Harms, Daniil I. Juvačov

 HARMS

1.

Vjazemski je imao stan koji je gledao na Tverski bulevar. Puskin je mnogo voleo da mu dolazi u goste. Dodje i odmah - hop, pa na prozor, nagne se i gleda. Cajem su ga takodje tamo, na prozoru, sluzili. Ponekad bi na njemu i zanocio. Cak su mu i specijalni dusek kupili, samo sto on nije mario za njega. "Cemu - kaze - takav luksuz?!" I gurne duseek s prozora. A posle se celu noc vrpolji, ne da nikome da spava.

2.

Jednom se Gogolj preobuce u Puskina, dodje kod njega i pozvoni na vrata. Otvori mu Puskin i povika: " Vidi, Arina Rodionovna, dosao sam!"

3.

Ljermontov je voleo pse. Voleo je on jos i Nataliju Nikolajevnu Puskinu. Ali vise od svega je voleo samog Puskina. Citao je njegove stihove i uvek je plakao. Otplace, a onda izvadi sablju i pocne da sece jastuke!

Tu ne pomaze ni najdrazi pas, ne daj boze da mu se nadje pri ruci - jednom je tako skoro cetrdeset komada isekao!

A Puskin nije plakao ni zbog kakvih stihova. Niposto.

4.

Ljermontov je hteo da odvede Puskinovu zenu. Na Kavkaz. Stalno je merkao iza stuba, merkao... Odjednom se postideo svoje zelje.

"Puskin je" - pomisli on - "ogledalo ruske revolucije, a ja sam svinja."

Otisao je, kleknuo pred Puskina i rekao:

"Puskine" - veli - "gde ti je bodez? Evo mojih grudi!"

Puskin se slatko nasmeja.

5.

Jednom je Puskin isao na dvoboj s Gogoljem. Puskin kaze:

- Pucaj prvo ti.

- Kako ti? Ne, ja!

- Ah, ja? Ne, ti!

Tako nisu ni pucali.

6.

Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Jednom je isao Tverskim bulevarom i ugledao ispred sebe Puskina. Puskin je, kao sto je poznato, bio nizak rastom. "Naravno, to vise nije dete, to je pre mladic" - pomisli Lav Tolstoj. "Pa sta, daj da ga stignem i pomilujem po glavici." I potrca da stigne Puskina. A Puskin, ne znajuci za Tolstojeveve namere, pojuri koliko ga noge nose. Dok je promicao pored zandara, ovaj cuvar reda se bese uznemirio zbog nepristojne brzine na javnom mestu i trkom se uputio za njim, s ciljem zaustavljanja. Zapadna stampa je zatim pisala kako vlast u Rusiji progoni pisce.

7.

Jednom je Ljermontov kupio jabuke, dosao na Tverski bulevar i poceo da ih nudi prisutnim damama. Sve su uzimale i govorile "Mersi". A kada je prisla Natalija Nikolajevna sa sestrom Aleksandrinom, on je od uzbudjenja tako zadrhtao da je jabuka pala kraj njenih nogu (Nat. Nik., a ne Aleks.). Jedan od pasa je zgrabio jabuku i dao se u beg. Aleksandrina je, naravno, potrcala za njim.

Bili su sami - prvi put u zivotu (Ljermon., naravno, i Nat. Nik., a ne Aleks. i psetance). Uzgred, ona (Aleks.) nije ga stigla.

8.

Resi jednom Puskin da uplasi Turgenjeva i sakri se ispod klupe na Tverskom bulevaru. I Gogolj takodje resi da istog dana isprepada Turgenjeva, preobuce se u Puskina i sakri ispod klupe. Kad -evo Turgenjeva. E, tu obojica iskocise!

9.

Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Jednom se igrao s njima ceo dan i ogladneo. Dodje kod zene. "Sonjecka" - kaze - "andjelcicu, napravi mi poparu." Ona se usprotivi: "Ljovuska, pa zar ne vidis - prepisujem 'Rat i mir'". "Aha!" - povika on - "to sam i mislio, tebi je vaznije da mi kade u knjizevnosti nego moje sopstveno 'Ja'!" I stap zadrhta u njegovoj drhtavoj ruci.

10.

Turgenjev ne samo sto je po prirodi bio plasljiv nego je uz to imao i traume od Puskina i Gogolja! Probudi se tako usred noci i vristi: "Mama!" Posebno pod stare dane.

11.

Isao Puskin Tverskim bulevarom i sreo lepu damu. On joj namignu, kad ona - prsnu u smeh! "Ne izmotavajte se&quuot; - rece "Nikolaje Vasiljevicu! Bolje dajte one tri rublje sto ste ih onomad izgubili, dok smo igrali burime."

Puskin odmah shvati o cemu se radi. "Ne dam" - kaza on - "gusko!" Isplazi joj jezik i pobeze.

Al se Gogolj posle lepo proveo!

12.

Lav Tolstoj je mnogo voleo decu, a odrasle nije mogao da podnese, posebno Hercena. Kako ga spazi, tako poleti sa stapom i sve u oko cilja, u oko. A ovaj se pravi da nista ne primecuje, uzvikuje: "O, Tolstoju! O!"

13.

Napisao tako jednom Gogolj roman. O nekom dobrom coveku koji je dospeo u logor na Kolimu. Upravnik logora se zove Nikolaj Pavlovic (aluzija na cara). I eto, on uz pomoc kriminalaca zlostavlja ovog dobrog coveka i odvodi ga u smrt. Gogolj je nazvao roman "Junak naseg doba". Potpisao se: "Puskin". I odneo Turgenjevu da stampa u casopisu.

Turgenjev bese plasljiv covek. Procita on roman i obli ga hladan znoj. Odluci da sve to sto pre rediguje. I redigovao je.

Mesto radnje je preneo na Kavkaz. Zatvorenika je zamenio oficirom. Umesto kriminalaca, kod njega su se pojavile lepe devojke i ne vredjaju one junaka, vec on njih. Nikolaju Pavlovicu je promenio ime u Maksim Maksimic. Precrtao je "Puskin" i napisao "Ljermontov". Brzo je poslao rukopis u redakciju, obrisao hladan znoj i legao da spava.

Odjednom ga je, usred slatkog sna, prostrelila strasna misao. Naslov! Naslov nije izmenio! I odmah, maltene neobucen, otputova on u Baden-Baden.

14.

Jednom je Puskin napisao pismo Rabindrantu Tagori. "Dragi, daleki prijatelju" - pisao je - "ja Vas ne znam i Vi mene ne znate. Veoma bih voleo da se upoznamo. Sve najbolje. Sasa."

Kad je stiglo pismo, Tagore je meditirao. Tako se bese udubio i - ni makac, pa da ga ubijes. Zena ga je drmala, drmala, pismo mu poturala - ne vidi. Ono, istina, on nije znao da cita na ruskom.

Tako se nisu ni upoznali.

15.

Jednom se Gogolj preobukao u Puskina i dosao u goste kod Lava Tolstoja. Niko se nije iznenadio posto je u to vreme F. M. Dostojevski, bog da mu dusu prosti...

16.

Jednom je F. M. Dostojevski, bog dusu da mu prosti, napunio 150 godina. Veoma se obradovao i resio da proslavi rodjendan. Dosli su mu svi pisci, ali zbog necega behu obrijani do glave. Samo je Gogolj imao nacrtane brkove.

No, dobro, popili su, mezetnuli, cestitali novorodjenom, pokoj mu dusi. Seli su da igraju vint. Delio je Lav Tolstoj - svako je imao po pet asova. Vidi vraga! Pa ne moze to tako! "De, podeli, brate Puskine, bolje ti." "Ja?" - upita on. "Molim lepo, podelicu!" I podelio je. Svima po sest asova i po dve dame pik. Eto ti sad! De, podeli ti, brate Gogolju! Gogolj podeli... Pa znate vec... Nije bas lepo reci... Tako se nekako dogodilo... Ne, bogami, bolje ne!

17.

Jednom je F.M. Dostojevski, bog dusu prosti, sedeo kraj prozora i pusio. Popusio je cigaretu i bacio pikavac kroz prozor. Ispod njegovog prozora se nalazila prodavnica kerozina i pikavac je upao bas u kantu s kerozinom. Plamen, naravno, do neba. Za jednu noc pola Peterburga je izgorelo. I zatvorili su ga, naravno. Odlezao je, izasao. Prvog dana ide on po Peterburgu, a u susret - Petrasevski. Nista nije kazao, samo mu je stegnuo ruku i znacajno ga pogledao u oci.

18.

Sanjao jednom Hercen san. Kao emigrirao on u London i tamo vrlo lepo zivi. Kao kupio psa buldoga. Tako krvolocnog psa - cudo jedno: koga vidi, na tog skace. A ako jednom scepa, onda grcevito zarije zube i - gotovo, mozes da ides da zakazes opelo. Odjednom, kao da nije on vise u Londonu nego u Moskvi; ide Tverskim bulevarom, svoje cudoviste drzi na povocu, a u susret - Lav Tolstoj... I k'o za pakost, bas na najzanimljivijem mestu dodjose dekabristi i probudise ga!

19.

Jednom se F. M. Dostojevskom zapusio nos. Poceo on da izduvava, kad - puce bubna opna. Zacepi je pampurom, al' se on pokaza veliki, te prsnu lobanja. Veza je kanapom - gleda, usta ne moze da otvori. Tu se on probudi u nedoumici, Bog da mu dusu prosti.

20.

Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Probudi se ujutro, uhvati nekog od njih i miluje ga po glavici, miluje, sve dok ih ne pozovu na dorucak.

21.

Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Za ruckom im je stalno pricao bajke i pouke.

Dogadjalo se da svi vec pojedu konsome s pastetom, profitrole, ostrige, blanmanze, vocni sladoled, a da on jos drzi ispred brade prvu kasiku supe, prica. Iznese naravoucenije i tup kasikom o sto!

22.

Jednom se Gogolj preobuce u Puskina, nakaci odozgo masku i krenu na maskenbal. Tamo doleprsa do njega carobna dama, obucena kao bajadera, i tutnu mu ceduljicu.

Gogolj cita i razmislja: "Ako je ovo za mene kao Gogolja, pitam se - stada radim? Ako je ovo za mene kao Puskina, kao cestit covek, ne mogu to da iskoristim. A sta ako je sve ovo samo sala milog stvorenja, razmazenog opstim obozavanjem? Ma, nek' ide dodjavola!"

I baci cedulju u djubre.

23.

Jednom je Lav Tolstoj pitao F. M. Dostojevskog, bog da mu dusu prosti.

- Jel' tako da je Puskin los pesnik?

"Nije tako", htede da odgovori F. M., al' setivsi se da ne moze da otvori usta otkad je vezao svoju naprslu lobanju, on ocuta. "Cutanje je znak odobravanja" - rece Lav Tolstoj i ode.

E tad se Fjodor Mihajlovic, bog da mu dusu prosti, seti da je sve to samo sanjao. Al' vec je bilo kasno.

24.

Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Ponekad doveze u kabrioletu pet-sest komada i sve goste daruje. I ko za pakost - Hercen nikako nije imao srece: ili mu dopadne vasljiv, ili onaj sto ujeda. A samo probaj da se namrstis - Tolstoj odmah zgrabi stap i tres po tikvi!

25.

Jednom se Gogolj preobukao u Puskina i dosao u goste kod Vjazemskog. Pogleda on slucajno kroz prozor i vidi - Lav Tolstoj lema Hercena stapom a oko njih stoje klinci, smeju se. Bi mu zao Hercena i zaplaka.

Tad Vjazemski shvati da pred njim nije Puskin.

26.

Gogolj je citao Puskinovu dramu "Boris Godunov" i govorio: "Gle Puskina! Bas je kuckin sin!"

27.

Gogolj je tek pred kraj zivota poceo da razmislja o dusi, jer u mladosti on uopste nije imao savest. Jednom je verenicu izgubio na kartama. I nije je dao.

28.

Posao Dostojevski Gogolju u goste. Pozvonio. Otvorili mu. "Sta vam je" - rekose - "Fjodore Mihajlovicu, ima vec skoro petnaest godina kako je Nikolaj Vasiljevic mrtav."

"Pa sta" - pomisli Dostojevski, bog da mu dusu prosti - "pa i ja cu jednom takodje umreti."

29.

Lav Tolstoj je ziveo na trgu Puskina, a Hercen - kod Nikitske kapije. Obojica su zbog knjizevnih poslova morali da dolaze na Tverski bulevar. I ako vec dodje do toga da se sretnu - kuku lele: pojuri i makar jednom, al' ne moze da ga ne klepi po tintari. A desavalo se i to da ga petorica odvlace, dok Hercena osvescuju vodom iz fontane.

Eto zasto je Puskin bas kod Vjazemskog isao u goste, sedeo na prozoru. Zato su ovu kucu kasnije i prozvali - kuca Hercena.

30.

Puskin je bio, tesko da bi se moglo reci lenj, ali sklon mastanju i razmisljanju. Turgenjev je, pak, bio strasno angazovan, stalno opsednut potrebom da radi. Puskin je to cesto zloupotrebljavao. Tako ponekad, lezi on na kaucu, ulazi Turgenjev. Puskin ce njemu: "Ivane Sergeicu, budi drug - trkni po pivo!" I na licu mesta nastavlja mirno da spava. Zna, nije se jos desilo da se Turgenjev vrati. Ili skokne nekuda da potpise peticiju, ili svrati do nihilista na zasedanje, ili na komemoraciju. Ili se uplasi necega i otputuje u Baden-Baden. A Puskin se nije plasio da ce ostati bez piva. Hvala bogu, bilo je kmetova. Imao je ko da ga poslusa.

31.

Jednom se Gogolj preobukao u Puskina, prebacio preko lavlju kozu i krenuo na maskenbal.F.M. Dostojevski ga, bog da mu dusu prosti, vide i povika: "Da se kladimo, to je Lav Tolstoj! Da se kladimo, to je Lav Tolstoj!"

32.

Ljermontov je bio zaljubljen u Nataliju Nikolajevnu Puskinu, ali nikada nije s njom razgovarao. Jednom je izveo svoje pse da ih proseta Tverskim bulevarom. A oni, prirodno, zavijaju, ujedaju ga, svog ga isprljali. Kad odjednom - ona sa sestrom Aleksandrinom. "Pogledaj" - kaze - "ma chčre, neki ljudi bas vole da sebi iskomplikuju zivot! Zar nije bolje imati sto vise dece?"

E tu se ona smuci Ljermontovu! "Kakva curka" - pomisli - "ne bih je uzeo, pa da mi je poklone!" Od tada vise nije mastao da je odvede na Kavkaz.

33.

Uspesno izbegavsi jedan susret s Lavom Tolstojem, ide Hercen Tverskim bulevarom i razmislja: "Ipak je zivot ponekad lep!" Kad kraj nogu - ogromna crna macorcina - u tren oka ga obori! Jedva ustade, otrese sa sebe prasinu - nalece copor crnih pasa sto goni ovog macora, iponovo ga srusi na zemlju. Opet se podize buduci izdavac "Zvona" i vidi: izvodeci akrobacije na vrancu, ide mu u susret sam gospodar pasa, porucnik Ljermontov. "Gotovo je!" - pomisli autor "Proslosti i razmisljanja". "Sad ce se oni zaleteti i..." Nista slicno se ne desi. Obuzdan vestom rukom, konj prolazi paradnim korakom i tek sto minu Hercena, zamahuje repom i - pljas po njusci! Naocare, prirodno, lete u zbunje. "Nije to nista" - misli bivsi autor "Svrake-kradljivice", pronalazi naocare, stavlja ih na svoj nos - i sta vidi usred zbuna? Zlobno lice Lava Tolstoja koji se osmehuje! Ali Tolstoj nije bio cudoviste.

"Pridji," - kaze - "prodji, baksuze" i pomilova ga po glavi.

34.

Lav Tolstoj je mnogo voleo da svira balalajku (i, naravno, decu). Ali nije umeo. Tako, ponekad, pise on roman "Rat i mir", a sve misli: ter-den-den-ter-den-den-ten!... Ili bram-pram-dram-dararam-pam-pam!

35.

Jednom je Cernisevski video kroz prozor svoje mansarde kako Ljermontov skace na konja i uzvikuje: "U pasaz!" "Pa sta" - pomisli Cernisevski - "eto, dace bog, bice Revolucija, pa cu onda i ja tako da uzviknem."

I poceo da uvezbava pred ogledalom, ponavljajuci na razne nacine: U PASAZ!... U paSAZ! u PaSSSaZZZZ... u pa...SSaAAAaAAA!!!ZZzZ!"

36.

Car je oduvek postovao stihotvorca Aleksandra Puskina, ali nije propustao priliku da ga blago prekori. "Vi Aleksandre Sergejevicu" - lukavo mu je govorio - "po uzoru na Francuze samo o nozicama pisete? Vreme je da se u Vasem uzrastu porazmisli i o Rusiji."

37.

Za caricin imendan Nikolaj I je napisao pesmu. Pocinje ovako: "Ja pamtim cudesni trenutak..." I tako dalje, i tome slicno. Onda dodje kod njega Puskin i procita pesmu.

A uvece, u salonu Zinaide Volkonske, postize njome veliki uspeh, proglasavajuci je, kao sto je to oduvek i cinio, za svoju. Eto sta znaci kad covek ima profesionalno pamcenje.

Kad ujutro, dok Aleksandra Fjodorovna pije kafu, car-suprug joj podmece pod tacnicu svoju ceduljicu.

Ona je procita i rece: "Ah, Koko, tako je drazesno, gde si samo nasao, pa to je najnoviji Puskin!"

38.

Isao Puskin Tverskim bulevarom i ugledao Cernisevskog. Prikrade mu se otpozadi i krenu za njim. Svaki pisac koji prodje klanja se Puskinu, a Cernisevski misli - njemu. Raduje se.

Prodje Dostojevski - pokloni se. Pomjalovski i Grigorovic nacinise naklon, prodje Gogolj - slatko se nasmeja i mahnu rukom u znak pozdrava, a ovome bi drago. Turgenjev napravi reverans. Zatim Puskin ode kod Vjazemskog na caj. Kad evo ide Tolstoj - bese jos mlad bez brade, s epoletama. Ni da ga pogleda. Posle je Cernisevski zapisao u dnevnik: "Svi su pisci dobri, samo je Tolstoj pokvarenjak. Jerbo je grof."

39.

Lav Tolstoj je mnogo voleo decu i pisao je o njima pesme. Te pesme je prepisivao u posebnu svescicu. Jednom posle caja pruza on svescicu zeni: "Pogledajte, Sofi, zar nije bolje od Puskina?",a pozadi drzi stap. Ona procita i odgovori: "Ne, Ljovuska, mnogo je gore. A cije je to?" E tu on izvuce stap pa - tras po tintari! Otad se u svemu uzda u njen knjizevni ukus.

40.

Jednom F.M. Dostojevski, bog da mu dusu prosti, uhvati macora na ulici. Ziv macor mu bese potreban zbog romana. Jadna zivotinja pista, cvile, ropta, prevrta ocima, a onda se napravi kao da je crkla. Tad je on pusti. Prevarant ujede, na svoj nacin jadnog, pisca za nogu i sakri se. Tako osta neostvaren najbolji roman Fjodora Mihajlovica, bog da mu dusu prosti. "Jadne zivotinje". O macorima.

41.

F.M. Dostojevski je, bog da mu dusu prosti, takodje mnogo voleo pse, ali je bio bolesno samoljubiv i to je krio (u vezi sa psima), kako niko ne bi mogao da kaze da imitira Ljermontova.

O njemu se ionako svasta pricalo.

42.

Isao jednom Gogolj Tverskim bulevarom (u svom oblicju) i sreo Puskina. "Zdravo, Puskine," - rece - "sta si zapeo pa samo stihove pises? Hajde da zajedno napisemo prozu."

"Samo prozom..........dobro" usprotivi se Puskin.

43.

Lav Tolstoj i F.M. Dostojevski, bog da mu dusu prosti, resise da se takmice ko ce bolje napisati roman. Pozvase Turgenjeva da presudi. Tolstoj otrca kuci, zatvori se u kabinet i brze-bolje poce da pise roman - o deci, naravno (on ih je veoma voleo). A Dostojevski sedi u svojoj sobi i razmislja: "Turgenjev je plasljiv covek. Sad on sedi kod kuce i razmislja: 'Dostojevski je nervozan covek. Ako kazem da je njegov roman losiji, on moze i da me zakolje.' Sto bih se onda trudio?" (to Dostojevski razmislja). "Namerno cu napisati sto gore, novac ce svejedno biti moj!" (kladili su se u sto rubalja).

A za to vreme Turgenjev sedi kod kuce i razmislja: "Dostojevski je nervozan covek. Ako kazem da je nhjegov roman losiji moze i da me zakolje. S druge strane, Tolstoj je grof. Bolje da se ja ne petljam u to. Ma nek se nose!"

I iste te noci neprimetno otputova u Baden-Baden.

44.

Turgenjev je hteo da bude hrabar kao Ljermontov i podje da kupi sablju. Puskin je prolazio pored radnje i ugledao ga kroz izlog. Uze i namerno povika: "Vidi-de, Gogolju, (a uopste nije bilo nikakvog Gogolja), ma vidi, Turgenjev kupuje sablju! Hajde da nas dvojica kupimo pusku!"

Turgenjev se uplasi i iste noci otputova u Baden-Baden.

45.

Poklonili jednom Gogolju kandelabar. A on odmah prikaci na njega bakenbarde i poce da zadirkuje: "Eh, ti" - kaze - "liro nedovrsena!"

46.

Jednom se Gogolj preobuce u Puskina i dodje kod Majkova u goste. Majkov ga posadi u fotelju i poce da sluzi gorkim cajem. "zamislite" - veli - "Aleksandre Sergejevicu, ni kockice secera nemam u kuci. Onomad je dolazio Gogolj i pojeo sav secer."

Gogolj mu nista ne rece.

47.

Jednom se Gogolj preobuce u Puskina i dodje u goste kod Derzavina, Gavrila Romanica.

Starac, uveren da je zaista pred njim Puskin, odlazeci u grob, dade mu blagoslov.

48.

Jednom za vreme rucka Sofija Andrejevna iznese na sto pladanj s raskosnim, vrucim, mirisnim kroketima od pirinca. Kad se Lav Tolstoj razgoropadi! "Ja se" - zaurla on - "bavim samousavrsavanjem! Ja vise ne jedem krokete od pirinca!"

Morali su ovu hranu bogova da potrose kao kormivo za ljude.

49.

Jednom se Puskin preobukao u Gogolja...

Fuj, ...................... mater!

50.

Puskin je cesto dolazio kod Vjazemskog u goste, dugo sedeo na prozoru, sve video i sve znao. Znao je da Ljermontov voli njegovu zenu. Zato je smatrao da nije bas umesno da njemu preda liru. Mislio on da je posalje Tjutcevu u inostranstvo - nisu dali, rekose: ne moze, ima umetnicku vrednost. A Nekrasov mu se nije dopadao kao covek.

Uzdahnuo je i ostavio liru za sebe.

51.

Lav Tolstoj je mnogo voleo decu, i sve mu je bilo malo. Dovede punu sobu dece, nema gde nogom da stanes, a on samo podvriskuje: "Jos! Jos!"

52.

Tolstoj je voleo, smeteno povlaceci prljavu kosulju i vrskajuci, dug da o govori pred seljacima o humanizmu i gradjanskom drustvu. Seljaci su ga zbog toga mnogo voleli, uzimali novac na zajam i zvali ga Ljova.

53.

Tolstoj je odlucio da se potpuno pojednostavi i pobegao je od porodice u Optinu Pustinju. Usavsi u manastir, on ugleda cistaca, pridje mu i rece: "Eto, prijatelju, ti samo cistis, a ja sam Lav Tolstoj." "Drago mi je" - odgovori cistac i salutira.

54.

Puskin sedi u svojoj sobi i razmislja: "Ja sam genije - u redu. Gogolj je takodje genije. Ali i Tolstoj je genije, i Dostojevski je, bog da mu dusu prosti, genije! Kad ce se sve to zavrsiti?"

Tad se sve i zavrsilo.

55.

F.M. Dostojevski je, bog da mu dusu prosti, zarko voleo zivot. Ali on ga nije mazio i zbog toga je ovaj cesto patio. Oni, pak, kojima se zivot smesio (na primer, Lav Tolstoj), nisu to cenili, stalno se zanimajuci za druge stvari. Na primer, Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. A ona su ga se plasila. Skrivala su se od njega pod klupu i saputala: "Pazite se, cuvajte se ovog cike! I te kako jos moze da vas opauci svojim stapom!" Deca su volela Puskina. Govorila su: "Zabavan je! Tako je smesan!" i jurila su za njim kao bosonogo jato. Ali Puskina nije bilo briga za decu. On je voleo jednu kucu na Tverskom bulevaru, jedan prozor u toj kuci... Mogao je satio da sedi na sirokom prozorskom pragu, pije caj, gleda bulevar... Jednom, krecuci prema ovom prozoru, on podize oci i ugleda na svom prozoru - sebe! S bakenbardima, s prstenom na palcu! On je, svakako, odmah shvatio ko je to. A vi?