ČAŠA PIVA
Za savršeno ubistvo nisu potrebni neki razlozi, rekao je.
Za savršeno ubistvo potreban je samo savršen objekat,
kao što ih je bilo u Aušvicu.
Ne oni u krematorijumu, naravno, mislim na ono
kasnije,
posle radnog vremena.
I zaćutao je,
posmatrajući penu na pivu,
pa otpio gutljaj.
Savršeno ubistvo je ljubav, rekao je.
Savršeno ubistvo ne zahteva ništa savršeno,
osim da daješ od sebe koliko god možeš.
Čak je i sećanje na hvatanje za grkljan
večno.
Čak i krici od kojih mi se tresla ruka,
čak i mokraća, osećanje blagosti na hladnom mesu,
čak i peta čizme budi neku drugu večnost,
čak i tišina,
rekao je,
gledajući u penu.
Tačno je, pristojan arbeit macht frei,
ali savršeno ubistvo je ono koje ne prospe ni kap
kao usne deteta, objasnio je,
kao pesak i pena,
kao ti,
dok slušaš,
pijuckaš i slušaš.
NASLEĐE
Apu, prvi mudrac, polučovek, čučao je i pućio usne pred stabljikama ječma izraslim iz semenki koje su mu pale s dlana. Za trenutak je zamišljeno kopao nos, zatim je gurnuo prst u vlažnu zemlju, stavio semenku u rupu i izmislio poljoprivredu. Tako je, kažu drevni spisi, Apu legao sa zemljom. Jednim silogizmom Apu je spasao čoveka iz mraka večne sadašnjosti i dao mu prošlost i budućnost; jednim silogizmom je naučio ljude da žude za onim što je odsutno. Tako je Apu ušao u pećinu smrti i u njoj otkrio – kulturu.
Stoga poslovica veli: Sva naša nauka kad se sabere nije veća od gnjide na Apuovoj lobanji.
Haši, šesti mudrac, ukrao je ječam, ukrao je devičanstvo Zemljinim sveštenicama i ukrao je vatru iz središta kremen-planine. Samleo je kremenje; umesio sveštenice; ispekao zemlju. Tako je Haši izmislio hleb. Za jedan sat, kažu drevni spisi, Haši je ukrao siromaštvo od bogatih i glupost od mudrih. Stoga poslovica veli: Je li Haši tu? – Pazite na džepove! Sva naša bogatstva kad se saberu ne mogu da izleče Hašijevo siromaštvo. Slepi Goma, jedanaesti mudrac, prvi je otkrio jezik. Lupao se po stomaku, koji je proizvodio tup zvuk, ali uzalud. Hleba! vikao je Goma sve dok ljudi nisu naučili tajnu znaka i označenog. Tako je, kažu drevni spisi, Goma pokazivao bez prsta i video bez očiju. Rečju, Goma je spasao čoveka od vremena i mesta i učinio da volji porastu krila. Stoga poslovica veli: Svi naši spisi kad se saberu samo su kao Gomine oči.
Nano, sto osmi mudrac, pogledao je oko sebe i nije ništa video. Oslušnuo je i nije ništa čuo. Pipnuo je i nije ništa osetio. S Nanom, kažu drevni spisi, iskupljenje je došlo na svet.
JEZIK KAŽE
Jezik kaže: i pre jezika
bio je jezik. Jezik su tragovi
koje su ostavili oni tamo preko.
Jezik kaže: slušaj sada.
Ti oslušneš: i čuješ eho.
Uzmi tišinu i pokušaj da
budeš tih.
Uzmi reč i pokušaj da govoriš:
Iznad jezika, jezik je rana
iz koje svet teče i teče.
Jezik kaže: jeste, nije, jeste,
nije. Jezik kaže: hajde, daj da te
govorimo,
daj da te upotrebimo, hajde, izreci
da si izrečeno.
VARVARI (DRUGA RUNDA)
Nismo uzalud čekali varvare,
Nismo se uzalud okupili na gradskom trgu.
Nisu uzalud naši velikani odenuli odore
i uvežbavali govore za tu priliku.
Nismo uzalud srušili naše hramove
i podigli nove za njihove bogove;
spalivši usput sve naše knjige
jer u njima nema ničega za takve ljude.
U skladu s proročanstvom, stigli su varvari
i uzeli ključeve grada iz kraljevih ruku.
Ali kada su došli, nosili su odeću iz ovih krajeva
i imali običaje iste kao što su naši;
a kada su počeli da zapovedaju na našem jeziku,
mi više nismo znali kada su
varvari došli kod nas.
TEL AVIV
Tel Avive, moja lepa kurvo,
devojčice nafrakana,
nalij mi punu kadu ajer konjaka
i nahrani me jezicima špargle!
Uteši svoju decu nakarminisanim poljupcima
i pusti ih da sisaju iz svake rupe.
Zaki-ja, iz čijeg dlana raste dlaka, bela kao pantljičara,
koji bi se iglama probadao
samo da pouzdano utvrdi da nije mrtav;
Mimi, koja bi kupovala erotske igračke
i častila nas sve, kao sladoledom;
Dinu, koja je plesala bez muzike,
ali je uvek znala kad se menja svirka.
Dovi-ja, koji bi se smešio i drhtao
Izvodeći meditacije Gurua Maharadže
Pred zvučnicima koji su se tresli
Od supersoničnog urlanja Vangelisa;
Staru Aviju, koja bi izvlačila kosti iz muslimanskog groblja
i iz starih karata čitala sudbinu sveta;
koja se pred nama šminkala, kao nevesta pored prozora,
u noćima punog meseca;
Idana, koji je rukama oblikovao razna živa stvorenja
u javnim klozetima glavne autobuske stanice,
a spavao je leti na otvorenom, pored mora,
meso su mu grickale ribe i ribari.
Iris, koja je proždirala LSD kao bombone
i puštala krike u glas s bakom zaključanom u kuhinji
i stalno uzalud pokušavala da ugrize faluse u erekciji
kojima su bili prekriveni zidovi Zoharove sobe.
Grade slomljenih kamenih krila, mi te obožavamo,
očajnički tražeći vrata u zidu;
suočeni s beskrajnim predelima Ešera,
zalutali smo.
Moja lepa kurvo,
devojčice nafrakana,
nemoj da spiraš miris noći sa svog tela,
nemoj tako brzo da se zakopčaš do grla,
niti da sakriješ naše ljubavne ujede
koprenom jutra.
Mladi pokvarenjaci, bratstvo gubavaca,
ovde imamo vatre i uglja, žrtvene jagnjadi,
naše živo meso je oprljeno u plamenu pečenjarnice.
U strahu od lavirinta, zaglavili smo se u šikari.
O pesniku
Amir Or (Tel Aviv, 1956), pesnik, esejista, urednik i prevodilac. Amir Or je u mladosti bio pastir, građevinski radnik i restaurator, da bi potom studirao filozofiju i uporednu religiju na Univerzitetu u Jerusalimu, gde je kasnije predavao starogrčku religiju. Predavao je poeziju na univerzitetima u Izraelu, Velikoj Britaniji i Japanu. Autor je sedam knjiga poezije: Gledam kroz oči majmuna (1987), Lica (1991), Otkup mrtvih (1994), Dakle! (1995), Pesma (1996), Dan (1998), Tahirina pesma (2001), Muzej vremena (2007), Životinja u srcu (2010). Or piše eseje o poeziji, antici i religiji. Pesme Amira Ora do sada su prevedene na više od trideset jezika. Za svoju poeziju Or je, između ostalog, dobio Premijerovu nagradu, Bernštajnovu nagradu i Fulbrajtovu stipendiju. Or je bio stipendista Univerziteta u Ajovi (SAD), Jevrejsko-hebrejskog centra Univerziteta u Oksfordu (Velika Britanija), Literarnog kolokvijuma u Berlinu, Fondacije Valparaiso, Fondacije "Hajnrih Bel" i drugih. Za prevode antičke grčke poezije dobio je nagradu izraelskog Ministarstva kulture. Amir Or je osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Helikon. Godine 1993. osnovao je i istoimenu arapskohebrejsku školu poezije. Or je priredio nekoliko antologija hebrejske poezije na evropskim jezicima. Osnivač je i urednik Međunarodnog festivala poezije Šar. Član je Evropske mreže za programe kreativnog pisanja i nacionalni koordinator programa Pesnici za mir, pod pokroviteljstvom UN.
Živi u Tel Avivu.
s engleskog Vida Ognjenović i David Albahari
ARS br.4-5 2013.
COMMENTS