Астапово

Нећу узалуд узимати имена Твојега. Нећу бити скрушен.
Знам Твоју бескрајну милост и да опрашташ лако,
А ипак ћу умрети тихо и без душе
По науци, просто, заувек, тек тако.

Ти си био мој занос и моја снага,
Моја блистава мисао и моје надахнуће...
Зар да ми будеш немоћ? Као лопов, без трага
Побећићу по ноћи на задња врата куће.


Неприлагођеност

Увек сам носио ципеле којих има
У мојој величини. Небитан је модел и боја.
Увек кошуље са кратким рукавима,
Увек чарапе без броја.

За моју главу су фирме продавница
Биле као за дете отворене фиоке.
Увек је било грања и трња у висини мог лица,
Крошње нису биле довољно високе.

И бићу мртав једног дана, лежаћу миран у сандуку
Истесаном по мери по којој их праве,
Криве кичме, савијених колена и руку
И вечно погнуте главе.



Ciroza

Promašen život, smrt blizu, ciroza,
Invalid u dvedeset i sedmoj; bez para.
Napustio me humor, otupeo mi mozak,
Već dugo ne pišem ništa, a sve je manje dara.

I sad se pesmama vraćam kao senka,
Bez ushićenja, kao na prinudnom radu;
Završiti što treba, što me odavno čeka
Pa napustiti život i ostaviti nadu.

Opet nevešto, početnički, s mukom
Za pravom rečju tragati cele noći;
Čeznuti za slikom, metaforom, za zvukom –
Nek su mi bar štake rima od pomoći.


Kraj dana

Svake noći smrt ulazi u stanove spavača,
Prolazi kroz hodnik, kroz kujnu, kroz dnevnu sobu kroz koju
Od radnog stola do sofe, pa onda nazad korača;
Dotiče otvoren roman, poštanske marke na broju.

Potom zateže stolnjak; plinske ventile koji cure
Zavrće; skida suvišnu rupu sa opasača;
Na šahovskoj ploči poravnava figure
I pod foteljom nalazi izgubljenog skakača.

Objavi komentar Blogger

 
Top