BLOGOJAVLJANJE


Pismo mi se tako
Sonećuje
Zamori se od ranica
Oranica
Pogubi velika slova
Pa tumara među rimenovanjima

A rimenje se
Po tekstovima zateže škripi
Ide u stripove

Kažem
U grlu žiletima -
Za kliktanje i za stenjanje
Ista je pidžama
I u njoj noć





DVA GOVORA


Priča mi mati -
Pred tebeporod
Sva ti se smrt ušćućurila

Strah je
Da te neću roditi

Svi se poslije držali za ruke

Selotejp
Maše rukavima
Oduvane osmrtnice s lipe

Slon
Sveden na klavirsku tipku
Pritisnutu
U posljednjem duru

I vidim ja -

Iste vam već i okice
I usta i nokti

Isto mi se u stomaku
I mrdate

Samo ti više pištiš
Uzdaš se u kliktaj više




II

Došao Anđelo što je s mojim bratom
Bio u rovu
Raznio se kraj Sane krajem rata
Bombom u ustima

Veli -

Isusov grob nije prazan za tebe
Ti si u njemu
I to je jedini iz kojeg ćeš izaći
Iz kojeg možeš izaći

Onaj grob što te čeka
Vrt  bi od tebe
Pa sve vodu kupi da se pođubreno
Ugrije

Na tom mjestu kraj Sane
Dvadeset godina kasnije
Dva ribara čiste
Obezglavljene ribe

I bacaju ih
Još trzave u kantu

Punu krila

Objavi komentar Blogger

 
Top