksijevič,1,Šagal,1,Tadeusz Różewicz,1,Tamara Kaliterna,1,Tamara Nablocka,1,Tamara Nikčević,2,Tatyana Tolstaya,1,Tea Benčić Rimay,1,Teatar,1,Teatron,1,The New York Times. Žarka Radoja,1,Thomas Bernhard,10,Thomas Ostermeier,1,Tomaž Šalamun,2,Tomislav Čadež,1,Tomislav Dretar,2,Tonko Maroević,1,Tony Judt,1,Umberto Eco,2,Urbán András,1,Vanda Mikšić,1,Vanesa Mok/Anđelko Šubić,1,Varlam Šalamov,3,Vera Pejovič,3,Veronika Bauer,1,Video,10,Viktor Ivančić,3,Viktor Jerofejev,1,Viktoria Radicz,2,Vincent Van Gogh,1,Višnja Machido,1,Vladan Kosorić,2,Vladimir Arsenić,1,Vladimir Arsenijević,1,Vladimir Gligorov Ljubica Strnčević,1,Vladimir Milić,2,Vladimir Pištalo,3,Vladimir Vanja Vlačina,1,Vladislav Kušan,1,vojislav despotov,1,Vojislav Pejović,1,Vojo Šindolić,1,Vujica Rešin Tucić,1,Vuk Perišić,3,Walter Benjamin,1,Wisława Szymborska,1,Wolfgang Borchert,1,Wroclaw,1,Zadie Smith,1,zapis,1,zavičaj,1,Zbigniew Herbert,3,zen,1,ZKM,1,Zlatko Jelisavac,2,Zoran Vuković,2,Zygmund Bauman,1,Žarko Milenić,1,Žarko Paić,1,Željko Grahovac,2,Živojin Pavlović,1,
ltr
item
HYPOMNEMATA: Harms, Daniil I. Juvačov
Harms, Daniil I. Juvačov
http://pescanik.net/wp-content/uploads/2012/10/Julie-Blackmon.jpg
HYPOMNEMATA
https://darkocvijetic.blogspot.com/2014/02/harms-daniil-i-juvacov.html
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/2014/02/harms-daniil-i-juvacov.html
true
2899971294992767471
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna STRANICE ČLANCI Vidi sve Preporučeni članci OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara upitu Vrati se natrag Nedjelja Ponedjeljak Utorak Srijeda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Siječanj Veljača Ožujak Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Sij Velj Ožu Tra Svi Lip Srp Kol Ruj Lis Stu Pro just now 1 minutu prije $$1$$ minuta prije 1 čas prije $$1$$ sati prije Juče $$1$$ dana prije $$1$$ tjedana prije više od 5 tjedana prije Sljedbenici Slijedi THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy