$type=ticker$cols=2$count=30

O krajnjim životnim svrhama, Otto Weininger

SHARE:




(odlomak)



(…) Ljude možemo podeliti na one koji sebe vole i one koji sebe mrze.

Time ne mislim na mržnju prema onom što u sebi nalaze kao nemoralno. To, naravno, svaki čovek mrzi u sebi, bar onoga trenutka kad to sebi kaže, a još više kad hoće da potisne to priznanje. Nego nam tu zanimljivu razliku najpre predočava ponašanje prema moralno indiferentnim crtama sopstvene ličnosti. Ima ljudi koji nalaze da je cela njihova subjektivnost (prirodno, ne sam subjekat) dostojna mržnje, i to (pa i in abstracto, kao pojmove) prate sa bolnim gnevom; drugi su pre skloni da sve u sebi nalaze dostojnim ljubavi, da sebi mnogo šta progledaju kroz prste, da u ophođenju sa samima sobom budu krajnje delikatni, i da se eventualno drugima pokazuju kao uzor. 

Neka je, na primer, od dva nepušača –  da namerno uzmemo trivijalan primer najniže kategorije – jedan filautičan, a drugi mizautičan: onaj prvi će biti veoma zadovoljan sobom, i kao svoju crtu veoma visokog ranga smatraće to što ne puši. Ovaj drugi će s prilično podozrenja doći do zaključka: što ne puši, to mora biti neki nedostatak u njegovoj podlozi, i sam će biti sklon da pušače stavlja iznad sebe. Ali svaki se čovek na neki način valorizujući odnosi prema svakoj crti u sebi, pa i prema svakoj moralno indiferentnoj karakternoj crti. Predznak ove valorizacije, kako verujem, određuje, čak sasvim presudno odlučuje o tonalitetu duševnog života nekog čoveka. Svakako, samo muškarac, a ne žena, ima duševni život, a i muškarac utoliko više ukoliko više stoji. 

Opšta sadržina svekolikog duševnog života, međutim, ako apstrahujem od mozganja o prošlosti i od snova budućnosti, jeste saznavalačko samoposmatranje i moralno samoocenjivanje. Tu onda posredi mogu biti dva slučaja: ili je čovek pesimista od rođenja i nikad stvarno ne veruje u spasenje, nego u večni nemir i prokletstvo na Zemlji; to je tip čoveka koji, u nižim regionima, voli da grdi, čoveka malicioznog i strogog. Ili čovek dolazi na svet s verom u spasenje, on se odlučio za spasenje, to jest, on je ipak još sposoban za njega na Zemlji. To je blag, dobroćudan čovek, koji nikad rado ni oštro ne kudi. On je često gorak, ali nikada ne razjeda. A takvi su i prema samima sebi, čak najpre prema sebi. Uzmimo da obojica uhvate sebe pri istom, podjednako snažnom ili podjednako slabom nemoralnom porivu: ovaj drugi će razvući uglove usta, onaj prvi će stisnuti zube, jedan će se bolno osmehnuti: opet jednom!, drugi će promrmljati, besan zbog sopstvenog prostaštva: stalno opet! Prvi voli da sebi oprašta, dugo štedi sopstvenu osetljivost, tek s vremena na vreme ide na ispovest, u koju po njenoj suštini uvek spada apsolucija. Ovaj drugi čupka sebe u končiće, ćutke, nemilosrdno, iako njegova sujeta pri tom još raste (jer volja za vrednošću sa svakom negativnom ocenom sopstvene ličnosti postaje samo još žešća), on sebi neprestano sudi i osuđuje sebe. Onaj prvi oseća opštu potrebu za pozicijom, ovaj drugi za negacijom; filautista potvrđuje, mizautista poriče sebe i svet.

Filautični čovek je snažan i postojan erotičar. Da bi voleo ili mrzeo druge ljude, čovek najpre mora da voli ili da mrzi sebe samog. Čovek voli i mrzi samo ono sa čim ima neke sličnosti; pred onim sa čim nema nikakve sličnosti čovek se može u krajnjem slučaju bojati (stara žena je ona žena koju muškarac uopšte ne razume i samo je se boji), isto tako kao što se –  druga granica – boji onoga sa čim se potpuno poklapa (dvojnika).

Oni koji mrze sebe, istina, uvek će za sebe reći da mogu voleti samo onog čoveka koji nema nikakve sličnosti s njima, i tvrdiće da ljubav nije ništa drugo do pokušaj da se čovek odvoji od sebe – pošto uopšte ne mogu da vole, a ipak osećaju najjaču potrebu za ljubavlju. Ali ono sa čim imaju sličnosti mogu samo da mrze, i stoga pokušavaju da svoju potrebu za ljubavlju zadovolje sa onima koji ne liče na njih; mada u tome po prirodi stvari nikada ne mogu uspeti. Nešto voleti znači: pokloniti mu dušu, potpuno u to projicirati sopstvenu dušu, na to nagomilati svekoliku vrednost: da bi se ovo postiglo, to mora biti indiferentno ili slično, ali ne suprotno. I još ovo: kako bi negativista došao do deteta, koje neposredno otelovljuje poziciju u ljubavi? Kao što niski seksualni nagon potvrđuje i postavlja život, tako je ljubav najviša pozicija, potvrđivanje višeg, večnog života, i takva se javlja u Hristovom jevanđelju. 

Ko voli, voli uopšte; ko mrzi, mrzi uopšte; ko potvrđuje, potvrđuje uopšte; ko poriče, poriče uopšte. Ovo ne treba tako razumeti kao da onome koji mrzi sebe poricanje znači nešto više od prolazne tačke ka potvrđivanju. Nema velikog čoveka koji na kraju ipak ne bi potvrđivao. Ovo je i krajnji razlog zbog kojeg, bez obzira na ono što je napomenuto u početku, nema nijednog genija koji ne bi bio produktivan. Iz ljubavi prema idejama i iz njihovog potvrđivanja, u čemu su Platon i Šopenhauer najdublje spoznali suštinu genijalnosti, takođe nastaju deca. Mržnji mizautičnog tipa prema samom sebi poricanje nikada nije svrha za sebe nego samo sredstvo da voli ono što je uistinu vredno ljubavi i ništa iznad toga. Samo što on nije kadar da potvrđuje ništa drugo osim večnosti. On ne može da voli neku konkretnu ženu, i kad god pokuša da to čini, to jest da voli, kad god pokušava da osnaži svoju strast, on ubrzo uvek ispada iz nje: on ne može da voli.

Stoga je samo filautični čovek otac i u pravom, užem smislu, on oseća potrebu za telesnim detetom, jer želi da sebe, sa svim svojim svojstvenostima, a i sa svojom subjektivnošću, svojom spoljašnjom i unutrašnjom pojavom, ponovo nađe u detetu. Čak i prema svojim duhovnim tvorevinama ekstremni samomrzilac nema pravi topao i prisan odnos. Jer očinstvo može obuhvatati i duhovnu oblast. Štaviše, učitelj je pravi tip oca, kao i ovaj on je širilac i potpomagač istovetnosti, samo u intelektualnom smislu, još izvan čisto telesne oblasti. Da čovek u ženi voli samo sebe, na to ću se još vratiti; ali i njegovo dete je samo utoliko njegovo dete ukoliko ono predstavlja njega samoga. Naravno, očinstvo čiju sam dedukciju ovde dao, i čiju sam vezu s ljubavlju obrazložio, jeste ono koje zadovoljava trajnu fizičku potrebu, i mora značiti nešto više nego puko slučajno „paternité“.

Moguće je, međutim, u ovom pitanju učiniti još jedan dalji, dublji korak. Pomislimo na ulogu koju ideja očinstva igra u Novom zavetu. Bog kao otac ljudi: Jevreji ovog boga nisu tako osećali. Za njih je on bio gospodar, a oni njegove sluge, koje je on grdio ili nagrađivao, već prema njihovim delima. U jevanđeljima se nova ideja nalazi u najtešnjoj vezi sa onim drugim dvema hrišćanskim, nejevrejskim idejama o ljubavi i večnom životu, i time izloženo shvatanje očinstva dobija novu potvrdu. „Ja sam hleb života“, kaže božanstvo u Jevanđelju po Jovanu (6, 35). Ali Isus Hristos nije spadao u one ljude koji vole sebe zajedno sa svojom subjektivnošću. U Jevanđelju po Luki (14,26) stoji: „Ako ko dođe k meni a ne mrzi na svojega oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik“. Svakako se nikad nijedan čovek nije osećao kao otac tako malo kao što se osećao osnivač hrišćanstva; kao sinu bilo mu je možda upravo zato potrebno božanstvo u posebnom liku oca prepunog ljubavi. Isus nije ni učitelj po pozivu, kao što je to, na primer, u eminentnom smislu bio Sokrat. „Ko ima uši da čuje neka čuje!“ „Neka shvati te reči ko ih može shvatiti“ – tako ne govori nijedan učitelj. Vidimo kako su očinstvo, učiteljstvo i filautija ili uvek zajedno ili nedostaju.

Ko se oseća kao sin, može sebe samo mrzeti; sina je, naime, nešto nagonilo da postane sin, da bude začet, da nastane kao empirijski ograničen subjekat. Sve ovo subjektivno on ubraja u sebe, i stoga se mrzi. Sin zna da je večno neslobodan, čim je napustio sopstveno htenje i potražio oslonac kad se rodio.

Tako se tipovi ljudi koji sebe vole i koji sebe mrze proširuju do ideja o ocu i sinu. To što postoje očevi i što postoje sinovi – to je u najdubljem smislu samo jedan od izraza dualizma u biću sveta. Sinovi Božji su ljudi kao duhovna bića, kao što su sinovi telesnih ljudi ljûdi kao zemaljska čeda: istina, tačno govoreći samo muškarci. Jer Bog nema kćeri; i samo utoliko je predstavi o čedima Božjim potrebna korektura. Sin može uskrsnuti u slobodu samo ako se popne do oca, sam prestane da bude samo sin i opet postane jedno s ocem. (…)



 Oto Vajninger: O krajnjim životnim svrhama, prevodilac Branimir Živojinović, Paideia, Beograd, 2006.

COMMENTS

Naziv

"Oslobođenje",1,2016. fotografije/kolovoz,1,4:5-11,1,Adam Zagajewski,1,Agencije,1,Agniezska Žuchowska - Arendt,1,Ai Weiwei,1,Al Jazeera,1,Alan Pejković,1,Albert Camus,1,Aleksa Golijanin,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Roknić,1,Aleksandar Tišma,1,Alem Ćurin,1,Alen Brabec,1,Aleš Debeljak,2,Alexander Kluge,1,Almin Kaplan,4,Amer Bahtijar,1,Amer Tikveša,1,Amila Kahrović Posavljak,1,Amir Or,1,Amos Oz,1,Ana Ahmatova,2,Ana Radonja,1,Andres Neuman,1,Andrijana Kos Lajtman,7,Anton Pavlovič Čehov,1,Antun Branko Šimić,1,Anya Migdal,1,Bela Hamvaš,2,Bela Tarr,1,Bertolt Brecht,4,Biblijski citat,1,Biljana Srbljanović,4,Bilješka,5,Biserka Rajčić,3,Blago Vukadin,1,Boba Đuderija,1,Bogdan Bogdanović,2,Bojan Munjin,1,Bojan Savić Ostojić,1,Bookstan II 2017,1,Borges,4,Boris Buden,4,Boris Dežulović,2,Boris Dubin,1,Boris Perić,1,Borislav Pekić,1,Borislav Veselinović,1,Borka Pavićević,1,Boro Drašković,1,Božo Koprivica,3,Branimir Živojinović,1,Branimira Lazanin,1,Branislav Jakovljević,2,Branislav Petrović,1,Branko Ćopić,1,Branko Kukić,1,Branko Rakočević,1,Bruno Schulz,1,BUKA,1,Burkhard Bilger,1,Caravaggio,1,Charles Simic,6,Chris Hedges,1,citati,1,Claude Lévi-Strauss,1,Cornelia Vismann,1,crtež,1,Damjan Rajačić,1,Dan Pagis,1,Danica i Haim Moreno,1,Daniil Ivanovič Juvačov Harms,1,Danijel Dragojević,1,Danilo Kiš,10,Dara Sekulić,1,Dario Džamonja,1,Darko Alfirević,1,Darko Cvijetić,254,Darko Cvijetić. Agnieszka Zuchovska Arent,1,Darko Desnica,4,Darko Pejanović,1,Daša Drndić,1,David Albahari,5,Davor Beganović,1,Davor Ivankovac,1,Davor Konjikušić,1,Dejan Kožul,1,Dejan Mihailović,1,Deklaracija o zajedničkom jeziku,1,Dietrich Bonhoeffer,1,Dijala Hasanbegović,1,Dnevnik,8,Dobrivoje Ilić,1,Dobroslav Silobrčić,1,Dominique-Antoine Grisoni,1,Dragan Bajić,1,Dragan Bursać,1,Dragan Markovina,1,Dragan Radovančević,3,Drago Pilsel,1,drama,2,Dubravka Stojanović,1,Dubravka Ugrešić,4,Duško Radović,1,Dževad Karahasan,2,Đorđe Bilbija,2,Đorđe Krajišnik,4,Đorđe Tomić,1,Edmond Jabes,1,Eduard Šire,1,Edvard Kocbek,1,Elis Bektaš,4,Elvedin Nezirović,1,Elvir Padalović,1,Emil Cioran,8,Emmanuel Levinas,1,Epitaf,1,Ernst Jünger,2,esej,148,Fahredin Shehu,1,festival,2,Filip David,2,fotografije,1,fra Drago Bojić,1,Francis Roberts,1,Frank Wedekind,1,Franz Kafka,4,Friedrich Nietzche,1,Furio Colombo,1,Genadij Nikolajevič Ajgi,1,Georg Trakl,1,George Orwel,1,Georgi Gospodinov,1,Géza Röhrig,1,Gianni Vattimo,1,Gilles Deleuze,1,Giorgio Agamben,7,Giorgio Manganelli,1,Goran Milaković,2,Goran Stefanovski,1,gostovanje pozorišta,4,govor,2,Gustaw Herling-Grudzinski,1,Hajdu Tamas,1,Hanna Leitgeb,1,Hannah Arendt,2,Hans Magnus Enzensberger,1,Hassan Blasim,1,Heiner Goebbels,1,Helen Levitt,1,Herbert Marcuse,1,Igor Buljan,1,Igor Mandić,1,Igor Motl,3,Igor Štiks,1,Igre u Jajcu 2017.,1,Ihab Hassan,1,Ilma Rakusa,2,IN MEMORIAM,7,Intervju,54,Ivan Čolović,2,Ivan Lovrenović,4,Ivan Milenković,1,Ivana Vuletić,1,Ivica Pavlović,1,Ivo Kara-Pešić,1,Jack Kerouac,1,Jacques Derrida,2,Jagoda Nikačević,1,Jakob Augstein,1,Jaroslav Pecnik,1,Jasmin Agić,1,Jasna Tkalec,1,Jelena Kovačić,1,Jelena Topić,1,Jona,1,Jorge Luis Borges,2,Josif Brodski,1,Josip Osti,1,Josip Vaništa. Patricia Kiš,1,Jovan Ćirilov,1,Jovica Aćin,3,Jugoslava Ilanković,1,Julija Kristeva,1,Julio Cortazar,1,Katja Kuštrin,2,Kim Cuculić,1,Knjige,1,književna večer,1,Kokan Mladenović,1,Komentar,1,kratka priča,3,kratke priče,6,kratki intervju,1,kritika,4,Krzysztof Warlikowski,1,Ksenija Banović Ksenija Marković,1,Ladislav Tomičić,1,Laibach,1,Lajoš Kesegi,1,Larisa Softić Gasal,1,Laurence Winram,1,Leonid Šejka,2,Ludwig Wittgenstein,1,Ljubiša Rajić,1,Ljubiša Vujošević,1,Maja Abadžija,1,Maja Isović,2,MALI EKSHUMATORSKI ESEJI,1,mali esej,16,Marcel Duchamp,1,Marija Mitrović,1,marijan cipra,1,Marin Gligo,1,Marina Dumovo,1,Mario Franz,1,Mario Kopić,46,Marjan Grakalić,1,Marko Misirača,1,Marko Stojkić,1,Marko Tomaš,1,Marko Veličković,1,Marko Vešović,2,Martin Heidegger,3,Massimo Cacciarri,1,Max Frisch,1,međunarodna poruka,1,Mensur Ćatić,2,Mia Njavro,1,Mihail Šiškin,1,Mijat Lakićević,1,Mikloš Radnoti,1,Milan Kundera,1,Milan Milišić,1,Milan Vukomanović,1,Milan Zagorac,1,Mile Stojić,2,Milica Rašić,1,Milo Rau,1,Miloš Bajović Ilić,1,Miloš Crnjanski,2,Miloš Vasić,1,Milovan Đilas,1,Miljenko Jergović,6,Mini esej,32,Miodrag Živanović,1,Mirjana Božin,1,Mirjana Stančić,1,Mirko Đorđević,2,Mirko Kovač,3,Miroslav Krleža,3,Miroslav Marković,1,Mirza Puljić,1,Mišo Mirković,6,Mišo Mirković foto,10,Mladen Bićanić,1,Mladen Blažević,2,Mladen Stilinović,1,Momčilo Đorgović,1,Naser Šećerović,1,Natalija Miletić,1,Nataša Gvozdenović,1,Neda Radulović- Viswanatha,1,nekrolog,1,Nemanja Čađo,1,Nenad Milošević,1,Nenad Obradović,5,Nenad Tanović,1,Nenad Vasiljević,1,Nenad Veličković,2,Nenad Živković,1,Nepoznati spavač,1,Nermina Omerbegović,1,Nikola Kuridža,1,Nikola Kuzanski,1,Nikola Vukolić,1,Nikola Živanović,1,Nikolaj Berđajev,1,Nikolina Židek,1,NOVA KNJIGA,1,novela,1,Novica Milić,2,Novica Tadić,1,obavijest,1,odlomak romana,9,odlomci,6,Oliver Frljić,8,Osip Mandeljštam,2,Otto Pöggeler,1,Otto Weininger,1,Paolo Magelli,2,Paul Celan,3,Paul Klee,1,Paul Valery,1,Petar Gudelj,2,Petar Matović,1,Petar Vujičić,1,Peter Esterhazi,1,Peter Semolič,3,Peter Semolič. prijevod,4,Peter Sloterdijk,3,Pier Paolo Pasolini,2,pisma,5,pismo,1,pjesma,1,Plakat,1,Poezija,265,poezija prevod,1,potpisnici,1,Pozorišna kritika,1,Pozorišne Igre u Jajcu,1,Pozorište Prijedor,4,predavanje,1,Predrag Finci,2,Predrag Matvejević,2,Predrag Nikolić,1,Predstava,2,Prepiska,1,priča,37,Prijevod,12,prijevod govora,1,prikaz knjige,2,prikaz predstave,3,Primo Levi,1,Protest,1,Proza,2,Radimir Sovilj,1,Radiša Cvetković,1,Radmila Smiljanić,1,Radomir Konstantinović,2,Rastislav Dinić,1,Raša Todosijević,3,razgovor,4,Refik Hodžić,1,Renate Lachmann,1,Robert Bagarić,1,Roger Angell,1,Roland Barthes,2,Roland Jaccard,1,Roland Quelven,1,Saida Mustajbegović,2,Sándor Márai,1,Saša Jelenković. poezija,1,Saša Paunović,1,Sava Babić,3,Seida Beganović,3,Semezdin Mehmedinović,4,Senadin Musabegović,1,senka marić,1,Sesil Vajsbrot,1,Shosana Felman,1,Sibela Hasković,1,Siegfried Lenz,1,Sigmund Freud,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Tucić,1,sjećanje,2,Slavenka Drakulić,1,Slavica Miletić,3,Slavoj Žižek,1,Slobodan Glumac,1,Slobodan Šnajder,1,Slobodan Tišma,1,SLOVO GORČINA,1,Sonja Ćirić,3,Sonja Savić,1,Srđa Popović,1,Srđan Tešin,1,Sreten Ugričić,3,Srpko Leštarić,1,stećak,2,Stevo Basara,1,Stojan Subotin,1,Susan Sontag,1,Sven Milekić,1,Svetislav Basara,2,Svetlana Aleksijevič,1,Šagal,1,Tadeusz Różewicz,1,Tamara Kaliterna,1,Tamara Nablocka,1,Tamara Nikčević,2,Tatyana Tolstaya,1,Tea Benčić Rimay,1,Teatar,1,Teatron,1,The New York Times. Žarka Radoja,1,Thomas Bernhard,10,Thomas Ostermeier,1,Tomaž Šalamun,2,Tomislav Čadež,1,Tomislav Dretar,2,Tonko Maroević,1,Tony Judt,1,Umberto Eco,2,Urbán András,1,Vanda Mikšić,1,Vanesa Mok/Anđelko Šubić,1,Varlam Šalamov,3,Vera Pejovič,3,Veronika Bauer,1,Video,10,Viktor Ivančić,3,Viktor Jerofejev,1,Viktoria Radicz,2,Vincent Van Gogh,1,Višnja Machido,1,Vladan Kosorić,2,Vladimir Arsenić,1,Vladimir Arsenijević,1,Vladimir Gligorov Ljubica Strnčević,1,Vladimir Milić,2,Vladimir Pištalo,3,Vladimir Vanja Vlačina,1,Vladislav Kušan,1,vojislav despotov,1,Vojislav Pejović,1,Vojo Šindolić,1,Vujica Rešin Tucić,1,Vuk Perišić,3,Walter Benjamin,1,Wisława Szymborska,1,Wolfgang Borchert,1,Wroclaw,1,Zadie Smith,1,zapis,1,zavičaj,1,Zbigniew Herbert,3,zen,1,ZKM,1,Zlatko Jelisavac,2,Zoran Vuković,2,Zygmund Bauman,1,Žarko Milenić,1,Žarko Paić,1,Željko Grahovac,2,Živojin Pavlović,1,
ltr
item
HYPOMNEMATA: O krajnjim životnim svrhama, Otto Weininger
O krajnjim životnim svrhama, Otto Weininger
http://4.bp.blogspot.com/-Ko97PnT8WFI/U_PHnbsSGlI/AAAAAAAAATM/rIIrXTYMlQ8/s1600/RTEmagicC_Weininger.jpg
http://4.bp.blogspot.com/-Ko97PnT8WFI/U_PHnbsSGlI/AAAAAAAAATM/rIIrXTYMlQ8/s72-c/RTEmagicC_Weininger.jpg
HYPOMNEMATA
https://darkocvijetic.blogspot.com/2014/05/o-krajnjim-zivotnim-svrhama-otto.html
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/2014/05/o-krajnjim-zivotnim-svrhama-otto.html
true
2899971294992767471
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna STRANICE ČLANCI Vidi sve Preporučeni članci OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara upitu Vrati se natrag Nedjelja Ponedjeljak Utorak Srijeda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Siječanj Veljača Ožujak Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Sij Velj Ožu Tra Svi Lip Srp Kol Ruj Lis Stu Pro just now 1 minutu prije $$1$$ minuta prije 1 čas prije $$1$$ sati prije Juče $$1$$ dana prije $$1$$ tjedana prije više od 5 tjedana prije Sljedbenici Slijedi THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy