Safet Zec
                                                                     


U listopad, u blagu jesen
 
Na ovakav dan
Vjerujem da se poginulost
Dijelila po četama

Da se može pudrati vrat
Za doba tuđeg giljoćenja

Da je limfa glasovod

Da crnošinjelsko ordenje
Omršavi usitni se
Na baki u bijeloj košulji

Da nogu svoju drvenu
Kad zapalim
Mogu ugrijati na svoj korak

Da metak
U krznu
Okrzne nišan

I rikošetira
Iz cijevi u crijev očnu

Objavi komentar Blogger

 
Top