$type=ticker$cols=2$count=30

Curriculum mortis, Elis Bektaš

SHARE:

Mikloš Radnoti 




I
(1997)

U rukama mi se nedavno našla neobična knjižica, sasvim neugledno opremljena. Pažnju mi je privukla crnobela fotografija pesnika, čiji su stihovi odštampani između korica boje cinobera. Čovek čiji je pogled ovako prodoran i čije crte lica imaju ovakav sklad i lepotu sigurno ne može biti loš pesnik, rekoh sam sebi, pre nego što sam oca upitao kakva je to knjiga i otkud se našla u kućnoj biblioteci, izazvavši na njegovom licu zapanjen izraz. Nisi čitao Mikloša Radnotija?! Pa čitaj onda.

Mislim da nikada nisam video obimom skromniju zbirku poezije - tačno deset pesama, od kojih neke nisu duže od jedne strofe. Pročitavši ih po drugi put, ostao sam zatečen i zapanjen, kao da mi se u rukama nalazi nekakvo strašno otkrovenje.

Evo šta o tom otkrovenju u predgovoru knjige, koja nosi sasvim običan naslov Borska beležnica, kaže Aleksandar Tišma:

...
Pesme prevedene i objavljene u ovoj knjizi potiču iz masovne grobnice u selu Abda na krajnjem severozapadu Mađarske. Prilikom ekshumacije posle rata, one su nađene u stražnjem džepu pantalona na jednom od dvadesetdva tela ljudi ubijenih puščanim i revolverskim mecima pretežno u potiljak. Telo pod brojem 12, u čijem je stražnjem džepu pantalona nađena sveščica sa ćirilički odštampanim naslovom „Avala 5", identifikovano je kao leš dr Mikloša Radnotija, a pesme upisane u tu svesku kao poslednja ostvarenja ovog mađarskog pesnika.

Svesku je Radnoti kupio u Srbiji, u Boru, od jednog seljaka, i sve u njoj sadržane pesme napisao je kao prinudni radnik u borskom rudniku za vreme okupacije...

Radnoti je u Bor dospeo 1.juna 1944.godine kao pripadnik takozvane radne službe, u koju je Hortijeva, pa zatim Salašijeva Mađarska mobilisala Jevreje da bi, iscrpljujućim radom u ratnim područjima, samlela njihovu živu snagu i eventualni otpor. U ovom slučaju, ona je poslala hiljadu petsto tih svojevrsnih robova na poslugu nemačkoj organizaciji „Todt", u zamenu za isporuke pakra i hroma, koje nisu nikad usledile. Oni su gradili prugu, koja neće biti izgrađena u toku rata. Ali, glavna svrha njihovog odašiljanja u udaljenu Srbiju bila je, ipak, postignuta: bez odgovarajuće hrane i bez dovoljno odmora u barakama punim vašiju i stenica, mučeni su teškim fizičkim poslom, kome većina nije bila vična ni dorasla, kažnjavani za prekršaje kundačenjem, vezivanjem i streljanjem.

Radnotiju je ovo bio već treći navrat prisilnog rada i on mu se podvrgao sa osećanjem kataklizme.

U takvo sam doba živeo na zemlji
kad čovek beše tako nisko pao
da je svojevoljno, strasno, bez naredbe klao.

Tako piše on u pesmi Odlomak, datiranoj 19.maja 1944.godine, u samo veče pred pomenuti poslednji odlazak. O sebi govori, ne slučajno, u prošlom vremenu, kao da je već mrtav, i ne sa težnjom da izlije svoj jad, nego da trezveno prosudi o svome položaju, kao pojedinca, u svetu koji ga okružuje...

Do takvog mirenja sa obeleženošću žrtve Radnoti je stigao razmerno kratkom, ali strmom razvojnom stazom. Njegovo rođenje (1909.) uzrokovalo je smrt matere i brata blizanca; oca je, takođe, izgubio rano; pošto je kratko vreme, pod pritiskom staratelja, fabrikanta, proveo u svetu cifara i novca, otrgao se i potpuno posvetio svojoj unutrašnjoj vokaciji - književnosti. Spadao je u red učenih mađarskih pesnika, nastavljača tradicije časopisa „Nyugat" (Zapad), koji se, kako mu i ime kazuje, oslanjao na dostignuća evropske i, posebno, klasične literature, ali je bio i kalionica mađarske moderne poezije na čelu sa Adijem...

U Boru se Radnoti utopio u bezimeno roblje, ne svrativši na sebe nikakvu posebnu pozornost. Krhke telesne građe ali zdrav, nekad strastan planinar, smučar i veslač, odolevao je kako-tako teškim uslovima rada u logoru, ali je slabio. Nije imao novaca, ni vrednosnih stvari kojima bi obezbeđivao dopunsku ishranu uz lošu i izgladnjujuću logorsku hranu (namerno je sve ostavio kod kuće, ženi, koja je posle njegovog odlaska počela da se krije), niti je, kao čovek knjige i misli, umeo da se uključi u trampu i crnu berzu, koja je u svim logorima, slično korovu na bunjištu, bujala. Sem dvojice-trojice upućenih, niko od njegovih sulogoraša, a da o stražarima i ne govorimo, nije znao da je taj rob, što tegli pragove i šine posrćući pod psovkama i udarcima, jedan od najznačajnijih mađarskih pesnika...

Dok mu je kopnilo telo i krunilo se njegovo ljudsko dostojanstvo, brinuo je jedino o onome do čega mu je bilo stalo i što je, uostalom, i u pesmama sve određenije poistovećivao sa svojim životom - o svome delu. Tu, iznad Žagubice, čije je ime zabeležio uz datume nastanka pesama, u stešnjenosti logorskog kreveta na sprat, u nekom kutku, na travi, gde se izdvojio udova obamrlih od napora i iscrpljenosti, nastajali su njegovi najlepši i najpotresniji stihovi, najlepše i najpotresnije pesme mađarske književnosti u tom njenom dramatičnom trenutku obračuna i plaćanja za megalomanske zablude...

To lirsko beleženje Radnoti je nastavio i posle povlačenja logora 21.avgusta 1944, u toku povratnog marša. Kao kakav naučnik - biolog, koji, koristeći sopstvenu bolest, prati njeno pobedničko nadiranje da bi je opisao i predao budućnosti ispitanu i imenovanu, i ovaj pesnik, osuđen da propešači, sada i bez one oskudne ali bar redovne logorske hrane i sklonitosti, hiljade kilometara, psovan, bijen, slabljen, pretakao je patnju, istraženu nedoglednim ponavljanjima u njenom ispoljavanju i u mogućnostima njenog imenovanja, u pesme nazvane razglednicama, porukama s puta.

To je bio put smrti, jer čak i one, koji su izdržali do kraja, on će odvesti u nemački logor Oranienburg namenjen uništenju. Vodio je iz barake više Žagubice, preko Bora, do Požarevca, Smedereva, Beograda, Zemuna, Pančeva, Opova, Titela, Novog Sada, Srbobrana, Crvenke, Sivca, Sombora, pa preko Dunava u dubinu Mađarske, čak do njene severozapadne granice... Radnotija napušta snaga 8.novembra. Njega i još dvadesetjednog logoraša, koji su nesposobni za dalje pešačenje, odred mađarskih vojnika, kome su povereni, ubija u selu Abda, pošto je najpre naterao nekolicinu najočuvanijih da iskopaju zajedničku raku. U tu raku padaju, zajedno s Radnotijevim do skeleta izmršavelim, u potiljku prostreljenim telom, i pesme upisane u sveščicu s natpisom „Avala 5". Na prvoj stranici Radnoti je upisao na pet jezika, ma mađarskom, srpskohrvatskom, nemačkom, francuskom i engleskom: „Ovaj notes sadrži pesme mađarskog pesnika Mikloša Radnotija", i adresu na koju sveščicu treba poslati. Tako je hteo osigurati da njegove pesme, što ih je, poput njega, „teški nanos (zemlje) skrio", izađu jednom na videlo, svedočeći o poslednjim koracima po strmoj stazi kojom je prošao njihov tvorac.
...

To nam veli Tišma. Mađarski jezik nikad nisam imao priliku učiti, a mađarskoj književnosti pretpostavljao sam poljsku, češku, nemačku, austrijsku... Ipak, uprkos nemogućnosti da čitam izvornik, usuđujem se ustvrditi da je prepev Danila Kiša do mene preneo svaki damar Radnotijevog pregnuća. Čitajući ove stihove, drhtao sam, kao u groznici.

Iz knjige "Borska beležnica"


Ovaj notes sadrži pesme mađarskog pesnika Radnoti Miklosa. On moli nalaznika, da istog pošalje na adresu sveučilišnog profesora Ortutay Gyula, Budapest, Horanszky u. 1. I.

Koren

Iz korena snaga šikne,
kiše deo, zemlje deo,
san mu snežnobeo.

Iz dubine k suncu svrdla
koren lukav i prepreden,
ruka mu ko konop preden.

Na mišici crv mu spava,
na kolenu crv mu dremlje,
svet procrvlja iznad zemlje.

Ali koren živi dalje,
ne brine za rane dana,
san mu - grana rascvetana.

Njoj se divi i nju hrani,
sokove joj šalje sveže,
sokovima k sebi veže.

Sad sam i ja, evo koren,
međ crvima živim, tih,
tu se rađa i taj stih.

Postah koren, cvet sam bio,
teški me je nanos skrio,
sudbine me rani mač,
nada mnom testere plač.

Logor Hajdeman, u planinama iznad Žagubice, 8.avgust 1944.


Razglednica (2)

Na devet kilometara odavde gore
stogovi i kuće se ruše,
a na poljima, sedeći nemo,
preplašeni seljaci iz lula puše.
Ovde još bosom nogom jezero muti
čobanica mlada
i oblake piju, nagnuta nad vodom,
kudrava stada.

Červenka, 6.oktobar 1944.


Razglednica (3)

Iz volovskih gubica krvava bala toči,
ljudi bolno-krvavo mokre,
četa se kužno u gomili vrti.
Nad nama frkće gnusoba smrti.

Mohač, 24.oktobar 1944.


Razglednica (4)

Sruši se kraj njega, telo se prevrnu,
već zgrčeno beše ko struna na mrazu.
Metak u potiljak. - Ovako ćeš i ti, -
šapnuh sebi - polegni na stazu.
Trpljenje procveta u smrt što mori. -
Der springt noch auf - začuh nad sobom,
Krvavo se blato u uhu mi skori.

Sentkiraljsabadja, 31.oktobar 1944.


II
(2011)

U trećem broju mađarskog književnog časopisa Eszmélet, pokrenutog u leto 1956.godine pod uredničkom palicom Ištvana Mesaroša, učenika Đerđa Lukača, objavljene su četiri ekloge do tada nepoznatog pesnika Šandora Rapaia. Mada je na sebe skrenuo pažnju književnih sladokusaca u Mađarskoj, pa čak i u Londonu, gde je mađarska intelektualna emigracija minuciozno pratila vesti iz domovine, Rapai se više nije oglašavao kao pesnik. Umro je 1988.godine, tiho, kao umirovljeni poštanski činovnik, u stanu čiji su prozori gledali na zgradu Muzeja lutaka u Sekešfehervaru, jedne od gradskih znamenitosti. Nije imao naslednika, te je opštinska komisija popisala pokretnu imovinu koja je imala, jer Rapai dugova nije ostavio, da bude dodeljena socijalnim ustanovama. Među dokumentacijom koju je ovaj umirovljeni poštanski činovnik uredno vodio, nađen je i dnevnik u kom je bilo zapisano neobično priznanje - početkom novembra 1944.godine tada 26-godišnji Rapai u činu tizedeša, odnosno kaplara, jednom od logoraša koji su marševali ka zapadu Mađarske, oduzeo je beležnicu na čijim je koricama bilo zapisano Kosmaj 5. Beležnica, sa četiri ekloge objavljene 1956.godine u časopisu Eszmélet, nađena je na polici s knjigama, između Biblije i kompleta izabranih dela Karla Maja.

Jedan od opštinskih činovnika, očito ne bez dara za primećivanje detalja i zanimljivosti, o ovom otkriću objavio je kratku belešku, lišenu svake literarne vrednosti, u lokalnim novinama, Fejer Megyei Hirlap. Belešku mi je, kao kuriozitet, poslao prijatelj koji je nedavno bio na studijskom putovanju u Mađarskoj, prikupljajući građu za knjigu o revoluciji 1956-te.

 Muzej lutaka u Sekešfehervaru

COMMENTS

Naziv

"Oslobođenje",1,2016. fotografije/kolovoz,1,4:5-11,1,Adam Zagajewski,1,Agencije,1,Agniezska Žuchowska - Arendt,1,Ai Weiwei,1,Al Jazeera,1,Alan Pejković,1,Albert Camus,1,Aleksa Golijanin,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Roknić,1,Aleksandar Tišma,1,Alem Ćurin,1,Alen Brabec,1,Aleš Debeljak,2,Alexander Kluge,1,Almin Kaplan,4,Amer Bahtijar,1,Amer Tikveša,1,Amila Kahrović Posavljak,1,Amir Or,1,Amos Oz,1,Ana Ahmatova,2,Ana Radonja,1,Andres Neuman,1,Andrijana Kos Lajtman,7,Anton Pavlovič Čehov,1,Antun Branko Šimić,1,Anya Migdal,1,Bela Hamvaš,2,Bela Tarr,1,Bertolt Brecht,4,Biblijski citat,1,Biljana Srbljanović,4,Bilješka,5,Biserka Rajčić,3,Blago Vukadin,1,Boba Đuderija,1,Bogdan Bogdanović,2,Bojan Munjin,1,Bojan Savić Ostojić,1,Bookstan II 2017,1,Borges,4,Boris Buden,4,Boris Dežulović,2,Boris Dubin,1,Boris Perić,1,Borislav Pekić,1,Borislav Veselinović,1,Borka Pavićević,1,Boro Drašković,1,Božo Koprivica,3,Branimir Živojinović,1,Branimira Lazanin,1,Branislav Jakovljević,2,Branislav Petrović,1,Branko Ćopić,1,Branko Kukić,1,Branko Rakočević,1,Bruno Schulz,1,BUKA,1,Burkhard Bilger,1,Caravaggio,1,Charles Simic,6,Chris Hedges,1,citati,1,Claude Lévi-Strauss,1,Cornelia Vismann,1,crtež,1,Damjan Rajačić,1,Dan Pagis,1,Danica i Haim Moreno,1,Daniil Ivanovič Juvačov Harms,1,Danijel Dragojević,1,Danilo Kiš,10,Dara Sekulić,1,Dario Džamonja,1,Darko Alfirević,1,Darko Cvijetić,254,Darko Cvijetić. Agnieszka Zuchovska Arent,1,Darko Desnica,4,Darko Pejanović,1,Daša Drndić,1,David Albahari,5,Davor Beganović,1,Davor Ivankovac,1,Davor Konjikušić,1,Dejan Kožul,1,Dejan Mihailović,1,Deklaracija o zajedničkom jeziku,1,Dietrich Bonhoeffer,1,Dijala Hasanbegović,1,Dnevnik,8,Dobrivoje Ilić,1,Dobroslav Silobrčić,1,Dominique-Antoine Grisoni,1,Dragan Bajić,1,Dragan Bursać,1,Dragan Markovina,1,Dragan Radovančević,3,Drago Pilsel,1,drama,2,Dubravka Stojanović,1,Dubravka Ugrešić,4,Duško Radović,1,Dževad Karahasan,2,Đorđe Bilbija,2,Đorđe Krajišnik,4,Đorđe Tomić,1,Edmond Jabes,1,Eduard Šire,1,Edvard Kocbek,1,Elis Bektaš,4,Elvedin Nezirović,1,Elvir Padalović,1,Emil Cioran,8,Emmanuel Levinas,1,Epitaf,1,Ernst Jünger,2,esej,148,Fahredin Shehu,1,festival,2,Filip David,2,fotografije,1,fra Drago Bojić,1,Francis Roberts,1,Frank Wedekind,1,Franz Kafka,4,Friedrich Nietzche,1,Furio Colombo,1,Genadij Nikolajevič Ajgi,1,Georg Trakl,1,George Orwel,1,Georgi Gospodinov,1,Géza Röhrig,1,Gianni Vattimo,1,Gilles Deleuze,1,Giorgio Agamben,7,Giorgio Manganelli,1,Goran Milaković,2,Goran Stefanovski,1,gostovanje pozorišta,4,govor,2,Gustaw Herling-Grudzinski,1,Hajdu Tamas,1,Hanna Leitgeb,1,Hannah Arendt,2,Hans Magnus Enzensberger,1,Hassan Blasim,1,Heiner Goebbels,1,Helen Levitt,1,Herbert Marcuse,1,Igor Buljan,1,Igor Mandić,1,Igor Motl,3,Igor Štiks,1,Igre u Jajcu 2017.,1,Ihab Hassan,1,Ilma Rakusa,2,IN MEMORIAM,7,Intervju,54,Ivan Čolović,2,Ivan Lovrenović,4,Ivan Milenković,1,Ivana Vuletić,1,Ivica Pavlović,1,Ivo Kara-Pešić,1,Jack Kerouac,1,Jacques Derrida,2,Jagoda Nikačević,1,Jakob Augstein,1,Jaroslav Pecnik,1,Jasmin Agić,1,Jasna Tkalec,1,Jelena Kovačić,1,Jelena Topić,1,Jona,1,Jorge Luis Borges,2,Josif Brodski,1,Josip Osti,1,Josip Vaništa. Patricia Kiš,1,Jovan Ćirilov,1,Jovica Aćin,3,Jugoslava Ilanković,1,Julija Kristeva,1,Julio Cortazar,1,Katja Kuštrin,2,Kim Cuculić,1,Knjige,1,književna večer,1,Kokan Mladenović,1,Komentar,1,kratka priča,3,kratke priče,6,kratki intervju,1,kritika,4,Krzysztof Warlikowski,1,Ksenija Banović Ksenija Marković,1,Ladislav Tomičić,1,Laibach,1,Lajoš Kesegi,1,Larisa Softić Gasal,1,Laurence Winram,1,Leonid Šejka,2,Ludwig Wittgenstein,1,Ljubiša Rajić,1,Ljubiša Vujošević,1,Maja Abadžija,1,Maja Isović,2,MALI EKSHUMATORSKI ESEJI,1,mali esej,16,Marcel Duchamp,1,Marija Mitrović,1,marijan cipra,1,Marin Gligo,1,Marina Dumovo,1,Mario Franz,1,Mario Kopić,46,Marjan Grakalić,1,Marko Misirača,1,Marko Stojkić,1,Marko Tomaš,1,Marko Veličković,1,Marko Vešović,2,Martin Heidegger,3,Massimo Cacciarri,1,Max Frisch,1,međunarodna poruka,1,Mensur Ćatić,2,Mia Njavro,1,Mihail Šiškin,1,Mijat Lakićević,1,Mikloš Radnoti,1,Milan Kundera,1,Milan Milišić,1,Milan Vukomanović,1,Milan Zagorac,1,Mile Stojić,2,Milica Rašić,1,Milo Rau,1,Miloš Bajović Ilić,1,Miloš Crnjanski,2,Miloš Vasić,1,Milovan Đilas,1,Miljenko Jergović,6,Mini esej,32,Miodrag Živanović,1,Mirjana Božin,1,Mirjana Stančić,1,Mirko Đorđević,2,Mirko Kovač,3,Miroslav Krleža,3,Miroslav Marković,1,Mirza Puljić,1,Mišo Mirković,6,Mišo Mirković foto,10,Mladen Bićanić,1,Mladen Blažević,2,Mladen Stilinović,1,Momčilo Đorgović,1,Naser Šećerović,1,Natalija Miletić,1,Nataša Gvozdenović,1,Neda Radulović- Viswanatha,1,nekrolog,1,Nemanja Čađo,1,Nenad Milošević,1,Nenad Obradović,5,Nenad Tanović,1,Nenad Vasiljević,1,Nenad Veličković,2,Nenad Živković,1,Nepoznati spavač,1,Nermina Omerbegović,1,Nikola Kuridža,1,Nikola Kuzanski,1,Nikola Vukolić,1,Nikola Živanović,1,Nikolaj Berđajev,1,Nikolina Židek,1,NOVA KNJIGA,1,novela,1,Novica Milić,2,Novica Tadić,1,obavijest,1,odlomak romana,9,odlomci,6,Oliver Frljić,8,Osip Mandeljštam,2,Otto Pöggeler,1,Otto Weininger,1,Paolo Magelli,2,Paul Celan,3,Paul Klee,1,Paul Valery,1,Petar Gudelj,2,Petar Matović,1,Petar Vujičić,1,Peter Esterhazi,1,Peter Semolič,3,Peter Semolič. prijevod,4,Peter Sloterdijk,3,Pier Paolo Pasolini,2,pisma,5,pismo,1,pjesma,1,Plakat,1,Poezija,265,poezija prevod,1,potpisnici,1,Pozorišna kritika,1,Pozorišne Igre u Jajcu,1,Pozorište Prijedor,4,predavanje,1,Predrag Finci,2,Predrag Matvejević,2,Predrag Nikolić,1,Predstava,2,Prepiska,1,priča,37,Prijevod,12,prijevod govora,1,prikaz knjige,2,prikaz predstave,3,Primo Levi,1,Protest,1,Proza,2,Radimir Sovilj,1,Radiša Cvetković,1,Radmila Smiljanić,1,Radomir Konstantinović,2,Rastislav Dinić,1,Raša Todosijević,3,razgovor,4,Refik Hodžić,1,Renate Lachmann,1,Robert Bagarić,1,Roger Angell,1,Roland Barthes,2,Roland Jaccard,1,Roland Quelven,1,Saida Mustajbegović,2,Sándor Márai,1,Saša Jelenković. poezija,1,Saša Paunović,1,Sava Babić,3,Seida Beganović,3,Semezdin Mehmedinović,4,Senadin Musabegović,1,senka marić,1,Sesil Vajsbrot,1,Shosana Felman,1,Sibela Hasković,1,Siegfried Lenz,1,Sigmund Freud,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Tucić,1,sjećanje,2,Slavenka Drakulić,1,Slavica Miletić,3,Slavoj Žižek,1,Slobodan Glumac,1,Slobodan Šnajder,1,Slobodan Tišma,1,SLOVO GORČINA,1,Sonja Ćirić,3,Sonja Savić,1,Srđa Popović,1,Srđan Tešin,1,Sreten Ugričić,3,Srpko Leštarić,1,stećak,2,Stevo Basara,1,Stojan Subotin,1,Susan Sontag,1,Sven Milekić,1,Svetislav Basara,2,Svetlana Aleksijevič,1,Šagal,1,Tadeusz Różewicz,1,Tamara Kaliterna,1,Tamara Nablocka,1,Tamara Nikčević,2,Tatyana Tolstaya,1,Tea Benčić Rimay,1,Teatar,1,Teatron,1,The New York Times. Žarka Radoja,1,Thomas Bernhard,10,Thomas Ostermeier,1,Tomaž Šalamun,2,Tomislav Čadež,1,Tomislav Dretar,2,Tonko Maroević,1,Tony Judt,1,Umberto Eco,2,Urbán András,1,Vanda Mikšić,1,Vanesa Mok/Anđelko Šubić,1,Varlam Šalamov,3,Vera Pejovič,3,Veronika Bauer,1,Video,10,Viktor Ivančić,3,Viktor Jerofejev,1,Viktoria Radicz,2,Vincent Van Gogh,1,Višnja Machido,1,Vladan Kosorić,2,Vladimir Arsenić,1,Vladimir Arsenijević,1,Vladimir Gligorov Ljubica Strnčević,1,Vladimir Milić,2,Vladimir Pištalo,3,Vladimir Vanja Vlačina,1,Vladislav Kušan,1,vojislav despotov,1,Vojislav Pejović,1,Vojo Šindolić,1,Vujica Rešin Tucić,1,Vuk Perišić,3,Walter Benjamin,1,Wisława Szymborska,1,Wolfgang Borchert,1,Wroclaw,1,Zadie Smith,1,zapis,1,zavičaj,1,Zbigniew Herbert,3,zen,1,ZKM,1,Zlatko Jelisavac,2,Zoran Vuković,2,Zygmund Bauman,1,Žarko Milenić,1,Žarko Paić,1,Željko Grahovac,2,Živojin Pavlović,1,
ltr
item
HYPOMNEMATA: Curriculum mortis, Elis Bektaš
Curriculum mortis, Elis Bektaš
https://4.bp.blogspot.com/-iVshEV4_2ao/VypUk9ZMl6I/AAAAAAAAH88/3xLccrysbVgT8-Hr1fOmvb4zVM6aSHkhwCLcB/s640/Radnoti1.jpg
https://4.bp.blogspot.com/-iVshEV4_2ao/VypUk9ZMl6I/AAAAAAAAH88/3xLccrysbVgT8-Hr1fOmvb4zVM6aSHkhwCLcB/s72-c/Radnoti1.jpg
HYPOMNEMATA
https://darkocvijetic.blogspot.com/2013/12/curriculum-mortis-elis-bektas.html
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/
https://darkocvijetic.blogspot.com/2013/12/curriculum-mortis-elis-bektas.html
true
2899971294992767471
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši By Početna STRANICE ČLANCI Vidi sve Preporučeni članci OZNAKA ARHIVA PRETRAGA SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara upitu Vrati se natrag Nedjelja Ponedjeljak Utorak Srijeda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Siječanj Veljača Ožujak Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Sij Velj Ožu Tra Svi Lip Srp Kol Ruj Lis Stu Pro just now 1 minutu prije $$1$$ minuta prije 1 čas prije $$1$$ sati prije Juče $$1$$ dana prije $$1$$ tjedana prije više od 5 tjedana prije Sljedbenici Slijedi THIS CONTENT IS PREMIUM Please share to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy